Пише: Марија Вешовић
Полазећи из Будве ка северу, на благом узвишењу надомак града, на свега два километара од срца Старог града Будве, можемо наћи мир и спокојство у Манастиру Подмаине. Манастир је посвећен Успењу Пресвете Богородице. Познат је по два назива, неко га назива Подострог, а неко манастир Маине, мада на путоказима који воде до њега и даље стоји назив Подмаине, вероватно због близине некадашњег манастира под тим називом који се налазио у Маинском пољу.
Манастир потиче из периода владавине Црнојевића, а по архитектонским елементима његово оснивање се везује за 15. век. У кругу манастира налази се црква посвећена Успењу Пресвете Богородице, односно Великој Госпоини која се слави 28. августа. Међу мештанима кружи прича, а чак и у неким званичним списима можемо наћи податак да је Петар II Петровић Његош често боравио у овом манастиру, посебно зими. Отуда веровање да је баш у овом манастиру написао велики део „Горског Вијенца“. Непресушни извор спокојства са погледом на плаветнило мора, стална је инспирација за стварање и писање. Духовни мир који се осјећа чак и при кратаком боравку у овом манастиру, треба доживети. Манастир је неколико пута током историје остајао без монаштва, али исто тако наново уздизао, јер вера међу народом никада замрала није.
Последња обнова манастира почела 1995. године. добротвор и нови ктитор манастира био је Сава Коматовић, схимонах. Нови конак је изграђен 2001. године, а живопис је освећен 2002. године. Братство манастира од обнове, па до дана данашњег, улаже велики труд у одржавање целог комплекса који из дана у дан добија нове садржаје.
Нажалост, на само пар метара од самог улаза у Манастир, отворен је један од популарнијих ноћних клубова који ремети мир, тишину и благост овог места. Нарочито у летњим месецима када је сезона у току. Још један од примера девастације простора и немања слуха за неопходност очувања оваквих здања, којима је смисао постојања проналажење спокоја. Лоше урбанистичко планирање по којем је Будва на жалост позната, на овом примеру је очигледна. Треба размислити да ли оваква пракса доноси више штете него користи.
