СЛУЧАЈЕВИ КОЈИ СУ ОБИЉЕЖИЛИ ПОСЉЕДЊУ ГОДИНУ ВЛАСТИ ДПС-А
Кад се власт љуља, полиција дјелује
Посљедњу годину владавине ДПС-а обиљежиле су интензивне политичко-пропагандне активности, а злоупотребу чувара јавног реда и мира препознао је и амерички Стејт дипартмент
САД наводе да је полиција употребљавала прекомјерну силу према учесницама литија, Фото: Лука Зековић
Никшићанин Милија Горановић у јануару прошле године провео је два дана у притвору јер је на Фејсбук профилу испод текста “Вијести” за тадашњег директора Управе полиције Веселина Вељовића написао: “Не прдњави, прдњаво људска”, због чега је у тамошњем суду по кратком поступку кажњен са 500 еура.
Ни 14 мјесеци касније, Горановић није платио казну, а “Вијестима” је казао да не зна шта је са његовим предметом.
“Велика се помпа тада дигла, а готово да није било партије која се није јавила да ми плати казну, али ја сам то одбио. То је хтјела и директорица НВО Акциља за људска права, али то нисам хтио. Прихватио сам њихову правну помоћ око жалбе, која је касније у априлу резултирала да је Виши суд одлучио да предмет врати на поновно суђење. Ја сам се у никшићком суду распитивао, али нико ми није дао податак шта је са мојим случајем”, испричао је за “Вијести” Горановић.
Он је само један у низу грађана, новинара, свештеника, грађанских активиста који су током прошле године били на удару селективног полицијско-политичког прогона…
Амерички Стејт дипартмент је у најновијем извјештају указао да је, поред корупције и слабог повјерења јавности у државне институције, један од кључних проблема у Црној Гори током прошле године био и неодговарајуц́и Владин утицај на полицију.
Дугогодишњи предсједник Савјета за грађанску контролу рада УП Александар Саша Зековић казао је за “Вијести” да је УП у бројним ситуацијама дјеловала исправно, али да су у прошлој години “биле интензивне и политичко-пропагандне активности”…
“Било је и претјераних активности код ограничавања неких слобода, које су државу непотребно компромитовале. На основу и личног искуства могу да потврдим констатације да је полиција у одређеним ситуацијама претјерано поступала, што се и у самом извјештају препознало као неприхватљива заштита интереса и угледа одређених политичких моћника из Владе. Савјет је стално указивао да је слобода изражавања важна за демократски политички процес и да јавни функционери морају имати појачану толеранцију на слободу говора. Посебно смо инсистирали да нијесу биле неопходне мјере хапшења и задржавања и покушавали да, поштујући њихову аутономију, убиједимо тужиоце да не доносе такве одлуке. Понављали смо да се задржавање особа користи као крајња мјера, досљедно указујући и на лоше услове притвора. То смо радили и кад су тамо били обични грађани, али и свештеници. Све док јавни говор не превазилази слободу изражавања и не прелази у говор мржње и подстицање на насиље, не треба да постоји потреба за поступање полиције, посебно не када су мете коментара јавне личности. Европска судска пракса указује да сви који су добровољно на јавној сцени, посебно политичари, треба да имају ‘дебљу кожу’ и да треба да истрпе више критике”.
Зековић је истакао да нова власт треба да пошаље јасну инструкцију полицији да престане са “рабљењем Закона о јавном реду и миру, посебно члана 7 код заштите угледа јавних личности”.
“Очекујем да сви у друштву конструктивно и добронамјерно препознамо објављене констатације америчке Владе. Нарочито очекујем и поздрављам активности Владе посебно у свјетлу препознатог проблема претјераног утицаја извршне власти на полицијску организацију. Намјерно кажем претјераног јер полиција јесте дио система извршне власти. Извјештај је више него јасан сигнал актуелној Влади да треба да настави са реформама и да омогући наставак јачања самосталности и оперативне независне Управе полиције. Након оваквог извјештаја, залагања о укидању Управе полиције као самосталног органа постају упитна и неприхватљива”.
У првој половини 2020. године хапшени су новинари због лажних вијести, наводно јер на тај начин шире панику, али су у судским процесима сви ослобођени оптужби. Случај Бјелопољца Радована Ракочевића који је ухапшен јер је на Фејсбук профилу подијелио вијест са српског портала у којој је наведено да је предсједник Мило Ђукановић заражен коронавирусом, можда је и најгрубљи примјер уведене репресивне праксе.
Да бивша Влада вуче, у најмању руку, чудне потезе, показало се крајем марта 2020. године, када је Црна Гора објавила јавно имена и адресе особа за које постоји сумња да су обољели од коронавируса, чиме су на најгрубљи начин прекршена основна људска права.
И током бројних литија и протеста у мају и јуну, а како се наводи у извјештају Стејт дипартмента, полиција је употребљавала прекомјерну силу када је приводила демонстранте и да је тадашња опозиција осудила “полицијску бруталност уз тврдњу да се земља креће од “аутократије до насилне диктатуре”.
Члан Одбора за безбједност и одбрану Борис Богдановић оцијенио је да су у извјештају Стејт дипартмента јасно назначене системске аномалије, које су биле карактеристичне за период претходне године у коме је извршна власт била под контролом сада опозиционих партија.
“Суштински, констатације ове и свих других међународних адреса на тему утицаја претходне Владе на полицију, у потпуности кореспондирају са аргументацијом коју су на десетине пута јавно истицале Демократе, указујући на потребе промјена у систему”.
