ОД “КОРОНА-ФРИ” ДО “КОРОНА-СВИ” ЗА СВЕГА 50 ДАНА
Ковид цвјета уз мјере НКТ-а
Поштовање мјера постало је практично изузетак, а не правило, саговорници “Вијести” оцјењују да је томе допринијело изневјерено повјерење грађана у институције, кршење људских права, али и селективно санкционисање
Дамира Калач
Од „корона-фри“ до „корона-сви“, шала је којом се у дијелу јавности у најкраћем описује ситуација у којој се Црна Гора нашла само два и по мјесеца од како је проглашен крај ковид-19 епидемије и првог таласа. Тада се „први талас“ заправо није ни помињао, јер самоувјереност којом су надлежни коминицирали „корона-фри“ дестинацију говорила је да никад више корона неће ући у Црну Гору.
Ипак, у недјељу 13. септембра број активних случајева достигао је рекорд – 2.243, а тога дана, међу анализираним узорцима, било је преко 37 одсто позитивних. Дан касније, проценат позитивних био је нешто нижи, али и даље преко трећине укупног броја (30,4).
На дан кад је предсједник Мило Ђукановић расписао парламентарне изборе, 20. јуна, у Црној Гори било је осам инфицираних. На дан избора 30. августа тај број порастао је на 318, а двије седмице касније увећан преко 60 пута…
У току првог таласа који је почео са првим случајем коронавируса 17. марта и трајао до 2. јуна, у Црној Гори регистрована су укупно 324 случаја инфекције. Од тога, девет пацијената је преминуло. Од почетка јуна, пријављено је 111 смртних случајева повезаних са ковид-19 инфекцијом.
Од 17. марта до данас мијењао се и „језик“ којим надлежни комуницирају са грађанима, а ту комуникацију обиљежиле су крајности – од оне да су сви у Црној Гори једно – да се грађани и институције удружени боре против коронавируса и скоро без изузетка шаљу поруке #останидома, преко институција које кажњавају грађане и за најмањи прекршај под изговором заштите здравља људи, до тога да се исте те институције и њени челни људи понашају као да инфекција не постоји, да крше наредбе које су сами донијели. Круг се затвара ових дана, након што су завршени избори, када се поново од грађана тражи да шире поруке о значају поштовања мјера и да заједно са институцијама бију битку против заједничког непријатеља.
Јер, поштовање мјера данас је постало више изузетак, него правило, а томе је, оцјењују саговорници „Вијести„, допринијело изневјерено повјерење грађана у институције, кршења људских права, као и неуједначена пракса у санкционисању, која је, каже Тамара Милаш из Центра за грађанско образовање (ЦГО), „појачала иначе присутан осјећај неједнакости грађана пред законом“.
„Забрињавајући је дискриминаторни однос према грађанима и грађанкама. Очигледно да мјере не важе једнако за све и да не постоји досљедна пракса у примјени мјера Националног координационог тијела за заразне болести (НКТ)“, казала је она, додајући да се тако мјере даље обесмишљавају, а људска права додатно крше.
Као само један у низу примјера наводи црногорске поморце, којима је током љета уведен обавезан институционални карантин од 14 дана, док истовремено таква мјера није важила и за њихове колеге странце.
Подсјећа и на одлуку Владе да објави спискове лица у самоизолацији, што је касније Уставни суд прогласио неуставним, а недавно је преко 250 оштећених најавило тужбу против Владе и државе, на износ од два милиона еура…
Уставни суд је, по иницијативи ЦГО-а, укинуо и дио Техничких препорука Државне изборне комисије. Тај дио Техничких препорука ДИК ускраћивао је бирачко право грађанима, који на дан избора 30. августа буду на болничком лијечењу, усљед инфекције коронавирусом, као и онима смјештеним у карантинима ван мјеста пребивалишта.
Први талас
Експерткиња за комуникације Јелена Павићевић као грађанка поштује мјере против ширења епидемије. Ипак, како је казала „Вијестима“, примјећује да комуникација надлежних не постиже ефекат и да „губи на ауторитету“.
