Кнежевић сматра да је неопходно донијети Закон о Скупштини како нико од оних које треба да контролишу посланици не би злоупотребљавао тренутно недефинисане законске оквире
Законом о Скупштини треба јасно дефинисати улогу и надлежности парламента и предвидјети да се државни функционери морају одазивати на позиве за контролна саслушања, оцијенио је посланик Демократског фронта Милан Кнежевић.
Кнежевић, који је предсједник Одбора за безбједност и одбрану, сматра да је неопходно донијети Закон о Скупштини и како нико од оних које треба да контролишу посланици, не би злоупотребљавао тренутно недефинисане законске оквире.
Он је казао да се у вези са тим не би могло догодити да премијер или било који други државни функционер којег бира Скупштина, одбију да дођу на контролно саслушање и тако пошаљу поруку да мисли како је изнад закона.
Кнежевић је рекао да то што тадашњи премијер Здравко Кривокапић „није смио да дође на контролно саслушање више говори о њему и његовом доживљају функције коју је обнашао“.
„Али да нам се више никад не би поновили неки нови Кривокапићи и Ђукановићи, неопходна је јасна законска регулатива али и консеквенце за неодговорне државне функционере“, рекао је Кнежевић агенцији МИНА.
Он је навео да је Одбор за безбједност и одбрану у значајној мјери појачао своју контролну улогу и да је то заслуга свих чланова тог тијела.
„Којима сам захвалан на досадашњој сарадњи без обзира на више него очигледне супростављене политичке ставове“, казао је Кнежевић.
Он је додао да је његов циљ била транспарентност и објективност без обзира које су теме биле предмет контролних саслушања.
„То сам и доказао позивајући на контролна саслушања премијера, вицепремијера, министре, челнике безбједносног сектора и тужилаштва, и то са позиције предсједника странке која је била дио парламентарне већине“, истакао је Кнежевић.
Он је навео да је према његовој евиденцији одбор досад имао 11 контролних и једно консултативно саслусање.
„С тим што су многа још заказана и чекају да се нађу на дневном реду“, рекао је Кнежевић.
Он сматра да је контролна улога Скупштине од почетка вишестраначја више имала симболички него суштински карактер.
Кнежевић је оцијенио да и кад би се кроз форме парламентарних истрага покренула питања од националног и друштвеног значаја углавном би се завршавала без епилога.
„Након 30. августа сам предлагао низ иницијатива којима би се оснажила улога Парламента, али нажалост, тадашња али и садашња парламентарна већина нису биле спремне да учествује у томе“, рекао је Кнежевић.
Он сматра да је неопходан парламентарни консензус који неће зависити од тога ко чини парламентарну већину.
Кнежевић је истакао да је његово искуство показало да различити утицаји и интересне групе ван Скупштине и те како утичу, и могу утицати на кључне друштвене процесе.
„И онда се поставља питање који је смисао институција ако неки парасистем има већи утицај и значај од њих“. закључио је Кнежевић.