Турска ће од 7. августа пружати конзуларну помоћ црногорским држављанима који путују или бораве у 25 земаља у којима Црна Гора нема дипломатско-конзуларна представништва, након што је у петак турски Предсједник Редзеп Тајип Ердоган одобрио билатерални споразум, саопштио је предсједник Покрета за промјене Небојша Медојевић.
– Одлука Владе Црне Горе да са Турском склопи овај билатерални Споразум са собом отвара многа питања – додаје он.
Посебно, када се зна да Турска нема овакав споразум ни са једном другом државом на свијету. Ниво економских односа са Турском није на неком стратешки важном нивоу. Извоз у Турску чини 3,3% укупног извоза, а увоз из Турске је тек 5,1% укупног извоза, истиче Медојевић.
Док су компаније са турским власницима најбројније, укупне инвестиције из ове земље су тек на десетом мјесту.
У банкарском сектору имамо Зират банку, турског инвеститора који је купио хотел Фјорд у Котору што би овом граду, а турска фирма Тошчелик газдује железаром у Никшићу. уз све веће и оправданије приговоре Синдиката да се масовно крше људска права.
– Чини се да је најинтензивнија сарадња на криминалном плану и да се крупне фигуре организованог криминала из Турске осјећају добродошлим у Црној Гори – каже предсједник ПзП-а.
На војном плану нема неке озбиљније сарадње, као и у сарадњи обавјештајних агенција.
Према његовим ријечима, ипак, овај билатерални споразум је много важнији Турској него Црној Гори. Турска има озбиљне геостратешке планове и шири свој утицај на Балкану. Иако је чланица НАТО, званична Турска не дијели вриједности демократије, људских права и слобода. Након неуспјеха војног удара, Ердоган је суспендовао читав спектар, прије свега политичких права и увео ригидну личну владавину која је, са измјенама Устава, постала супериорнија од свих других грана власти.
Турска је, како каже, држава без сумње једна од најважнијих ауторитета у исламском свијету, од енормне стратешке важности за неке од највећих западних сила, прије свих Велику Британију.
С друге стране, Турска је земља ригидног режима у којој се људска права и слободе масовно крше. Ердоган веома јасно исказује своју амбицију за снажење не само интереса Турске државе, већ и ислама на Балкану, па се и ова екслузивна одлука за Црну Гору мора разумјети и као дио политике “меке моћи” и ,могуће, инструментализације неких будућих геостратешких интереса у региону, преко Црне Горе.
Ово је, за сада, најдиректније и најконкретније исказивање посебних интереса Турске према Црној Гори и са собом носи читав низ отворених питања. Ниво дипломатских, економских, политичких, безбједносних, војних односа (посебно у прошлости) Црне Горе и Турске није указивао на стратешко савезништво.
Да ли се овим изненадним споразумом, затвара обруч око Србије и повећава притисак око рјешавања питања Косова и Републике Српске, остаје да се види. Дипломатија је често тајна и обавијена вишеструким слојевима интереса. Зашто је Црна Гора толико важна за Турску, видјећемо, закључује предсједник ПзП-а.