U 24. epizodi emisije „Relativizacija“ Ljiljana Smajlović je sa crnogorskim političarem i nekadašnjim jugoslovenskim diplomatom Miodragom Lekićem razgovarala o njegovim aktivnostima u svojstvu jugoslovenskog ambasadora u Rimu za vreme NATO agresije 1999. godine, o tome kako će se „kraj ere Mila Đukanovića“ osetiti u Beogradu, nedavnom glasanju Crne Gore za prijem tzv. Kosova u članstvo Saveta Evrope, i o Crnoj Gori kao „kući na putu između Istoka i Zapada“.
U Crnoj Gori, kako navodi Lekić, postoje dve vrste uticaja iz Srbije. Jedna vrsta je tradicionalna, ona je latentna i pojavljuje se, ali ne mnogo i ne od strane zvaničnika.
Druga, prisutna i prisutnija, dolazi iz one koju kolokvijalno nazivaju „druga Srbija“. Tu, kako kaže, ima dve hipoteze: da se radi o slučajno sličnim ideološkim pogledima ili da je motivisana materijalnim stimulansima.
„Milo je promenio nekoliko ideologija, tako da će teško biti da smemo da pretpostavimo da tu ima nešto merkantilno, ili kako bi Amerikanci rekli, da je to prijateljstvo shvaćeno u transakcionom smislu“, dodala je Smajlović.
„Mišljenja sam, kao mnogi u Crnoj Gori, da su obe prethodne vlade sastavljene pod uticajem međunarodnih linija. A posebno 43. vlada koja je politička pašteta kojoj je istekao rok trajanja, pa je bila neprijatna na raznim nivoima“, dodao je Lekić.
Era Mila Đukanovića, u političkoj dimenziji, definitivno je okončana, smatra on.
„Monteskje je govorio da se nekontrolisana vlast sužava, a ova se vala suzila da nije imala kud“, naveo je Lekić.
Crna Gora podržava napore Srbije, ali kazaljke istorije ne mogu da se vrate nazad
Odgovarajući na pitanje šta se promenilo u Crnoj Gori ako ona ne može ni da ostane uzdržana po pitanju prijema „Kosova“ u Savet Evrope, Lekić je istakao da je on veliki kritičar „sprovođenja instrukcija“.
„To je izvedeno tajno. Ambasadorka u Strazburu je rekla da je to instrukcija vlade, a komponenta vlade SNP kaže mi ne znamo za to. Pad i neozbiljnost crnogorske države. Ja ću da pozovem i Abazovića i tu vladu da objasne kojom su metodom to uradili. To je osetljivo pitanje za građane Crne Gore“, dodao je on.
Kralj Nikola je preterao kada je od Crne Gore očekivao da ulazi u ratove i osvaja, ali ovo je druga krajnost koja mora da se zaustavi, smatra Lekić.
Komentarišući eventualno povlačenje priznanja tzv. Kosova i to na koji način će Beograd osetiti da je završena era Mila Đukanovića, Lekić je naglasio da „kazaljke istorije ne mogu da se vrate nazad“.
„Svakako mislim da Crna Gora treba samostalno da odlučuje, da impulsi Srbije mogu da se uzmu u obzir, ali Crna Gora je suverena država i ona treba sama da odluči. Ne može biti determinata šta neko u Beogradu misli“, rekao je Lekić dodajući da Crna Gora „u najmanju ruku nije trebalo da žuri sa priznavanjem Kosova“.
Ovakva odluka je mogla da podrazumeva i izlazak na referendum, kao što je i ulazak u NATO trebalo da bude odlučen na referendumu, smatra on.
„Kosovo je dramatično i ekstremno osetljivo pitanje i mi doživljavamo dramu Srbije koja mora da se odrekne nečega što joj je zagarantovano Rezolucijom 1244 kojom se završio rat. Rat se ne bi završio bez te rezolucije“, ocenjuje Lekić.
pogled.me/borba