Захваљујући на части и честитајући јубилеј, Ђукановић, се, у маниру Секуле Дрљевића и Савића Марковића-Штедимлије, убрзо нашао у улози приученог историчара
На свечаности поводом 30-тогодишњице Националне заједнице Црногораца Хрватске, која је претходне ноћи организована у дворани „Ватрослав Лисински“, у Загребу, а чији су покровитељи били црногорски и хрватски предсједници, како су навели из Ђукановићевог кабинета, он је у знак признања за укупно дјеловање током протекле три деценије Националној заједници Црногораца Хрватске уручио Орден црногорске заставе трећег степена.
Захваљујући на части и честитајући јубилеј, Ђукановић, се, у маниру Секуле Дрљевића и Савића Марковића-Штедимлије, убрзо нашао у улози приученог историчара.
Похваливши Националну заједницу Црногораца као најорганизованију и најинтелектуланију те врсте, подсјетио је домаћине на вријеме заједничке државе, прећутао догађаје из блиске прошлости и вријеме распада исте, да би се, потом, вратио у далеку прошлост.
Ту се, Ђукановић, задржао на једном не-историјском документу, тачније фалсификату, „Љетопису Попа Дукљанина“, да би устврдио следеће: „Ваше дјеловање је узор свим црногорским друштвима у иностранству, али од вас могу да уче и многи у земљи. Ово је прилика да подсјетимо да је дјеловање Национале заједнице Црногораца Хрватске утемељено на вишевјековној традицији црногорско-хрватских веза, чему је доприносило досељавање Црногораца на просторе Хрватске од давних времена. У Љетопису попа Дукљанина, најстаријем црногорском књижевно-историјском дјелу из 12. вијека, описан је сабор у Дувањском пољу средином осмог вијека на коме су словенска племена, а међу њима Дукљани и Хрвати, добили прве државне границе.“
У његовим, већ стандардизованим, говорима пуним мржње према српском народу, још једном је, направио провидну алузију, говорећи о црногорским исељеницима у Пероју, и, упоређујући их, ваљда, са онима у Србији.
„Не вјерујем да је игдје у свијету једна мала заједница показала такву постојаност у очувању свог идентитета. Захвални смо што су били поштеђени од покушаја асимилације у средини у коју су доселили. Нажалост, региструјемо насртаје са других адреса, изван Хрватске, након распада заједничке државе”, закључује Ђукановић.