Oд 2005. до 2009. године био на мети прогона због помињања грађевинске мафије од тадашњег градоначелника Подгорице Миомира Мугоше
Предсjедник Одбора директора Регионалног водовода Зоран Лакушић у разговору за ИН4С коментарисао је пријетње које добија од лица која нелегално експлоатишу шљунак из ријеке Мораче и од лица блиским њима истичући да га то неће поколебати да настави исправно и поштено да ради свој посао. Такође, говорио је о проблемима, изазовима и плановима у Регионалном водоводу.
Он је казао да Црном Гором деценијама влада грађевинска мафија, кроз урбанистички криминал и корупцију.
Саопштили сте јавности у Црној Гори да у последње вријеме све чешће добијате пријетње преко друштвених мрежа, али и у непосредном контакту од лица која незаконито ваде шљунак из Мораче. О каквим пријетњама је ријеч и да ли сте те случајеве пријавили Управи полиције?
Нисам пријављивао полицији пријетње, иако сам добијао пријетеће поруке, могу само да кажем да се не бојим и да ме то неће поколебати и да ћу у будућности радити како треба.
Оне махом долазе од лица који нелегално експлоатишу шљунак из ријеке Мораче и од лица блиским њима, путем друштвених мрежа и у непосредном контакту. Те пријетеће поруке приликом обављања својих радних задатака упућују се свакодневно и радницима Службе заштите Регионалног водовода у зони санитарне заштите водоизворишта Боље сестре.
Мени ово ништа није ново јер сам од 2005. до 2009. године био на мети прогона због помињања грађевинске мафије од тадашњег градоначелника Подгорице Миомира Мугоше.
Да ли осјећате страх по сопствену безбједност?
Мени ово није ништа ново. Када знате унапријед с ким имате посла, ове ствари треба увијек да очекујете и будете спремни на њих. Ако се борите за праве ствари и штитите имовину коју вам је повјерила држава, немате право да одустанете у тој борби. Наравно да нико никоме нема право да пријети, а да за то нема последице.
У почетку их нисам схватао озбиљно, али знајући какве су последице имали они који су разоткривали криминалне послове у нашој држави, убудуће ћу их схватити веома озбиљно и наравно сваку поруку и пријетњу пријавићу полицији.
Колико је по Вашем мишљењу опасна „грађавинска мафија“ и да ли држава има механизме да заустави њихово дјеловање?
Црна Гора је држава у којој су преко транзиције и пљачке у последњих тридесет година, преко ноћи никли тајкуни упитних биографија, али огромног политичког залеђа. Мафија је у Црној Гори до те мјере распрострањена, да је немогуће пронаћи сектор у којем умрежене структуре нису пустиле пипке своје хоботнице, којој је главна улога – згртање богатства.
Колико у Црној Гори има секретара секретеријата, градоначелника, министара који су згрнули богатства мешетарећи земљиштима? Црном Гором деценијама влада грађевинска мафија, кроз урбанистички криминал и корупцију. Она је на примјер заузела поједине дијелове главнога града, што је и даље тренд.
Урбанистички криминал и корупција су премрежили Црну Гору и Подгорицу
Грађевинско-урбанистички лобији и интересне групе беспрекорно функционишу. Створили су систем и царују у цијелој земљи, а нарочито у Подгорици и на црногорском приморју. У њима као да је симбол развоја постало – уништити сваки комадић зелене траве, извадити последњи каменчић из ријека и набацати што више бетона на постојећу већ изграђену инфраструктуру.
Многе су се групе и појединци, посебно после стицања независности, обогатиле или се и даље богате на таквом, већ уходаном обрасцу. Правна држава је до данас показала своју пуну немоћ и неификасност у борби против тога. Истина, није било, нити има довољне политичке воље за одлучну борбу против урбанистичког криминала, непотизма и корупције.