„Као грађанка, поруке надлежних доживљам добронамјерно и настојим да се у свакој ситуацији понашам у складу са њима, без ревизије и отпора. Контакте сам свела на минимум, не одлазим на групне догађаје, поштујем правила и пратим епидемиолошки ситуацију, информације и новости у региону и свијету. Међутим, као неко ко се бави комуникацијама, примјећујем како се комуницира, а како би требало да се комуницира, шта је до сада добро комуницирано, а шта није, као и због чега комуникација не постиже ефекат и губи на ауторитету“, казала је она.
Подсјећа на прву фазу епидемије, када је, како каже, друштво указало повјерење медицинској струци и подржало ставове надлежних, а тадашње повјерење јавности објашњава вјеровањем у компетенције, али додаје да је у питању и лична одговорност, страх и чињеница да је вирус за све тада био непознаница.
„У тој фази, коронавирус је представљао заједничког непријатеља, чије перформансе нису биле познате, а против којег су се сви, спонтано, ујединили. У тој фази било је неупоредиво лакше рачунати на солидарност, неизвјесност и страх грађана. Мјере и тотално ‘закључавање’ које је потрајало, логично да је резултирало добром епидемиолошком ситуацијом. Такође, координисана кампања ‘остани дома’ била је ефикасна и допринијела је подизању свијести и солидарности. Међутим, већ од краја априла постајало је јасно да се тако неће моћи живјети, а да надлежни у здравству, недовољно анализирају и недовољно предвиђају, како би се, полако и што сигурније, ‘откључавали’ и наставили живјети са коронавирусом са што мање ризика“, казала је она.
Када су средином маја лаичка јавност, а понајчешће политичари, олако и интензивно почели да за Црну Гору користе термин „корона-фри“, био је то први показатељ да ће успостављене дисциплиноване навике довести до лежерније атмосфере, а неизвјесна туристичка сезона претворити у њен колапс.
„Јер је умјесто мајског хвалисања са ‘корона-фри’ дестинацијом, већ до маја, ипак требало све предвидјети и припремити за отварање граница, укључујући све радње, процедуре, околности и могућности, које су почеле да се успостављају тек у августу“, рекла је Павићевић.
То што је од „корона-фри“ постала високоризична земља, једино је могло да Црну Гору компромитује као дестинацију и да допринесе губитку повјерења туриста, оцијенила је раније предсједница Ребуилдинг.Травел организације за Балкан и почасна конзулка Сејшела у Црној Гори Александра Гардашевић-Славуљица.
Прошлогодишњи приходи од црногорског туризма износили су 1,1 милијарду еура. Овогодишњи приходи пројектовани су на 40 одсто прошлогодишњих, односно на 450 милиона еура, али је, објавиле су раније „Вијести“, та процјена већ почетком јуна пала у воду.
Према подацима Монстата, у само у сектору смјештаја и исхране, у 2019. било је 18.350 радника. То је послије државне управе и трговине, сектор са највише запослених у држави.
Како се мијењао закон
За само мјесец и по од почетка епидемије у Црној Гори, према евиденцији Управе полиције (УП), учињено је више од 870 кривичних дјела против здравља људи. То су подаци које је Влада објавила већ у априлу, у извјештају „Одговор на пандемију ковид-19“. Кривична дјела набројана су табеларно, а аутор се у документу позвао на само 287 члан Кривичног законика, који гласи: „Ко не поступа по прописима, одлукама, наредбама или налозима којима се одређују мјере за сузбијање или спрјечавање опасне заразне болести, казниће се новчаном казном или затвором до једне године“.
Ко и данас чита документ, стиче утисак да члан 287 садржи многе ставке, јер аутор извјештаја тај члан разложио је на 15 кривичних дјела, међу којима је и „неуклањање отпада са јавне површине“.
Милаш из ЦГО казала је и да се у првом таласу „олако и спорно“ примјењивао и члан 398, који се односи на ширење панике и нереда.
У то вријеме, стручна јавност полемисала је о постојању законског основа за кажњавање оних који крше наредбе, али су из Владе тврдили да утемељење постоји у важећим прописима.
