Биљана Јоксимовић именована је за вршитељку дужности директорице Завода за школство, пошто је са функције директора разријешен Решад Сијарић.
У документу на сајту Владе наводи се да је Јоксимовић мастер учитељица, а именована је на предлог министарке просвјете, науке, културе и спорта Весне Братић.
Министарка је у образложењу за разрјешење досадашњег директора навела да је Сијарић прекршио неколико одредаба Општег закона о образовању и васпитању.
„Рјешењем Владе Црне Горе број 07-626/3 од 16. марта 2017. године, Решад Сијарић је именован за директора Завода за школство. У наведеном рјешењу, наводи се да је исти, именован од стране Министра просвјете, као један од кандидата који је имао најбоље резултате на објављеном конкурсу. Чланом 40 став 1 тачка 7 Општег закона о образовању и васпитању („Сл. лист ЦГ“ број 49/7, 4/8, 21/9, 45/10, 73/10, 40/11, 45/11, 36/13, 39/13, 44/13, 47/17, 59/21, 76/21 и 146/21) је, између осталог, одређено да је надлежност Завода за школство да обавља истраживање. Именовани директор Завода, у погледу постојања ове надлежности и обавезе, у јуну 2020. године, спроводи истраживање система ‘учење на даљину’ на великом узорку. Обављањем истраживања, која су изискивала вријеме и новац, директор Завода је био дужан да исто званично објави, како би са резултатима били упознати грађани и стручна јавност, односно лица на која се само истраживање односило”.
Међутим, како је казала, Сијарић у свом раду никад није објелоданио наведено истраживање, обзиром да су ученици и родитељи “изразили негативан став према организацији учења на даљину”.
“Предње, директор Завода није објавио услед предизборне кампање, ком приликом је исти оцијенио да објављивање таквог акта може имати негативан утицај на политичко дјеловање, чиме је прекршио одредбе члана 4 Закона о државној управи, која гарантује политичку неутралност и непристрасност. Такође, школска 2020/2021 година, отпочела је без икаквих стручних припрема, без коришћења резултата истраживања из предходних година, те је директор Завода, у недостатку евалуативних истраживања и темељних припрема, сходно сопственом нахођењу, извршио организацију наставе на период централног годишњег планирања, које је рађено прије скоро педесет година.
Поступајући на предње наведени начин, школе су изгубиле минимум аутономије, а директорима школа, као руководиоцима, одузета су сва овлашћења и одговорност”, додала је Братић.
Наставницима је, како је навела, одузета аутономија, а стручним органима законска овлашћења да врше избор циљева и исхода на основу предметних програма.
“Надаље, од тринаест надлежности овог Завода, пет надлежности уопште није заступљено у пракси, и то: праћење, анализа и развој образовног система; истраживања и праћења експеримената у области образовања; савјетодавни карактер, са акцентом на примјену нових образовних програма; праћења и упознавања образовних рјешења у другим земљама, компаративне анализе примјене нових образовних програма са постојећим; припреме, евалуације и увођења образовних програма, каталога и стандарда знања”.
Најфлагрантнији примјер злоупотребе и кршења закона, истиче Братић, извршен је приликом “фалсификовања Извјештаја о утврђивању квалитета васпитно-образовног рада у ЈПУ ‘Ђина Врбица’, који је сачињен од стране просветних надзорника, а све у складу са законом”.
“Предметни Извјештај имао је изузетно негативне осврте на квалитет рада у установи. Директор Завода за школство фалсификовао је Извјештај, преправљајући и садржај и крајњу оцјену, предходно тајно фалсификујући писарницу Завода и замјењујући првобитно сачињен извјештај новим. О предњем свједочи и чињеница, да само Извјештај о раду ЈПУ ‘Ђина Врбица’ није јавно објављен на сајту Завода, иако је то законска обавеза. За истаћи је и плагирање предметних програма 2017. године”, додаје министарка.
Подсјећа и да су предметни програми за 2017. годину “идентично преписани” из програма у Хрватској, о чему је, како је казала, шира јавност била упозната. Том приликом је, сматра Братић, директор Завода за школство” свјесно и са умишљајем, а услед недостатка стручних знања, унизио црногорски образовни систем”.
“За наведени поступак, директор Завода је чак похваљен и награђен стамбеним кредитом у вриједности од 40.000 €. Иако је сходно Општем закону о образовању и васпитању, Завод надлежан да ресорном Министарству делегира идеје и упућује иницијативе о свим стручним питањима и решењима, директор Завода за школство је ову надлежност пренио на само Министарство, без икаквог законског утемељења. Стање у претходном систему је било да ресорно Министарство, Заводу за школство делегира идеје и иницијативе, како би Завод о истима одлучивао. О предњем сведоче управо горе поменути Планови и предметни програми за 2017. годину, који су извршени од стране Завода за школство, иако су у искључивој надлежности ресорног Министарства. У погледу надлежности Завода за доношење Методологије за утврђивање квалитета образовно-васпитног рада и Правилника о садржају, облику и начину утврђивања квалитета образовно-васпитног рада, а сходно члану 40 став 1 тачка 1 и 2 Општег закона о образовању и васпитању, треба истаћи да предметни акти никада нису донесени, а сви законски рокови су протекли. Предњим је прекршена одредба члана 40 Општег закона о образовању и васпитању. На основу наведеног, неспорна је чињеница да је директор Завода за школство Решад Сијарић, својим дјеловањем прекршио неколико одредаба Општег закона о образовању и васпитању, те предлажем да га Влада Црне Горе разријеши дужности директора“, закључила је министарка Братић у предлогу за разрјешење Сијарића.
У предлогу за именовање в.д. директорице навела је:“Чланом 61 Закона о државним службеницима и намјештеницима, прописано је да у случају престанка мандата старјешини органа управе, односно службе или лицу које врши послове високог руководног кадра може се одредити вршилац дужности до именовања, односно постављења у складу са законом, а најдуже до шест мјесеци. Вршиоца дужности одређује орган надлежан за именовање, односно постављење старјешине органа управе, односно службе или лица која врше послове високо руководног кадра. За вршиоца дужности одредиће се државни службеник из органа државне управе, односно службе или правног лица из члана 3 став 2 овог закона у којем се одређује вршилац дужности, или лице ван органа државне управе, односно службе или правног лица из члана 3 став 2 овог закона у којем се одређује вршилац дужности, који испуњава услове прописане за старјешину органа управе, односно службе или за радно мјесто високог руководног кадра за које се одређује. За вријеме вршења дужности, вршилац дужности има овлашћења, права, обавезе и одговорности старјешине органа управе, односно службе или лица које врши послове високог руководног кадра. Сагласно наведеном законском пропису, и предметним захтјевом, предлажем да се Биљана Јоксимовић, мастер учитељица одреди за вршиоца дужности директорице Завода за школство, до именовања директора/ице Завода за школство у складу са законом, а најдуже до шест мјесеци“.
Извор: вијести.ме