ОЦЈЕНА СВЈЕТСКЕ БАНКЕ
Јавни дуг у 2021. и 98 одсто БДП-а
Оцјена Свјетске банке да ће црногорска економија имати најснажнију рецесију на Западном Балкану, да би изградња друге дионице ауто-пута била велики ризик за одрживост дуга…
Свјетска банка (СБ) процијенила је да ће црногорска економија имати најснажнију рецесију у регији Западног Балкана у овој години углавном због велике зависности од туризма, као и да ће иначе висок ниво јавног дуга достићи врхунац од 98 одсто бруто-домаћег производа (БДП) у идућој години, а да би изградња друге дионице ауто-пута била велики ризик за његову одрживост.
СБ упозорава да је сервисирање јавног дуга велико оптерећење за црногорске финансије и рачунају да ће у наредне двије године требати око 745 милиона за његово сервисирање, што је 15 одсто БДП-а.
Опоравак економије зависиће од туризма, али је пандемија коронавируса велики ризик, јер ако је буде и на љето наредне године опет ће имати негативне посљедице на туристичку сезону. Завршетак прве дионице ауто-пута СБ прогнозира за 2022. годину.
Ово су оцјене Свјетске банке у редовном економском извјештају за земље Западног Балкана (Албанија, БиХ, Косово, Сјеверна Македонија, Црна Гора и Србија).
СБ почетком октобра дала прогнозе, сада објављен редовни извјештај
СБ почетком октобра дала прогнозе, сада објављен редовни извјештај
Нови рок за завршетак прве дионице ауто-пута није уговорен, осим најаве из Владе да се очекује да посао буде готов до средине идуће године.
СБ је почетком октобра објавила прогнозу о паду црногорске економије од 12,4 одсто, као и да ће јавни дуг износити 93 одсто БДП-а на крају године. У јунским прогнозама за ову годину предвиђала је пад црногорског БДП-а од 6,8 одсто, колико и Влада. Недавна процјена ММФ-а је пад БДП-а Црне Горе од 12 одсто.
Пик дуга, па повратак на 93%
Свјетска банка указује да је криза скренула Црну Гору са пута смањења дуга и донијела је у први план питање његове одрживости, с обзиром на веће трошкове за његово одржавање.
“Очекује се да ниво јавног дуга досегне свој пик у 2021. години на 98 одсто БДП-а, а затим ће се повући на 93 процента. Пажљиво управљање дугом и заоштрен фискални став биће потребни да се Црна Гора постави у форму и убрза путању смањења јавног дуга. Очекивани завршетак дионице ауто-пута би требало да подстакне раст других инвестиција. С обзиром на глобалну рецесију и ризике у 2021. и 2022. години требаће око 745 милиона за амортизацију јавног дуга. Наставак другог дијела ауто-пута представља ризик за одрживост јавног дуга”, оцјена је СБ.У извјештају се наводи да се спровођењем тренутних политика очекује пад фискалног дефицита у наредној години на 5,2 одсто БДП-а и у 2022. на 1,6 % БДП-а.
Најављене реформе за бржи опоравак
СБ оцјењује да економске реформе које најављује нова Влада могу дати позитиван замах за бржи економски развој.
Подсјећају да је снажан други талас пандемије имао за посљедицу најгоре забиљежену туристичку сезону.
“Као посљедица кризе, ионако висок јавни дуг ће достићи нови врхунац, што захтијева чврсто фискално управљање и управљање дугом у наредним годинама. Уз претпоставку да ће се пандемија ограничити до љета 2021. године, прогнозира се снажан раст економије у наредној години. Неизвјесност кретања је велика, а Црна Гора се суочава са спољашњим и фискалним ризиком. Изгледи ће у великој мјери зависити од кретања пандемије коронавируса. Под претпоставком да ће негативна кретања бити ограничена на зиму и прољеће, очекује се да ће се црногорска економија опоравити у 2021. години и да ће остварити раст од 6,9 одсто, захваљујући опоравку туризма. Очекује се да ће се туризам у наредној години опоравити до 80 одсто, а у 2022. 95 одсто нивоа из 2019. године. Раст тих прихода би подржао извоз и раст потрошње”, наводи СБ у извјештају.
Препоруке
СБ је истакла да Црна Гора мора постати отпорнија на шокове, а да би се то постигло мора се радити на рјешавању унутрашњих и спољних дисбаланса.
“Тренутне неефикасности у јавној потрошњи остављају простора за трошкове прилагођавања, што би могло убрзати смањење дуга. На примјер, кроз убрзање реформе јавне управе, јачање менаџмента у јавном сектору и континуираној реформи система јавних набавки. Уз то, у средњорочном периоду пензиони закон треба прилагодити фискалним капацитетима и на тај начин учинити пензиони систем одрживим. Додатно, за одговорно управљање јавним финансијама су важне независне институције, попут Агенције за заштиту конкуренције и Агенције за спречавање корупције, независно и ефикасно судство…”, став је СБ.
Та међународна организација поручује да ће интензивирање напора на јачању владавине права и ефикасности јавних сервиса допринијети смањењу фискалне рањивости и да Црна Гора буде отпорнија на будуће шокове.
Боље управљати потрошњом
Шеф канцеларије СБ за Црну Гору и БиХ Емануел Салинс казао је да је од кључног значаја да Црна Гора у средњорочном периоду задржи чврст тренд смањења дуга и остане на реформском путу да би се одржала макроекономска стабилност и омогућио снажан и одржив опоравак.
“Пандемија је изложила Црну Гору кључним осјетљивостима, па је рјешавање многих од њих постало ургентно.То укључује пажљиво фискално управљање кроз повећање ефикасности јавне потрошње, омогућавање једнаких услова за пословање приватног сектора чиме ће се појачати предузетништво, иновације и широко заснован раст, као и јачање институција уз повећање њихове одговорности“, оцијенио је Салинас.
Само да вирус не заталаса на љето
“Трајање пандемије и брзина са којом вакцина постаје широко доступна одредиће брзину опоравка. С обзиром на зависност од регионалних и економија ЕУ, један од главних ризика је слабији од очекиваног опоравак у земљама ЗБ. Најзабрињавајуће је могућност да нови ковид-19 заталаса љето 2021. и доведе до ограничења путовања. То ће земљу опет коштати већине туристичке сезоне”, наглашено је у извјештају.
Vijesti