Наиме, многи бивши политичари су судионици или помагачи у већем броју познатих афера урбанистичког криминала. Институције правне државе деценијама по обичају ћуте, то јест чине се да постоје говото само због форме.
Мијењање и допуњавање урбанистичких планова под наводном исправком, а радило се о незаконитим измјенама и допунама ДУП-ова, свакако је и најсофистициранији облик урбанистичког криминала, на који сам и сам указивао као одборник у Скупштини Главног града Подгорица већ деценијама.
Под наводним исправакама, мијењани су и допуњавани и детаљни урбанистички планови којима је омогућавана нова изградња. Нестајале су тако улице и паркови, мијењала су се правила о заштићености појединих улица и зграда, мијењала су се правила о најмањој удаљености од следеће грађевине, правила о обавезној удаљености грађевина од међа итд. Остали облици и видови урбанистичког криминала и корупције су већ дуже времена актуални и добро уходани и беспријекорно дјелују, поготово у Подгорици.
Вишедеценијска шутња државе давала је и даје подстицај новим активностима „сумњивих“ инвеститора и нетранспарентних измјена и допуна ДУП-ова, гдје се приватни интереси приказују као јавни или општи интереси грађана, притом, предложене измјене нијесу побољшавале квалитет и лагодније живљење грађана, већ се омогућавало да напуне џепови само – „одабранима“- блиским власти.
Иако је држава знала набројане облике и видове урбанистичког криминала и нашта сам и ја лично указивао, ништа није предузимала.
Модел дјеловања грађевинске мафије је лако препознати. Најраширенији и добро уходани облик, свакако је куповина неграђевинског земљишта по ниским цијенама, било да је ријеч о зеленим површинама или пољопривредном земљишту, а након тога се од градске управе добијала пренамјена у грађевинско земљиште, па се обави урбанизација промјеном просторног плана. Такво земљиште у поступку пренамјене из неграђевинског у грађевинско земљиште, у коначном удесетеростручи своју првобитну вриједност, па се појединци и они који им то омогућавају обогате преко ноћи.
Махом ово омугућавају градоначелници са својим сарадницима, одборници у градском и општинским парламентима, и притом подупиру и сарађују с грађевинском мафијом, која располаже повлаштеним информацијама или имају моћ неграђевинско земљиште пренамијенити измјеном просторног или урбанистичког плана у – грађевинско земљиште што им доноси милионе.
А како та умреженост изгледа на дјелу, црногорска јавност имала је прилике да се упозна са бројним примјерима урбанистичког криминала , на који сам деценијама упозоравао као одборник у Скупштини општине Подгорица.
Држава ћути, ћуте институције, а појединци се богате
Овдје је ријеч о организованом урбанистичком криминалу у којима су многи из институција умрежени. Наравно, управо та ћутња државе давала је подстицај за нове активности “сумњивих” инвеститора и грађевинске мафије. Без темељитог прочишћења институција државе, без коријенитих реформи и функцијске лустрације у институцијама и правосуђу, неће се стати на крај урбанистичком криминалу и корупцији, а ни било којем другом облику криминалног богаћења у Црној Гори. Тамо гдје су право и правда постали само језички појмови, нема напретка ни, по мјери грађанина, уређене државе.
И зато је могуће да у Подгорици одговарају они који говоре истину што је био мој случај, а не они који су се обогатили претварајући јавно у приватно, за три, четири генерације иза себе, а то су могли само уз одобравање власти. Да постоји политичке воље проблем корупције тог типа, ријешио би се у кратком року.
Грађевинска мафија је веома опасна и веома разарајућа за државу, а процјене су да је она нанијела штету нашој држави у износу око пет милијарди евра.
Какво сте стање затекли у Регионалном водоводу?
