Пише: Јован Синановић
Предсједник Црне Горе Мило Ђукановић је на конференцији: „Западни Балкан – Кључни дио слагалице европске безбједности“, а која се одржавала у Словачкој, искористио прилику да по ко зна који пут оплете по Српској цркви у Црној Гори, по републици Србији и Русији.
Оптужио је Српску православну цркву за клерикални фашизам, Србију да изазива нестабилност у региону, а Русију да је у томе подржава.
Такође, јасно је истакао да Србија никад није прихватила независност Црне Горе и да се још није помирила с том чињеницом, и да гледа нашу државу као дио српског свијета.
Иде толико далеко да упоређује то са ратним дешавањима у Босни, и пореди их са наводним грешкама Слободана Милошевића.
„Србија је ту да сачува интерес Срба гдје год живе у региону. То је иста грешка коју је Слободан Милошевић направио деведесетих, знамо што се десило у Босни и Херцеговини“, истакао је Ђукановић.
Ђукановић даље истиче „да не може мијешање у унутрашње ствари једне државе бити легитиман циљ“.
Дакле кад то раде САД-е, Њемачка или Брисел то је легитимно, али ако је Србија заинтересована за статус и услове живота свог народа који живи у Црној Гори или региону то је по њему нелегитимно. Од њега нас ништа више не може изненадити.
У даљем излагању он „жали што Србија понавља грешке и плаши се да је то реалистичан потенцијал за стварање нестабилности у региону. И да то Србија чини ослањајући се на подршку Москве“.
На исту ону Москву која му је пружила и финансијску и логистичку подршку за независтост Црне Горе 2006. године. А којој је он окренуо леђа првом приликом.
Затим је по ко зна који пут оптужио Српску православну цркву да је „манипулисала питањем Закона о слободи вјероисповиjести“.
„Отварање питања измјена Закона о слободи вјероисповијести учињено је у погрешном периоду, уочи парламентарних избора, и СПЦ је уложила све ресурсе да манипулише тим питањем у црногорској јавности и да га представи на начин како је жељела и употреби као алат за остварење великосрпских интереса, те да они дођу на власт, и у томе је успјела“, тврди Предсједник Мило Ђукановић.
Затим образлажући то даље истиче да: „Имамо веома озбиљан деформитет, а то је да је Српска православна црква постала политички актер у Црној Гори. Постали су носиоци веома ретроградне идеологије. Нажалост, видим ту нешто веома слично клерикалном национализму, па чак и клерикалном фашизму. Имам веома свеже сећање на деведесете, када је Српска црква стигла прије војске. Ишли су истом путањом – прво црква, па војска и, на крају, одговорни су за геноцид у Сребреници. Црква је опасно оруђе у рукама ретроградног национализма и треба да усмјеримо политичку одговорност и пажњу на њих ако желимо да отклонимо деструктивне силе, опасне за мир и стабилност на Западном Балкану“, оцијенио је Ђукановић.
Испаде по овим његовим ријечима да има свежа сјећања на догађаја из деведесетих. Али је очигледно тада био млад и изгледа се не сјећа баш добро, или заобилази истину. Ето ја јесам тада био млад али сам имао тв и гледао сам њега у ратним униформама, а такође сам на дневнику гледао да Црна Гора по његовом налогу шаље гориво за тенкове који су учествовали у ратним дешавањима на простору Босне, и Сребренице коју толико помиње. А и онда кад је бомбардован Дубровник он је био млад па се не сјећа да је то рађено по његовом наређењу.
Затим додаје, да је Српска православна црква истовремено, блиско повезана са Руском православном црквом.
„Знамо у којој мјери та црква ради у руском националном интересу. Мислим да су то све дјелићи велике слагалице која урушава европски систем вриједности и друштва“.
Како каже, тај „феномен заслужује озбиљну пажњу“.
И ја се слажем са тим да то заслужује озбиљњу пажњу и посматрање стручњака психијатриске струке али у другом смислу.
Он донио закон, он бирао вријеме избора, по његовим правилима одржани избори, он имао све државне ресурсе. Колико се сјећам он је и изгубио те изборе 30. августа 2020. године. Али никако да схвати да је он погријешио, да је он главни кривац и деструктивни фактор у Црној Гори.
Не! Не жели то себи да призна, али ми то знамо.
Њему је можда тако лакше да и даље оптужује Српску православну цркву, Србију и Русију, изгледа да га то чини срећним и испуњеним. А можда ове нападе неко и даље добро плаћа. На крају закључујемо да „Вук длаку мијења, али ћуд никако“.
Али „наш“ вук има амнезију, видно је остарио и оронуо. Полако се припрема за повлачење у шуме које често помиње.
Само не знамо хоће ли тамо проводити пензионерске дане или ће се спремати за неке нове походе, остаје да се види.