Министар правде Марко Ковач рекао је да је један од његових приоритета деполитизација правосуђа, подсјетивши да су недавна хапшења бивше предсједнице Врховног суда Весне Меденице и актуелног предсједника Привредног Блажа Јованића, деградирала правосудни систем у очима грађана и европских партнера државе.
”Не желећи да предвиђам коначан исход предметних поступака, искористићу ову прилику да подсјетим и на посљедња дешавања и поступке који се воде против некадашњих носилаца највиших правосудних и државних функција у Црној Гори, а који представљају кап која је прелила чашу и деградирала црногорски правосудни систем – како у очима наших грађана, тако и у очима свих свјетских и европских партнера пред којима Црна Гора као будућа чланица ЕУ сноси одговорност”, рекао је он.
Шта сте поставили као приоритете?
Циљ овог Министарства ће бити да што прије испунимо обавезе које се тичу привремених мјерила за Преговарачка поглавља 23 и 24, јер је важно да што прије буду преточена у завршна. Наши приоритети биће јачање интегритета правосуђа, креирање савремених и квалитетних нормативних оквира у домену грађанског и кривичног права, стварање услова за процес оптимизације правосудне мреже, јачање просторних и административних капацитета у УИКС-у, као и додатно снажење права посебно осјетљивих категорија лица, нарочито дјеце, жена и особа са инвалидитетом. Планирамо израду Грађанског законика, као капитално важног легислативног акта, али и веома крупне измјене Законика о кривичном поступку и Кривичног законика.
Борба против корупције је један од наших приоритетних циљева. Прецизан правни оквир и поуздане, снажне институције су потребне да подрже политику превенције и одвраћања од корупције што ће обезбиједити поштовање основних права грађана.
Ово је неопходно нагласити јер само независно, деполитизовано и ефикасно правосуђе представља предуслов да наше друштво, које је довољно оптерећено вјештачки изазваним дневно-политичким подјелама, може имати потпуну владавину права.
Са намјером не желим да износим флоскуле, толико пута већ изговорене од свих досадашњих ресорних министара и осталих актера са политичке сцене: како је за напредак потребно вријеме и залагање, како је то дугачак пут којим морамо кренути и постепено остваривати циљеве. Не, заиста, Црна Гора више нема времена за такву досадашњу праксу. Напротив, циљеве морамо остварити одмах, корупција се мора зауставити у коријену, у сваком суду, тужилаштву, државном органу – свуда гдје је има, а има је на претек и представља рак рану нашег друштва.
Јачање независности и професионализма правосуђа кроз пуну имплементацију система планирања људских ресурса у судству и Државном тужилаштву – у наредном периоду потребно је наставити са примјеном законских рјешења у односу на избор и напредовање судија и државних тужилаца и обезбиједити да се у будућности превазиђу изазови у погледу усвајања двогодишњих планова за попуњавање слободних судијских мјеста, расписивати јединствене конкурсе на нивоу Црне Горе, попуњавати упражњена судијска и тужилачка мјеста на транспарентан начин заснован на резултатима. Деполитизација правосуђа се мора десити одмах, у противном цијена и посљедице коју ћемо сви као чланови друштва плаћати биће немјерљиве”.
Напредак државе у процесу приступања ЕУ највише зависи од поглавља 23 и 24. Докле се стигло са измјенама закона о судовима и колико ће то помоћи у испуњавању привремних мјерила за ова два поглавља?
Претпостављам да се под овим питањем подразумијевају измјене и допуне Закона о Судском савјету и судијама, на којима интензивно радимо. Измјене овог Закона доприносе испуњењу привремених мјерила и и препорука тијела Савјета Европе, као и препорука на које указује и Европска комисија у извјештајима о Црној Гори. Текст прве верзије овог Закона је скоро приведен крају. Преостале су само ситније техничке корекције, након чега ће овај Нацрт закона бити доступан и широј јавности, али и нашим партнерима у Бриселу.
Вјерујемо такође да ће се он након љета наћи пред Скупштином. Нјиме ћемо прецизирати питања која су дужи низ година остављала простора за различита тумачења, а самим тим и злоупотребе. Мислим на систем оцјењивања и напредовања у судству, етичке и дисциплинске одговорности, као и процес избора предсједника Врховног суда.