Богдановић је истакао да је управо из ових разлога посланички клуб “Мир је наша нација” проактивно дјеловао још у децембру прошле године, инсистирајући на измјенама и допунама Закона о унутрашњим пословима.
“Кадровска рјешења, која су услиједила у Управи полиције, као и у појединим организационим јединицама управе по општинама, била су плод високог степена сагласја и у потпуности су у складу са потребама реформисања тог сектора, што наравно афирмишем”.
Богдановић је истакао да Влада са највећим степеном одговорности приступа проблемима и даје веома дјелотворна рјешења, како у погледу кадра, тако и у дијелу других одлука и предлога закона.
“Као члан Одбора за безбједност и одбрану нијесам изненађен, али сам са високим степеном забринутости примио извјештај Стејт дипартмента у дијелу утицаја претходне Владе на полицију, из чега се намеће обавеза да у текућој години Скупштина и Влада наставе са неопходним реформама како би полиција имала највећи степен аутономије у професионалном вршењу својих дужности”. Он је истакао да је пуна професионализација полиције једна од кључних претпоставки за одговорно и посвећено обављање дужности, што је веома битан елемент за досљедно спровођење обавеза из поглавља 23 и 24, али и за убрзање пута ка пуноправном чланству у ЕУ.
Стејт дипартмент у извјештају напомиње и да су НВО и канцеларија Омбудсмана навеле да су власти биле укључене у “широк спектар селективних хапшења током спровођења мјера Министарства здравља за спречавање ширења ковида-19”. Подсјећа се на притварања епископа Јоаникија и још осам свештеника СПЦ 12. маја 2020. због улоге у организовању литије у Никшићу, упркос владиној забрани јавних окупљања.
Истиче се да седмицу након тога, полиција није предузела акцију да притвори или ухапси учеснике великих, јавних прослава Дана независности, 21. маја, упркос видео снимцима и фотографијама који доказују да грађани нису поштовали одлуку тадашњег Националног координационог тијела (НКТ).
“Према подацима СПЦ, више од 100 духовника широм земље позвано је на саслушање, ухапшено или кажњено због кршења превентивних здравствених мјера. Међу њима био је и митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који је у више наврата позиван на саслушање у периоду од априла до јуна.
Држан у притвору и након што је тужилац одлучио да буде пуштен: Амфилохије
Држан у притвору и након што је тужилац одлучио да буде пуштен: Амфилохије фото: Лука Зековић
Током јунског испитивања, 82-годишњи митрополит задржан је у притвору шест сати, иако је тужилац одобрио његово пуштање након два сата“, пише у извјештају америчке Владе.
Добричанин: Литије их натјерале да крше права грађана
Посланик Уједињене Црне Горе и бивши члан Савјета за грађанску контролу полиције Владимир Добричанин оцијенио је за “Вијести” да ће, поред пандемије, 2020. годину обиљежити несвакидашњи однос бивше Владе према грађанима, чији је једини гријех био јер “не мисле исто као они”.
Он је истакао да је почетак литија довео до наглог скока кршења основних људских и демократских права, које је Влада спроводила преко институција које су требало да се баве спровођењем закона и обезбјеђивањем поштовања савремених демократских начела.
“Нажалост, свједоци смо да се дио полицијских структура према грађанима, који су само изражавали своје неслагање са криминогеном и суштински недемократском политиком ДПС-а и њених коалиционих партнера, односио крајње непрофесионално, непримјерно репресивно, а у неким случајевима и на граници криминогеног понашања са елементима физичког насиља”.
Добричанин је истакао да је партијска злоупотреба полицијских структура ишла до те мјере да су се сами припадници Управе полиције често бунили.
“Такви ‘испади’ су, од тада надлежних органа УП и МУП-а, третирани као издаја државе, а службеници су кажњавани распоређивањем на по државу безопасније послове. Не тако ријетко, припадници полицијских снага су у таквим ситуацијама прибјегавали давању отказа и одласку у економску неизвијесност”. Добричанин је казао да су грађани хапшени “као у најгора информбироовска времена”, те да су непогрешиво таргетирани политички активисти, опозиција, грађански активисти који нису били наклоњени режиму…
“Политичка спрега ДПС – тужилаштво – УП је радила пуном паром за рачун политичких тајкуна тадашње власти у толикој мјери да је ријеч демократија у пуном смислу остала само мртво слово на папиру”.
Добричанин је казао да је већина чланова Савјета за контролу рада полиције обављала свој посао часно, али да је било и “испада који су ишли у правцу аминовања полицијске тортуре и разних злоупотреба припадника УП”…
Зековић упире прстом и у судску власт
Зековић је рекао да није само Управа полиције требало да буде на удару због уведене прошлогодишње праксе и да су тужиоци и судије имали на располагању све механизме и капацитете да спријече, зауставе и отклоне посљедице сваког “несензибилисаног, непрофесионалног и незаконитог поступања полиције”. “Посебно се занемарује то да судска заштита представља најзначајнију и најефикаснију заштиту људских права. Свака грешка полицијских службеника у погледу кршења права грађана може и мора бити исправљена у одговарајућем судском поступку па зато без критике не бих оставио ни судску власт”, казао је Зековић, који се готово двије деценије професионално бави надзором полиције и праћењем рада безбједносно-обавјештајне заједнице.