Именован сам на функцију предсједника Одбора директора почетком јуна мјесеца, и треба имати у виду да је љетња сезона кључни период у пословању предузећа Регионални водовод, када систем РВС ради у пуном погону и максималном капацитету. Иако је техничка служба РВ у периоду прије почетка сезоне обавила све потребне активности на припреми система за максимално оптерећење током љетњих мјесеци, ова сезона је била далеко изазовнија од претходних, утолико прије што смо сви очекивали велики број гостију и повећане захтјеве за испоруком воде. У исто вријеме је Регионални водовод био суочен са проблемом који је ових дана веома актуелан – драстичним падом издашности водоизворишта Боље сестре. Такво стање је представљало реалан ризик по успјешност сезоне и опасност да током сезоне може доћи до недостатка потребних количина воде за снабдијевање Црногорског приморја, што би имало несгледиве последице по успјешност сезоне.
Ово питање је изискивало брзу и ефикасну реакцију, како Одбора директора и новог извршног директора, тако и техничког сектора и свих запослених у РВ, гдје смо уз велики напор свих предузели неопходне мјере и уз стално праћење, контролу и надзор стања у систему, успјели да завршимо љетњу сезону без проблема и испоручимо све тражене количине воде које су ишле и до 20% преко уговорених, свим општинама на Црногорском приморју, што сматрам великим успјехом. Можемо бити задовољни постигнутим пословним резултатима до сада.
Што се тиче рјешавања питања пада издашности водоизворишта, томе смо посветили посебну пажњу од првог дана мог доласка на функцију предсједника. Предузели смо све потребне активности и мјере, укључујући алармирање свих надлежних органа, упућивање бројних пријава по којима је Управа полиције поступила а против починилаца нелегалне експлоатације шљунка у кориту ријеке Мораче, тј. у другој зони санитарне заштите изворишта, наша Служба заштите је свакодневно на терену и прати стање у доњем току Мораче. Руководство компаније је у константном контакту са релевантним органима како би пратили даље процесуирање и санкционисање ових активности и мислим да смо сви одлучни у томе да се стане на крај овим нелегалним активностима и сачува водоизвориште Боље сестре од даљег угрожавања, које би за резултат могло имати не само еколошку катастрофу, већ и суве чесме на приморју и угрожавање највиших државних интереса Црне Горе.
Можемо бити задовољни постигнутим пословним резултатима до сада
Такође, затечени финансијски губитак који је исказан у завршном рачуну за 2020. годину и потенцијална неликвидност предузећа је био још један од изазова које је требало рјешавати у кратком року, што смо постигли уштедама у виду оптимизације унутар саме организације пословања, као и бољом наплатом потраживања из претходног периода.
Огромно кредитно задужење предузећа, на нивоу 80% од прихода, представља додатно оптерећење ликвидности и успорава даљи развој и динамику реализације планираних развојних пројеката у наредном периоду. Овдје је неопходно разумијети да је кредитно задужење наше компаније везано за реализацију инфраструктурних пројеката који представљају опште добро и од јавног су интереса за унапрјеђење услова живота грађана Црне Горе, посебно у приморским општинама, али посредно и у цијелој држави.
Такође, постоје индиције да се није савјесно располагало са финасијским средствима друштва, била је и нетранспаретност у додјели кредита и разних финасијских помоћи која су додјељивана појединцима и партијско запошљавање без реалне потребе за истим.
Који су то најзначајнији пројекти и радови које бисте издвојили а који су унаприједили рад Регионалног водовода у последњих годину дана?
