Илустрација
Споразум послодаваца и оба репрезентативна синдиката о радној недјељи у трговинама умало што није био постигнут, али трговцима није одговарало да плате дуплу дневницу, као ни осмочасовно радно вријеме. Сада се, како је Министарство економије и туризма најавило, чека да Уставни суд пресуди, тј. да се види да ли је уставан члан Закона о унутрашњој трговини који се тиче нерадне недјеље, пише Побједа.
Како је Побједи казала предсједница Синдиката радника трговине Соња Кнежевић при Савезу синдиката, скоро је дошло до рјешења тиме да је Унија послодаваца прихватила њихове захтјеве, али се није сложио Одбор удружења трговине при Привредној комори.
“Унија послодаваца је у суштини прихватила наше услове, али из Одбора Привредне коморе су тражили да пар дана са чланством размотре захтјеве и на крају одбили, чему се и УПЦГ приклонила”, казала је Кнежевић.
Она тврди да су послодавцима највише сметале дупле дневнице недјељом и рад у само једној смјени.
“Захтијевали смо и да мјесец унапријед дају списак радника који ће радити недјељом и да пријаве инспекцији да ти радници имају слободан сљедећи викенд”, казала је Кнежевић и поручила запосленима у трговини да је сада важно да се сви удруже у синдикалне организације како би заштитили своја права.
И из Уније слободних синдиката потврдили су њене наводе. Како је казала замјеница генералног секретара УССЦГ Ивана Михаиловић, од октобра 2019. њихова асоцијација је изложена константном притиску како послодаваца тако и владе да се постигне компромис у вези са нерадном недјељом.
“Као одговорна организација, уважавајући туристичку сезону, посебно статус мирко и малих предузетника у трговини који су углавном породични бизниси, сјели смо ове, као и прошле године за сто са представницима владе и послодавачких удружења, али компромис није постигнут”, казала је Михаиловић за Побједу.
Заправо, како је навела, нијесу уважени захтјеви синдиката да радна недјеља у трговинама траје свега пет мјесеци, тј. три мјесеца у току љетње и два у току зимске сезоне и исплати запослен дупла дневница.
“Запослени у трговини би тако, осим увећања дневнице, добили најмање два викенд дана одмора, односно укупно четири или пет слободних дана у току мјесеца. Са ССЦГ смо такође тражили да се потпише паралелно општи колективни уговор који је од изузетног значаја за све запослене, а посебно у трговини будући да они немају грански колективни уговор”, истакла је Михаиловић.
Такође је, како истиче, тражено да се повуче из процедуре иницијатива за оцјену уставности и законитости члана 35а Закона о унутрашњој трговини.
“Захтјевали смо да се појача инспекцијски надзор за вријеме јетње и зимске туристичке сезоне посебно у трговини. Међутим, за послодавачка удружења овакви захтјеви нијесу били прихватљиви посебно они који су се односили на повећање зарада 100 одсто не само за запослене у трговини који би радили недјељом, него и за све запослене у другим дјелатностима чији рад не захтијева непрекидан процес рада”, навела је Михаиловић додајући да би се то односило и на све послодавце који ,,тјерају“ своје запослене да раде недјељом, а то нијесу обавезни.
“Остаје изазов да се изнађу модели како да дође до потписивања општег колективног уговора, који је од опште важности прије свега за примјену Закона о раду, али и за све запослене гдје не постоје грански и појединачни уговори код послодаваца”, поручила је Михаиловић.
Један од разлога којим су се посебно водили синдикати приликом ступања у преговоре са послодавцима и владом је чињеница да им као омча над вратом виси пријетња да Уставни суд у сваком тренутку може донијети одлуку којом ће прогласити незаконитим и неуставним члан 35 а Закона о унутрашњој трговини.
“То би значило укидање нерадне недјеље, а запослени би остали и без увећања наднице за тај дан, што је могло бити прописано као обавеза Општим колективним уговором, да је био постигнут компромис”, закључује Михаиловић.
Кнежевић: Трговци сматрају да су продавци ионако превише плаћени
Кнежевић истиче да се послодавци бране тиме да радници имају у току седмице слободан дан и да су добро плаћени.
“Добро знамо како су имали и како су им давали и како су користили и слободан дан и годишње одморе и вјерске и државне празнике и прековремене… Ништа им се није плаћало, али они тврде да су им то велики трошкови и сматрају да су радници у трговини и превише плаћени. То није тачно јер су радници у трговини увијек најмање плаћени и испада да су најгора, а не најјача и најбројнија радна снага”, поручила је Кнежевић.
Извор: Побједа