Па ипак, 30. априла, док је епидемија била увелико у току, а стотине грађана већ санкционисано, Влада је утврдила Предлог закона о допунама Закона о заштити становништва од заразних болести, објашњавајући да је у питању потреба да се ближе уреди понашање и пропишу одговарајуће мјере и казне.
„Тренутни развој епидемиолошке ситуације изазване појавом заразне болести новог коронавируса, указао је на потребу ближег уређивања понашања становништва, послодаваца и других субјеката у одређеним ситуацијама, у складу са епидемилошким индикацијама и прописивање одговарајућих мјера ради спречавања уношења заразних болести у земљу, сузбијања и спречавања преношења у друге земље, као и ради заштите становништва од заразних болести. У циљу досљедне примјене овог закона, било је неопходно прописати и одговарајуће казнене одредбе и казне у случају непоштовања прописаних обавеза“, објављено је, поред осталог, у саопштењу за медије на вебсајту Владе 4. маја.
Казнена политика у прва два мјесеца епидемије и касније
Казнена политика у прва два мјесеца епидемије и касније
Закон је у Скупштини усвојен 1. јула, са 42 гласа. Тек тада кривична дјела на основу којих су грађани претходно санкционисани бивају и конкретно описана у прописима државе.
Влада након тога није објављивала и нову статистику, а из УП и НКТ нису одговорили на питања „Вијести“ у вези са кривичним пријавама од априла до данас.
О пријавама јавност је информисана путем саопштења УП и медија, пријаве су поднијете против више грађана и свештених лица прије одржавања парламентарних избора, али не и након 30. августа, када су на улицама у више градова организована славља опозиције због побједе на изборима, као ни након 6. септембра, и три дана раније, када су организовани контраскупови на Цетињу и у Подгорици.
На овим посљедњим, учесници су били и министри и чланови Владе, па и чланови НКТ: градоначелник Подгорице Иван Вуковић, министар одбране Предраг Бошковић… Са скупа је уживо емитован и видео са Фејсбука првог човјека НКТ-а Милутина Симовића, али је он касније казао да није био на скупу, већ да је видео преносио администратор његовог Фејсбук профила.
Нико од њих није говорио о одговорности што у вријеме епидемије и док су још на снази наредбе којима се забрањује организација скупова преко 100 присутних, у вријеме кад је још забрањено организовати и приватне догађаје попут сахрана и свадби, бораве међу 50.000 окупљених. Макар толико је саопштено званично из УП.
УП и званично је обезбјеђивала скуп, и тај у Подгорици и онај на Цетињу, иако надлежни никад нису саопштили ко је организатор окупљања. УП само седмицу раније, због одржавања ауто-литија, блокирала је више магистралних путева према Подгорици, наводећи да је разлог томе „спречавање ширења корона вируса у складу са мјерама и наредбама Министарства здравља“.
„Институције и они који их представљају имају обавезу да штите грађане“, каже Милаш, и додаје да су „управо њима грађани били на посљедњем мјесту чиме су урушили и систем и људска права грађана“.
„Недопустиво је и крајње лицемјерно да они који прописују обавезне мјере за сузбијање заразне болести ковид-19 и који су обавезни да омогуће досљедну примјену тих мјера и сами крше те мјере. И ту можемо говорити о њиховој политичких, а у неким случајевима и кривичној одговорности“, рекла је она.
Након тих догађаја, бројеви указују да је дошло до драстичног погоршања епидемиолошке ситуације.
„Ти људи који су личне и партијске интересе ставили испред јавног би морали одговарати и због грубог кршења законских прописа чиме се грађанима урушава право на здравље као основно и неотуђиво људско право зајамчено кроз Универзалну декларацију о људским правима и слободама“, казала је она.
Због неспровођења епидемиолошких мјера и злоупотребе службеног положаја, пријаву против НКТ и Управе за инспекцијске послове раније током љета Специјалном државном тужилаштву поднио је грађанин Марко Беговић. Почетком седмице, Основном тужилаштву у Подгорици поднијета је пријава и против Вуковића и Симовића.
