Божић је један од најрадоснијих празника у хришћанској традицији и он симболизује долазак сина Божјег на земљу.
Римокатоличка црква и све хришћанске цркве које које време рачунају по новом, Грегоријанском календару, 25. децембра славе Божић, најрадоснији празник – рођење Исуса Христа. Овај празник окупља породицу и разни су обичаји који га прате, док данас славе Бадњи дан.
У разним крајевима, поштују се и различити обичаји за Бадњи дан и Бадње вече. Између осталог, време слављења Божића почиње адвентом или дошашћем, који почиње четврте недеље пре Божића. Најпознатији симбол адвента је адвентски венчић, који чине круг или прстен од зимзеленог грања и четири свеће. Зимзелено грање упућује на вечни живот. Још један од обичаја у овом периоду је „Адвентски календар“. То је посебан календар са 24 прозорчића. Деца у периоду од 1. до 24. децембра могу сваки дан да отворе по један прозорчић и поједу слаткиш који се крије иза њега. Ни одрасли нису имуни на овај обичај.
У католичким домовима у раним јутарњим сатима Бадњи дан почиње приганицама, а на трпезама је данас риба и посна храна. На Бадњи дан се уређује кућа за Божић, кити се божићно дрво и пеку се колачи. Традиционално се пости и не једе месо. На столу се налазе ораси, лешници, бадем, смоква, јабука, посуда са разноврсним житарицама у коју се ставља божићна свећа.