Регионални водовод је током 2021. године реализовао пројекат повезивања општине Херцег Нови на РВС, као последњу од 6 приморских општина која није била директно повезана на систем Регионалног водовода, што је уједно и завршетак прве фазе изградње РВС. Радови на овом пројекту су, по плану изградње, требали да буду завршени крајем 2020. године, међутим у јулу 2021. године пројекат још увијек није био завршен и радови су били обустављени услијед немогућности, и рекао бих, крутости претходног руководства, да успјешно ријеши спор са компанијом ХТП Приморје, преко чијег земљишта пролази траса цјевовода РВ у дужини од око 30 метара. Због тих 30 метара и пар хиљада еура исплаћених власницима земљишта на име правичне накнаде за експропријацију, повезивање општине ХН, пројекат вриједан око 2 милиона еура је био у кашњењу од готово годину дана. Нова управа је успјешно и у веома кратком року постигла договор са власницима ХТП Приморја, који су и сами имали разумијевања за значај овог пројекта и били вољни да ријеше овај спор са РВ на пријатељски начин, тако да је општина ХН прикључена на РВС, и тренутно су у току завршна тестирања система прије коначног пуштања у рад, које очекујем најкасније до краја године.
С обзиром да је Регионални водовод током 2020. године извршио законску обавезу реструктурирања и регистровао се као једночлано друштво са ограниченом одговорношћу, остало је нерјешено питање захтјева ИРФ-а за евидентирањем удјела ИРФ-а у капиталу Регионалног водовода у износу од 7,9 милиона еура, које датира још из 2008. године и које је дуги низ година стајало као отворено у Регионално водоводу и као такво било је и предмет препоруке Државне ревизорске институције приликом вршења финансијске и ревизије правилности пословања РВ за 2016. годину. Ово питање смо рјешили на задовољавајући начин по компанију и у релативно кратком року. Постигнут је споразум са Владом Црне Горе, која је закључком од 30. септембра 2021. године овластила Министарство финансија и социјалног старања да преузме ову обавезу и министра да потпише Уговор о преносу новчаних средстава између Министарства и ИРФ-а и тиме ослободи Регионални водовод даљих обавеза по овом питању.
Сходно Закону о регионалном водоснадбијевању и Уредби о плаћању посебне накнаде на инвестицију, изградња РВС се финансира из утврђене цијене воде коју приморске општине као купци плаћају Регионалном водоводу, као и из прихода остварених од посебне накнаде на инвестицију у износу од 1%, коју плаћају инвеститори који граде или реконструишу објекте на Црногорском приморју, с тим што су ове накнаде били потпуно или дјелимично ослобођени инвеститори који граде хотеле са 4+ и 5 звјездица, у циљу подстицајних мјера које је претходна власт увела за инвеститоре који граде/реконструишу објекте високе категорије.
Сматрали смо да је, у циљу боље реализације кредитних обавеза и превазилажења потенцијалних финансијских потешкоћа у пословању Регионалног водовода изазваних великим кредитним задужењем из кога наша компанија реализује пројекте од јавног интереса, у нашем интересу да се ова накнада врати као обавеза инвеститора и за ову врсту објеката, те смо упутили иницијативу према Влади ЦГ да размотри могућност и поново уведе обавезу плаћања посебне накнаде на инвестицију и за инвеститоре који граде/реконструишу туристичке објекте у категорији 4+ и 5 звјездица.
Управа је израдила, а Одбор директора на последњој сједници усвојио нову систематизацију радних мјеста коју је предузеће било дужно да изврши након реструктурирања и року од 6 мјесеци, а која није била завршена.
Почетак реализација друге фазе изградње РВС, која подразумијева изградњу и постављање другог, дуплог цјевовода од Будве до Тивта, којим би се капацитет РВС за општине Тиват, Котор и Херцег Нови повећао са постојећих 330 л/с на 700, односно до 750 л/с, је сада извјестан. Овај пројекат Регионални водовод спроводи у сарадњи са Управом за саобраћај која гради на истој дионици булевар са четири траке, и овим аранжманом о заједничкој изградњи је направљена значајна уштеда у финансијском смислу, од око 3 милиона еура.
Након дугог застоја у самој тендерској процедури, тј. избору понуђача, односно извођача радова који задовољава све неопходне услове предвиђене пројектном документацијом, тендерска комисија је потврдила избор најбољег понуђача, кинеске компаније “China Civil Engineering Construction Corporation”. Наши представници тренутно преговарају око начина издавања гаранције о добром извршењу посла како би се максимално заштитили наши интереси. Очекујем да до 31.12.2021. потпишемо уговор са извођачем и приступимо реализацији овог пројекта.