Епидемија у току, али наградама не кажу „не“
Кад је у јавности први пут поменут термин „корона-фри“, без размишљања о томе шта ће се десити касније, услиједиле су и кандидатуре за највећа државна признања. За Јелену Павићевић, најава додјеле Тринаестојулских награда др Ранку Лазовићу и Институту за јавно здравље (ИЈЗ), тек три мјесеца након увођења мјера, била је преурањена и једна је од већих комуникацијских грешака.
Не спори да су захваљујући ИЈЗ и Лазовићу епидемиолошки резултати били „извјесно добри“, али додаје да је „општа друштвена и економска ситуација почела да бива извјесно лоша“.
„Недовољно појављивање др Лазовића у јавности након прихватања Тринаестојулске награде и давање оставке на мјесто предсједавајућег медицинског кризног штаба, говоре о томе да најзначајнија црногорска награда није прихваћена као додатна одговорност и поузданост, већ као преузимање већ стечених заслуга“, каже она.
Додаје и да јавност ни од ИЈЗ није добијала довољно информација или оне нису биле занимљиве и корисне. Информације су преносили једни исти људи, што је, казала је Павићевић, и њих саме „трошило“, притом јавност заситило сличном реториком.
„У исто вријеме, многи профили медицинске струке који су, итекако, требали бити заступљени, од микробиолога, имунолога и инфектолога до анестезиолога, нису ни оптимално били заступљени. Многе друштвене и привредне бранше, као и појединци, нису биле у прилици да јавно дају своје сугестије, коментаре и предлоге, како би комуникација била што квалитетнија, разноврснија и подстицајнија.
Политичка конотација НКТ била је видљива, како кроз константно инсистирање на заслугама, величању сасвим оптималних или уобичајених резултата и самопотврђивању, тако и кроз недијељење заслуга са грађанима, приватним сектором, опозиционим и НВО структурама, непостављање јасних циљева и некритичан осврт према многим појавама које су то заслуживале, као што је нпр. била бакљада у Котору за Дан државности“, каже Павићевић.
Политика прије свега
Црногорски политичари, према њеним ријечима, нису изузетак кад је у питању недослиједност у примјени наредби против ширења епидемије.
„Цијели свијет је, у овој ситуацији, имао сличне изазове. С једне стране, значајан дио свјетских политичара је пружао отпор мјерама, недавањем или недослиједним давањем личног примјера, марећи, превасходно, за политичке интересе. Најупечатљивије је било да су многи званичници, директно надлежни за здравствене системе у свијету, слали контрадокторне поруке и одређивали нелогичне мјере, почев од Свјетске здравствене организације па до националних координационих тијела. Многи од регионалних политичара су, такође, примјер недовољно доброг личног примјера, неконзистентности и политичког притиска“, каже Павићевић.
Као свијетле примјере понашања наводи премијерку Новог Зеланда Джасинда Ардерн и њемачке канцеларке Ангеле Меркел, те неких експерата, који су, каже, „конзистентно, стрпљиво и веома балансирано, дјеловали у интересу здравствене заштите са што мањим економским и социјалним посљедицама“.
Комуникацију надлежних у Црној Гори описује у три тачке.
Пва је одсуство стратегија у комуникацији, „којима би се предвиђале све могуће околности и трајања и сходно томе, планирале активности, алати и канали комуникације, као и мобилизација најискуснијих људи у свим областима“.
Друга је одсуство тимског рада – које се, каже Павићевић, огледало у томе да, иако је цјелокупно друштво дало подршку медицинској струци и надлежнима у здравственом систему, они нису, бар не у довољној мјери, уважавали остале струке и укључили их у доношење свих одлука, не би ли се стварала конструктивна рјешења, боља друштвена атмосфера и већа интеракција са грађнима.
На крају, наводи одсуство лидерства и визионарства.
„Које се огледа у претјераном пребацивању одговорности на грађане и недовољној интеракцији са бизнисом и приватним сектором, које ће поднијети највећи терет економске кризе, а у суштини, то је најзначајнији сегмент за опстанак и стварање нове вриједности“.
За дане који долазе, Павићевић је казала да ИЈЗ, Министарство здравља, Клинички центар и дуге здравствене институције, али и људи од науке, треба да даље комуницирају поруке којима ће утицати на бољи ефекат у понашању грађана, што би водило и смањењу броја обољелих са тешком клиничком сликом, као и броја умрлих, али и значило смањење оптерећања на здравствени систем.