Ови критеријуми биће јасно дефинисани, а процес избора предсједника Врховног суда биће приступачнији, транспарентнији. Такав процес ће довести и до избора, вјерујемо, најбољег кандидата, чије ће професионалне референце и људске вриједности бити пресудне.
Помињана је анализа споразумног признања кривице и припрема измјена Законика о кривичном поступку у том дијелу. Шта ће се тачно мијењати с обзиром на то да је претјерано употребљиван тај институт?
Министарство правде је започело реформу кривичног законодавства и отворило измјене системских закона у овој области, а у складу са тим је припремило и Анализу о примјени споразума о признању кривице.
Нјен финални Нацрт је показао да црногорски модел, в.д. ко је прописан законом, одише европским вриједностима, и то не само по питању поштовања континенталне европске традиције уређења кривичног поступка, већ и прописивања гаранција за заштиту окривљених и жртава у овим поступцима. Ипак, постоје поједини сегменти у поступку који траже додатно усаглашавање са актуелним стандардима и праксама Европског суда за људска права.
Институт споразума о признању кривице сам по себи није проблематичан. Проблематичан је начин на који се он користи. С тим у вези, и лаичка и стручна јавност је с правом била незадовољна благом казненом политиком која је произлазила из примјене тих споразума.
Колико в.д. стање у Врховном суду и другим судовима успорава ажурност рада судова? Недавно сте вратили на “дораду” избор предсједника Управног суда?
В.д. стање, не само у Врховном суду већ и у свим другим правосудним институцијама, није добро за ефикасно функционисање система. Свједоци смо да је у претходном периоду в.д. стање у Судском савјету изазвало бројне проблеме који су се одразили на рад судова, а које ћемо, вјерујем, уз заједничке напоре ове Владе и парламента ријешити у блиској будућности. Надам се и да ћемо коначно имати нови Судски савјет који ће функционисати у пуном капацитету. Као министар правде и члан Судског савјета, лично ћу се залагати да се у складу са уставним и законским овлашћењима уложе додатни напори да се в.д. стање превазиђе – како у Врховном суду тако и у Судском савјету.
Приликом одлучивања о стављању на дневни ред тачке о избору предсједника Управног суда, на сједници Судског савјета издвојио сам мишљење и указао на повреду члана 17 Закона о Судском савјету и судијама, након чега је Савјет констатовао да није испоштована претходна процедура у смислу да је била праћена повредама наведеног члана Закона. Такође је констатовано да то није у складу са досадашњом праксом самог Савјета и правним ставовима Управног суда заузетим у идентичним ситуацијама приликом одлучивања у конкретним управним споровима.
Наиме, један од кандидата за предсједника суда је у тренутку пријаве на оглас, као и током читавог поступка, био члан Судског савјета, што је у директном сукобу са одредбом чл.17 Закона који прописује да за вријеме трајања мандата у Судском савјету члан истог из реда судија не може бити биран у суду вишег степена или за предсједника суда.
Дакле, у конкретном случају, у тренутку пријаве на оглас за предсједника Управног суда кандидат не може бити члан Савјета, већ је пријава условљена претходним подношењем оставке на чланство у истом. И сам Управни суд у једној од својих пресуда наводи да би свако друго тумачење наведене норме имало за посљедицу и легитимну сумњу у непристрасан рад Судског савјета, као неопходног аспекта владавине права приликом одлучивања о избору судија, односно предсједника суда у којима се као кандидат појављује члан Савјета.
Ваш претходник Зоран Пажин залагао се да тужилаштво постане дио извршне власти, а таква пракса постоји и у неким другим земљама. Да ли се разговара или размишља у том правцу и је ли то добро рјешење за Црну Гору?
Државно тужиластво је уставна категорија, јединствен и самосталан државни орган… Такође, Уставом је одређено да самосталност државног тужилаштва обезбјеђује Тужилачки савјет и да врховног државног тужиоца на предлог Тужилачког савјета бира и разрјешава Скупштина двотрећинском већином. Ваши наводи би изискивали измјену Устава, која представља један сложен и дуготрајан процес који је веома захтјеван у садашњем тренутку. Такође, код овог питања треба имати у виду и европске стандарде, који све више указују на потребу постојања независног државног тужилаштва, а нарочито у правним системима, попут нашег, у којима је тужилаштво надлежно за руковођење истрагом.
