Ми се радујемо да изградимо боље и квалитетније односе са Србијом. Спремни смо за било какве активности које се тичу институционалног деловања. Нашу вриједност представља заједништво које се базира на економском, културном, па и на људском потенцијалу, који је толико испреплетан да се више не зна ко је одакле
Премијер Црне Горе Здравко Кривокапић казао је да двије лимузине „Мајбаха“ који су у власништву државе, а које су користили претходни премијер Душко Марковић и предсједник Мило Ђукановић, сигурно неће остати у Црној Гори.
Желимо да та средства вратимо Црној Гори и имамо већ идеју како то да урадимо – казао је он у интервјуу за Дојче веле.
Господине Кривокапићу, премијер сте земље која је лидер у приступним преговорима са Европском унијом. Како видите политику проширења ЕУ у овом тренутку? Да ли сматрате да, и поред нове методологије, и даље има застоја? И шта би регион могао да уради да би се ти процеси убрзали?
„Мислим да процес придруживања искључиво и само зависи од онога ко жели да идем путем европских интеграција. То је свима јасно. Постављени су јасни критеријуми и наш циљ је да не буде привилегованих, него да што прије задовољимо све могуће критеријуме и да на тај начин покажемо спремност да припадамо – као што географски припадамо европском простору – и простору Европске уније.
Ако можемо да имамо добру поруку, она треба да буде једнака за читав наш регион – а то је да смо ми ту превасходно као добре комшије. Ако не можемо бити добре комшије једни другима, како можемо бити прихватљиви некоме у ЕУ? То је логика које се сви морамо држати и једни другима помагати да што прије све државе Западног Балкана постану чланице ЕУ.
Рекли сте да очекујете да Црна Гора буде 28. чланица ЕУ. Да ли имате неку временску перспективу када би то могло да се реализује?
Не желим да нагађам, али ако остваримо резултате које смо зацртали, надам се да ћемо имати видљив напредак и 2023. године створити предуслове за кретање у најзначајнији чин, а то је процес верификације од стране осталих чланица ЕУ. Тиме би, можда, 2025. године, ако би то било оптимално, постали 28. чланица Европске уније.
Да ли то значи да, када комесар за проширење, Оливер Вархељи каже да до 2024. године очекује „једну земљу са Западног Балкана спремну за улазак у ЕУ“, он мисли на Црну Гору?
Не бих волио да било кога обесхрабрим, али наша почетна позиција је мало другачија од осталих, и ако ми будемо довољно добро радили, нема разлога не будемо 28. чланица ЕУ.
Како оцјењујете односе Црне Горе са Србијом у овом тренутку? Да ли ће се и у ком правцу они мењати у Вашем мандату?
Ми се радујемо да изградимо боље и квалитетније односе са Србијом. Спремни смо за било какве активности које се тичу институционалног деловања. Нашу вриједност представља заједништво које се базира на економском, културном, па и на људском потенцијалу, који је толико испреплетан да се више не зна ко је одакле. Сви (у Србији) обично кажу да су већином из Црне Горе. Ако је тако, дајте онда да то Црна Гора докаже и добрим примером. Ми ћемо се трудити да те односе не сведемо на личне утиске, него на институционално деловање.
Када планирате посјету Београду?
Ја бих волио да то буде део једне анализе које ће радити Министарство спољних послова. Радо ћу се одазвати сваком позиву, доћи и посетити читав регион. Али када и ко ће бити први – немојте да сада дајем обећања која можда нећу моћи да испуним.
Ако се то питање „анализира“, то ипак значи да ће Ваша прва поста носити одређену поруку?
Ја желим да пошаљем једну другачију поруку, а то је да наш регион мора да доживи једну демократску промјену која ће бити толико видљива, да сви схвате да је слобода човјека и однос према демократији важнији од било које политике.
ИН4С