То се, према њеним ријечима, постиже паметним и корисним информацијама, кроз анализе и аналогије.
„Које људима дају квалитетнији увид и објашњавају појаве, али их истовремено не претварају у престрашене роботе који без икакве логике, неселективно усвајају информације, већ их подстичу на личну одговорност, промишљање и боље расположење“.
109.700 еура износ је прекршајних налога које су због непоштовања мјера НКТ-а инспекције написале од почетка јула. За првих девет дана септембра, када је забиљежен и рекордан број заражених, инспекције су написале два прекршајна налога, у износу од 2.500 еура
Полицијски сат рестриктивњи него и за вријеме рата
У БиХ је због пандемије коронавируса уведено ванредно стање у оба ентитета, а кризни штабови, преноси портал-удар.нет, као једну од нетипичних мјера, у односу на већину држава Европске уније, наводи увођење полицијског сата 21. марта, када језабрањено кретање од 20 до 5 сати.
„То је био рестриктивнији полицијски сат него за вријеме рата када је почињао у 22 сата“, пише тај портал.
Сатница је, додају, послије неког времена помјерена на 22 сата.
„Али је нејасно остало чему полицијски сат када се већ у шест сати све затварало, а кафанама свакако није био дозвољен рад“, пише портал-удар.нет.
Полицијски сат у Федерацији БиХ укинут је 24. априла, док је у Републици Српској остао на снази до 22. маја.
Правна струка, али и грађани, противили су се и мјери забране кретањима старијим од 65 година, јер су они најугроженија група, и млађих од 18 година, јер су они наводно највећи преносници вируса.
Након мјесец дана тоталне забране, тим категоријама омогућено је три дана у седмици да излазе по неколико сати.
Уставни суд, међутим, убрзо је затражио хитно укидање те мјере, што је и учињено.
И у БиХ мијењали закон кад су видјели да не постоји прецизан основ за санкције
Казнена политика у Црној Гори у првим мјесецима епидемије налик је оноју сусједној БиХ, гдје су се кризни штабови свих нивоа позивали наКривични законик Федерације и Кривични закон Републике Српске и чланове који се односе на “преношење заразне болести”.
Портал-удар.нет пише да нико није кажњен са двије године затвора, али да су људи масовно новчано санкционисани. Портал пише и да “суд није имао прецизан основ за изрицање санкција”, па је Скупштина Кантона Сарајево крајем августа усвојила измјене Закона о прекршајима против јавног реда и мира.
“Које омогућавају полицији кажњавање особа које не поштују мјере заштите од заразних болести. Према измјенама, грађани могу бити кажњени за неношење маски и непридржавање других мјера које су прописали надлежни органи. Како се наводи, измјене ће ријешити досадашњи проблем с којим су се сусретали полицијски службеници када су покушали санкционисати лица која се нису придржавала наредби, јер суд није имао прецизан основ за изрицање санкција”, пише портал-удар.нет.
Наводе и да грађани јесу пред судовима у Федерацији БиХ тражили повраћај новца због новчаних казни, али и да је у корист грађана пресуђено само у мањем дијелу случајева гдје су доказали да није постојао блиски контакт са другима.
Додају да се један такав примјер десио на планини Игман поред Сарајева. Саговорница Мерсиха испричала је да је била са мужем на излету, а да је полиција, иако су били 100 метара удаљени од најближих људи, написала казну њеном мужу због неношења маске.
“Да нисам већ ушла у кола, и мене би казнили. Око нас само дрвеће и трава, и дошла полиција да кажњава”, испричала је Мерсиха за портал-удар.нет.
Нјена породица, како је рекла, није подносила жалбу нипокретала судски поступак, јер нису жељели да компликују живот и одузимати вријеме.
Вијести из Подгорице и Удар из Сарајева у заједничком пројекту подржаном од организације Internеwс произвеле су мултимедијалне текстове са темом кршења људских права за вријеме корона кризе у Црној Гори и Босни и Херцеговини.