Пошто је у прошлости постојао неформални утицај министра правде на тужилаштво и судове, зар није боље те ствари увести у законске токове умјесто да Ваша надлежност буде само тужилачка управа?
Надам се да ће све формалне и неформалне претпоставке о утицају од стране било кога, из извршне или законодавне власти, на судство и тужилаштво нестати за вријеме мандата ове Владе. Такође, истински се надам да ћу бити посљедњи министар правде који је члан Судског савјета јер вјерујем да се та уставна одредба мора промијенити. Поштујући међународне стандарде и уставна одређења, сматрам да једини надзор који Министарство може да врши над правосудним органима јесте управо надзор над судском и тужилачком управом.
Из Европске комисије очекују потпуну примјену сугестија Венецијанске комисије када је у питању Тужилаштво и избјегавање политизације избора чланова Тужилачког савјета. Да ли се шта ради у том правцу?
Сматрам да је прича о политизацији избора чланова Тужилачког савјета била предимензионирана и искориштена у дневнополитичке сврхе. То, на крају крајева, потврђују и резултати Тужилачког савјета. Данас имамо успостављен нови састав Тужилачког савјета. Нјегова функционалност може се оцијенити кроз већ споведене поступке именовања в.д. ВДТ-а и главног специјалног тужиоца, као и кроз изборе нових тужилаца и њихова напредовања.
С тим у вези бих посебно истакао да су све ове одлуке донијете гласовима и угледних правника и државних тужилаца и представника Министарства правде или НВО сектора, као и да готово никад немамо ситуацију да о било којем питању одлучује само један глас. Вјерујем да то треба све нас да радује и да управо та синергија и размјена мишљења која постоји у Тужилачком савјету треба да буде показатељ да ли је нека норма прошла тест времена, или није. Ипак, исто тако, уважавамо препоруке Венецијанске комисије и полажемо наде да ћемо све оно што се односи на, прије свега, дисциплинску и етичку одговорност, што прије превести у позитивно право.
Имате ли сазнања о поступку који се води против бивше предсједнице Врховног суда, да ли је тражена ваша помоћ у неком дијелу истраге?
Ради се о веома сложеном и важном поступку који је са правом окупирао пажњу црногорске јавности. Као министар правде не могу улазити у детаље самог поступка, већ препуштам надлежном тужилаштву да руководи истрагом у складу са њиховим законским овлашћењима. Оно што могу рећи јесте да ће надлежни органи имати пуну подршку да свој посао обављају независно, непристрасно и у складу са законом. На тај начин би сваки покренути поступак добио свој судски епилог, не улазећи у евентуални исход било ког појединачног случаја.
Притисак јавности је разумљив и очекиван, али вријеме је да тужилаштво и судови почну да функционишу у пуном капацитету, не обазирући се на било какве притиске које одређени случајеви сами по себи доносе. Сигуран сам да имамо способне људе од интегритета у судству и тужилаштву, почевши од главног специјалног тужиоца па све до посљедњег запосленог у том ланцу, који су спремни да изнесу терет оваквих поступака у професионалном смислу.
Да ли би Судски савјет требало да наложи провјеру предмета бившег предсједника Привредног суда и цјелокупну његову контролу? Може ли се доћи у сличну ситуацију и са одлукама Врховног суда или макар некима од њих?
Одговор на ово питање је идентичан претходном, јер и у овом случају јавност са правом очекује информације о исходу поступка, зато бих поновио своје ставове као и у случају бивше предсједнице Врховног суда. Подсјећам јавност на обавезу поштовања уставног начела презумпције невиности, све док се у судском поступку не утврди нечија одговорност.
Што се тиче провјере предмета и рада бившег предсједника Привредног суда, информисан сам да је надлежно тужилаштво предузело одговарајуће радње и сигуран сам да ћемо врло брзо добити повратне информације које су неопходне како би сви остали органи, па и Судски савјет, могли предузети евентуалне даље кораке из своје надлежности.
Шта ћете предузети да се врати повјерење у правосуђе које је било нарушено и прије ових хапшења?
Инсистираћу да сви носиоци правосудних функција и надлежни органи у правосудном систему поступају у складу са Уставом и законом, да одговарају они који се при свом раду не придржавају Устава и закона, као и да о свим поступцима правосудних органа јавност буде благовремно обавјештавана.
