Наша јавност је прецизно увидјела да смо разговоре почели тешко, оптерећени недавним дешавањима и крупним ријечима изговореним у међусобним оптужбама, али смо брзо постигли договор да не гледамо уназад него напријед. Посао због којег смо се окупили није изгледао превише сложен, него једноставан. И наметало се логично и просто питање – ко ће изабрати нову Владу, ми који смо побиједили на изборима 2020. године или предсједник ДПС који је изгубио те изборе?
Чини ми се да смо се лако сложили да немамо право да оно што је народ дао нама, дајемо ономе коме је то народ одузео. Једноставно, нама треба договор о Влади која ће да покрене Црну Гору напријед и настави борбу против криминала и корупције, а предсједнику ДПС да се та Влада не изабере и тај покрет и борба зауставе.
Усагласили смо и потписали политички споразум који је регулисао међусобне односе и прецизирао заједничке циљеве. То је први политички документ који обавјештава све адресе које се налазе изван политичких структура странака побједница избора 2020. године да се не мијешају у наше односе и унутрашња питања Црне Горе.
Но, и поред тог упозорења, регистровали смо потребу неких извањаца да желе да владају судбином овог народа и државе и да наставе погубну праксу прекрајања народне воље за задовољење властитих потреба. Неки су то радили тајно, користећи као гласноговорнике своје раније организоване локалне структуре, а они дрскији укључили су се и у отворену медијску кампању рушења нашег политичког споразума.
Такође смо као основ за формирање Владе договорили поштовање демократских принципа који првенствено уважавају резултате избора, али остављајући могућност за неке евентуалне корекције. У току разговора се испоставило да овај члан споразума није ни најмање уважен од неких потписника, него се чврсто стајало на становишту да сва мјеста која су имале колеге из УРЕ, ЦИВИСА и СНП у Влади Дритана Абазовића, треба да и даље остану политичарима из ових странака.
Много смо аргумената у разговорима размијенили покушавајући да дођемо до политичке владе која уважава све и не одбацује никога. И која не понижава било кога од политичких субјеката. И успјели смо да направимо неколико важних искорака у односу на почетне позиције. Наиме, сви смо пристали да будући мандатар буде предсједник Демоса Миодраг Лекић. То је важан и, по мени, преломан тренутак наших разговора.
Вјерујем да када једанаест различитих странака побједница парламентарних избора постигне договор за будућег премијера да је остатак договора на дохват руке и да је више ствар добре воље.
Нажалост, у нашем случају то није било тако. Усвојена максима да ,,ништа није договорено док све не договоримо“ послужила је као прикладан алат за наметање „евентуалних корекција“ много важнијих од потписаног принципа подјеле власти на основу снаге политичких субјеката исказане на изборима 2020. године. А потписи на Споразуму који је тако дефинисао подјелу власти још се нису ни осушили.
И поред тога, и упркос кршењу онога што се потписало, кренули смо даље да се договарамо, јер је већина свјесна тренутка и обавеза према 30. августу и грађанима који су нам дали глас да ослободимо Црну Гору.
Договор је суштински важан, не само за овај тренутак, већ и за наредне изборе. Ако сада не буде споразума, ко ће од бирача вјеровати да ће га бити након избора? Ако сада, када имамо јасну већину, не покажемо снагу да спријечимо повратак ДПС, како мислимо да водимо кампању заједништва и спријечимо то исто након избора? Размишљајући у овим координатама, ДФ је донио одлуку да прихвати понуду коју су нам представници УРЕ и ЦИВИСА саопштили као њихов „минимум“ у процесу договарања.
Наиме, они су тражили да број чланова Владе буде успостављен на паритетној основи, односно да половина чланова буде бирано из њихових редова, друга половина од представника свих других странака, а да будући премијер Лекић има, условно речено, „златни глас“ при доношењу одлука. Иако су наши захтјеви били и у процесу договарања најмањи, када се рачуна снага којом треба да се изгласа нова Влада, ДФ је донио одлуку да то што му према броју гласова припада и што му је народ дао, сведе на најнижу могућу мјеру и дође до оног минималног броја чланова Владе који би омогућио да се испуне захтјеви које су нам испоставили УРА и ЦИВИС.
Ми нашу одговорност изједначавамо с властитом снагом и не плашимо се ни најмање чињенице што ће од ДФ већи број чланова владе имати, не само коалиција „Црно на бијело“, него и коалиција „Мир је наша нација“. Наш циљ је да се ДПС не врати на власт, да поражени не буде побједник, а побједник поражени због неке фотеље или надлежности. Ми на то не пристајемо и зато смо донијели овакву одлуку.
Овај став сам пренио нашим колегама које су учествовале у разговорима и очекујем потврдан одговор. Вјерујем да колеге из УРЕ и ЦИВИСА не могу бити сада против властитог предлога који смо ми прихватили.
Процјењујем да је важно да се зна да су сви посланици Демократског фронта, Демократске ЦГ, Радничке партије, Уједињене ЦГ, Праве ЦГ и Демоса спремни одмах да потпишу предлог да Миодраг Лекић буде мандатар за састав нове Владе ЦГ. Очекујемо да се тим потписима придруже и потписи УРЕ, ЦИВИСА и СНП како би, као што смо и најавили предсједнику ЦГ, сјутра затражили мандат за састав нове Владе.
Вријеме за договор нам истиче, нису више у питању дани, него сати.
Колеге из УРЕ, ЦИВИСА и СНП-а, ја још не губим наду у договор, јер вјерујем да сви знамо колика је одговорност на нама. Не вјерујем да ће се у овом времену великих промјена и још већих изазова неко показати недостојним представником народа који нас је гласао 2020. године.
Данас се прави онај важан избор који ће суштински обиљежити политичко дјеловање свакога од нас појединачно и одредити будућност наших политичких организација. Сигуран сам да нико не жели да буде препознат и прозван као човјек који није заслужио народно повјерење.
Понављам, нијесу више у питању дани, него сати.
Crnom Gorom bi mogao da upravlja neki Singapuracc i dlto distanciono preko video linka. To bi bilo najbolje. 3 pokrajine, nema opština, maks. 7 resora. Ali ne, ima zato CG najviše službenih auta na svijetu a jedna jadna Švedska ni jedno!