На данашњи дан, пре 118 година, родио се дечак по имену Салвадор Дали (Салвадор Домèнец Фелипе Јацинто Далí). Тада је био једино дете својих родитеља, јер су једног Салвадора изгубили девет месеци раније. Када је мали Дали имао пет година, мајка и отац су му показали гроб дечака чије је име наследио, рекавши му да је он реинкарнација свог брата. Дали је у ово веровао читавог живота и говорио је да њих двојица личе један на другог као две капи воде, али имају другачији одсјај. Имао је и три године млађу сестру Ана Марију, која је касније објавила књигу “Дали виђен очима своје сестре”.
Са шест година желео је да постане куварица, а са седам Наполеон. Како су му амбиције све брже расле, ускоро је желео да буде само Салвадор Дали и ништа више.
Са шеснаест година мајка Фелипа умире од рака дојке. За Салвадора ово је био тежак ударац, будући да је она била та која је неговала и развијала његове уметничке склоности. Обожавао ју је и описивао као биће које је било способно да неизбежне мрље његове душе начини невидљивим. После тог догађаја, његов отац жени се Фелипином сестром, али Салвадор није био бесан нити је мрзео тај брак, осећајући велику љубав и поштовање према својој тетки.
Да је био изузетан уметник – био је, да је био ексцентрик – па, и то. Волео је да људи мисле о њему да је луд, и чинио све да остави такав утисак. Да ли је то претеривање долазило из жеље да се поиграва људским страховима, менталитетом и конвенцијама, или је лудост заиста била део њега – не знамо, тек овај човек заиста јесте имао нечег изузетног у себи; ако ништа друго, барем лудачку машту и бескрајну храброст.
Августа 1929. упознаће своју музу, инспирацију и будућу супругу Галу, руску имигранткињу десет година старију од себе. Била је жена песника Пола Елијара (Паул Елуард) у време када је почео да слика његов портрет. Када је завршио, Гала је била његова жена.
Из његовог живота остале су забележене разне анегдоте и приче. На једној конференцији за штампу појавио се и рекао: “Бићу толико кратак да сам управо завршио!” Говорило се да је пре Гале имао аферу с песником Лорком (Федерицо Гарциа Лорца), али највероватније је ипак да га је одбио након што му се Лорка “понудио”. Ипак, били су добри пријатељи и волели се. Плашио се да показује стопала у јавности, и увек се појављивао са плаштом и штапом. Сакупљао је људски измет и имао колекцију у својој кући. Тврдио је да је Гала била једина жена са којом је био. Свима добро познати Далијеви бркови, осим што су били инспирисани шпанским сликарем Веласкезом (Диего Велазqуез) и што нису били прави, имају и своје значење – токсичан ефекат дигиталиса даје ЕКГ промене које су идентичне облику његових бркова. Упознао је Фројда и Коко Шанел 1938. године. Дали је инсистирао да сам изабере зграду која ће бити његов музеј и добио је. Сам је осмислио све у згради, а прича се да је тоалет спојио са својим гробом, тако да сада свако ко дође у музеј и врши нужду – то ради “по Далију”!
Већина не зна, али лого омиљених лизалица дизајнирао је управо Салвадор Дали.
Преминуо је две године после своје вољене Гале, 23. јануара 1989. године.
После свега, Далијев највећи успех био је можда тај, што никада није одрастао. Ако бисте дали неку његову слику детету предшколског узраста (осим оних експлицитног садржаја) – све би им било потпуно јасно и логично. Јер, деца и Дали имају нешто заједничко – ту невероватну, мистериозну машту која не познаје границе између стварног и нестварног, могућег и немогућег, и нарочито, између “нормалног” и “ненормалног”.
Извор: wannabemagazine.com