О Темељном уговору се нисте пуно изјашњавали. Јесте ли видјели верзију коју је спремила претходна Влада, да ли ће она бити прилагођена тексту који је већ потписан са осталим вјерским заједницама и када ће то бити ријешено како би се ставила тачка на то питање?
Министарство правде ради на очувању, унапређењу и успостављању партнерских односа са вјерским заједницама. Такође, одлучни смо да водимо дијалог са свим заинтерсованим вјерским заједницама које су, сходно Закону о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, уписане у евиденцију вјерских заједница.
Преговори са СПЦ су започети још 2012. Намјера овог Министарства јесте да се склапањем потенцијалних уговора додатно оснаже права и слободе вјерских заједница која су загарантована Уставом Црне Горе и Законом.
Такође, Министарство правде ће формирати Радни тим у ком ће, осим чланова из Министарства, бити и представници других ресора који ће се бавити питањима вјерских заједница.
Хоће ли в. д. директора УИКС-а Раде Војводић бити предложен за директора те институције и да ли се размишља о специјалној болници у Рисну за затворенике?
Господин Војводић је недавно, на мој предлог, постављен за вршиоца дужности УИКС-а, на период у трајању не дужем од 6 мјесеци, а у складу са релевантним законским одредбама. Немам разлога за сумњу када се ради о квалитету господина Војводића и од њега очекујем конкретне резултате, како би се овај важан државни орган оснажио и остварио пун капацитет у раду. Ради се о веома осјетљивој позицији у систему државне управе. Очекујем много од новог менаџмента. Знам да исто очекују како лица која бораве на служењу казне, тако и запослени који обављају веома захтјевне послове у изузетно тешким условима.
У наредном периоду ће побољшање услова за рад службеника УИКС-а, како у материјалном тј. финансијском, тако и у смислу кадровског оснаживања, бити један од приоритета у мом раду. Сигуран сам да ће и нови вршилац дужности директора дати свој пуни допринос, и нема разлога да не наставимо даљу сарадњу.
Надамо се помаку око изручења Маровића
Има ли икаквог помака око изручивања Светозара Маровића из Србије, тамо је и Драган Ковачевић. Колико то штети унапређењу политичких односа између двије државе који су озбиљно нарушени, јер Србија постаје сигурна лука за наше бјегунце од правде?
Свакако да то питање не доприноси побољшању односа између двије државе. Министарство правде и остали надлежни органи учинили су све што је било неопходно и што је прописано домаћим и међународним прописима.
Надам се да ћемо убрзо видјети помак и на том плану, с обзиром на то да ова Влада интензивно ради на побољшању сарадње са Србијом. Своје међународне обавезе сви морамо извршавати и регион мора бити уједињен у борби против организованог криминала и корупције. То је чињеница коју сви морамо прихватити и заједнички радити на томе јер, уколико сарадње између надлежних органа нема, а приори ћемо изгубити борбу са организованим криминалом па и са корупцијом, што није у интересу било којој држави у региону.
Пораз друштва је да новинари траже статус службеног лица и бенефицирани стаж
Шта мислите о потреби да се новинарима омогући бенефицирани стаж?
Наравно да ћу подржати сваку иницијативу којом се настоји побољшати рад и, у коначном, статус новинара у Црној Гори. Иако то питање није у надлежности Министарства правде, свјестан сам значаја које новинари имају у транзиционом друштву као што је наше. Без квалитетног новинарства, ту прије свега мислим на истраживачко новинарство, Црна Гора не може постићи пуну реформу друштва и достићи високе стандарде које смо поставили пред собом. Слобода говора, непристрасност и независност у новинарству су неизоставни услови за демократизацију друштва.
Заиста сам разочаран што имамо ситуацију у којој новинари траже за себе не само бенефицирани радни стаж, већ и статус службеног лица. Сматрам да то представља један од највећих пораза нашег друштва и одговорност је на свима нама да поправимо то стање. У том дијелу, новинари ће увијек имати моју подршку, без обзира на функцију коју покривам. Надам се да ћемо једног дана имати новинара који неће тражити статус службеног лица, нити бенефициран радни стаж јер ћемо тек тада имати друштво које је направило прве озбиљне кораке у процесу достизања демократије.
(Вијести)