Након што је Регионалном водоводу одобрена и друга транша кредита од ЕБРД за реализацију треће фазе изградње РВС, изградњу водоводне и комуналне инфраструктуре са постројењем за пречишћавање отпадних вода на територији барске и улцињске општине, како би се обезбиједило водоснабдијевање безводних подручја која су се у протеклих пар деценија развила у насељена мјеста са великим бројем стамбених и туристичких објеката, као што су Добра вода, Велики пијесак, Утјеха у општини Бар и Круче у општини Улцињ, а поред којих пролази наш цјевовод, те потписани споразуми са Општином Бар и Улцињ, било је потребно искомуницирати са Владом Црне Горе даље активности и начин на који би Регионални водовод добио сагласност Владе да буде носилац овог пројекта.
Са задовољством смо примили вијест да је, пошто смо упутили иницијативу према ресорном Министарству и Влади, препознат капацитет Регионалног водовода и усвојена је најприје информација о уступању изградње инфраструктуре и обављања комуналних дјелатности јавног водоснабдијевања и управљања комуналним отпадним водама у наведеним насељима, Регионалном водоводу на сједници Владе од 4. новембра 2021. године, а затим је Влада ЦГ донијела и закључке којим се регулишу односи између нашег предузећа и ресорних Министарстава, те дефинише динамика даљих активности и обавезе учесника у овом пројекту.
Поред наведеног, истакао бих да је Регионални водовод још увијек оптерећен резултатом судског поступка са компанијом Штрабаг, којој је током 2018-2019. године био принуђен да исплати скоро 12 милиона еура на име отштете за раскидање уговора о изградњи, а по пресуди Међународног арбитражног суда у Паризу, због чега је предузеће било у блокади готово 10 мјесеци. Регионални водовод је уложио жалбу Уставном суду ЦГ на предметну пресуду и тренутни статус овог поступка је неизвјестан, тј. Уставни суд је поступак вратио на ревизију Апелационом суду, те чекамо даље поступање надлежних институција по том питању.
У оквиру сарадње Регионалног водовода Црногорско приморје (РВ) са Европском банком за обнову и развој (ЕБРД), РВ је добио донаторска средства у износу од пола милиона еура од ЕБРД и предприступних фондова ЕУ за потребе имплементације пројекта унапријеђења свеукупних пословних перформанси РВ креираних за период до 2025. године, када се очекује завшетак развојних пројеката и повећања капацитета регионалног водоводног система који се финансирају из повољног кредитног аранжмана са ЕБРД.
Регионални водовод спроводи научна истраживања, у сарадњи са ЕБРД и фондовима ЕУ, вриједности око 500.000 ЕУР, са циљем заштите и унапређења капацитета изворишта Боље Сестре за нове развојне пројекте и водоснабдијевање приморја.
Истраживачке и свеукупне активности које су у току, у вриједности од 300.000 ЕУР трајаће још пет мјесеци, када се и очекују коначни резултати који треба да пруже подлогу за будуће рационално и одрживо управљање комплетним извориштем Боље сестре.
У оквиру 160.000 ЕУР вриједног пројекта под називом „Управљање и мастер план за Регионални водовод“, фирма Енергопројект хидроинжењеринг са својим партнерима ради план управљања ресурсима Бољих сестара.
У оквиру тог пројекта ради се оцјена и процјена климатских промена, али и утицај других фактора, антропогених прије свега. Поред тога, бринуће се и о препорукама које на основу анализа треба да дају Регионалном водоводу везано за експлоатацију и за задовољење потреба у овом прелазном периоду јер један од следећих корака свакако јесте допуна саме количине изворишта.