Лола Ђукић: Велики српски редитељ чија је сва дјела телевизија избрисала

Вријеме читања 3 минута

Радивоје Лола Ђукић био је славни и контроверзни телевизијски, позоришни и филмски редитељ и комедиограф, а премину је 7. септембра 1995. године у 72. години живота. „Славни“ иако његово име данас мало значи млађим гледаоцима у Србији. „Контроверзни“ јер је реч о уметнику чија НИЈЕДНА, од преко 200 емисија које је радио за телевизију Београд, није сачувана. Званично, десило се тако случајно. Незванично, политика је по ко зна који пут умешала своје прсте.

Фото: Printscreen/rts

Вероватно да није било човека у Југославији који суботе увече давне 1959. године није проводио крај (малобројних) малих екрана, пажљиво гледајући и ишчекујући “догађај вечери”. Разлог? Уживо се емитовала прва домаћа хумористичка серија “Сервисна станица”, а гледаоци “од Вардара до Триглава” групно су пратили доживљаје газда Јордана и в.д. Раке.

Серија је мега-популарним учинила једну генерацију врсних комичара – Миодрага Петровића Чкаљу, Мију Алексића, Ђокицу Милаковића, Миодрага Поповића Дебу, Драгутина Гуту Добричанина… а сценаристи, редитељу и идејном творцу пројекта Радивоју Лоли Ђукићу донела епитет неприкосновеног мајстора телевизијске и филмске комедије у Југославији 60-их година прошлог века.

Међутим, Лолини филмови и серије нису били “само” комедија. За гледаоце који су ишли даље од смејања вицевима и комичним ситуацијама у којима су се налазили главни ликови, садржале су и “зрнце горчине”, реалистички поглед на свакодневни живот обичног, “малог” човека у оновременој, социјалистичкој држави.

Управо ова критичност Радивоја Лолу Ђукића коштала је много.

Радивоје Лола Ђукић рођен је 3. априла 1923. у Смедереву. Студирао је сликарство на Ликовној академији, али је пре дипломирања схватио да је режија оно чиме жели да се бави.

Најпре је радио као уредник Дечјег и Драмског програма, као и Забавног програма Радио Београда, а након оснивања телевизије Београд 1959. године био је помоћник директора продукције и главни уредник културно-уметничког програма.

Био је оснивач Хумористичког позоришта 1951. године које је у међувремену прерасло у позориште на Теразијама, а и највећи део својих активности на телевизији посветио је хумористичком програму.

Режирао је више играних филмова, а снимао је и документарне, наставне и лутка-филмове. Писао је песме и позоришне комаде за децу.

Ипак, најпознатији је као телевизијски уметник. Лола Ђукића био је аутор преко 200 серијских хумористичких емисија и ТВ комедија и сатира које је најчешће сам режирао – “Сервисна станица”, “Огледало грађанина Покорног”, “Лицем у наличје”, “Сачулатац”, “Десет заповести”… као и филмова – “Нема малих богова”, “Срећа у торби”, “На место, грађанине Покорни!”, “Бог је умро узалуд”.

Али, ако сте припадник млађих генерација, велика је вероватноћа да се не сећате ниједног од ових наслова и да вам име Радовија Лоле Ђукића не значи ништа. Зашто? Зато што је реч о уметнику чије је готово целокупно дело потпуно уништено.

Прича је званично ишла овако – 1976. године Лола Ђукић је урадио серију “Невидљиви човек”. У њој су играле оновремене велике глумачке звезде Мића Татић, Драгутин Добричанин, Предраг Тасовац, а радња је требало да прати тројицу чланова управе државног предузећа који, како би сакрили своје мутне послове, планирају да сваку своју “муљавину” припишу – невидљивом човеку.

Интересовање за серију је било велико, али емитовање је без објашњења прекинуто после прве епизоде. Скоро сигурно, политика је умешала своје прсте, а након овога Лола Ђукић је превремено пензионисан у 53. години.

О разлозима свог одласка са телевизије у чијем је настанку учествовао Лола није волео да говори. У једном разговору за “ТВ Новости” седамдесетих рекао је само да је “било време”.

– Кад деца поодрасту, добро је да се родитељи склоне, да не сметају млађима. Зато сам и ја отишао са телевизије – кратко је рекао Ђукић “без имало горчине”, како наводи тадашњи новинар.

Коме год да се Лола Ђукић замерио, ово није био крај “освете”.

Од свих серија, са близу 200 епизода, на ТВ Београду није сачувана ниједна!

Магнетоскопске траке су пребрисане и употребљене за друге сврхе што јесте била пракса оновремене телевизије, али је до данас остало као необична случајност чињеница да је то урађено са тако мега-популарним серијама и БАШ ЦЕЛОКУПНИМ телевизијским стваралаштвом Лоле Ђукића.

Тако је фактички уништено целокупно животно дело једног од најпопуларнијих уметника бивше Југославије. Потпис налогодавца на свим кутијама био је нажврљан и није га било могуће прочитати.

Што се тиче текстова по којима су снимане, отприлике половину је спасила и донела кући Лолина супруга Јелена, новинарка запослена на телевизији Београд, случајно их запазивши међу гомилама старе хартије спремљене за бацање.

Лолина супруга Јелена је искористила могућност да се превремено пензионише и оде са телевизије, а о својим разлозима била је мало јаснија од супруга.

– Моја је животна пословица “Да нема ветра, пауци би небо премрежили”, а у мојој редакцији влада девиза “Вежи коња где ти газда каже”. Отишла бих још прошле године, али би ми пензија тада била непуних једанаест милиона, па сам остала да мало поправим просек – изјавила је у интервјуу за “ТВ Новости” из 1987. године.

Радивоје Лола Ђукић преминуо је 1995. године у Београду. Супруга Јелена је након тога чувала сећање на њега и учинила је све да рад овог пионира српске телевизије не падне у заборав.

Извор: istorijskizabavnik

One thought on “Лола Ђукић: Велики српски редитељ чија је сва дјела телевизија избрисала

  1. Велики редитељ, сатиричар и писац којег комунисти нијесу вољели, па су уништили све што је остварио, иначе поријеклом из Брскута, Братоножићи ( син је књижевника Трифуна Радовановог Ђукића).

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pin It on Pinterest