Пише: Небојша Медојевић, предсједник Покрета за промјене
Хаос у безбједносном сектору је директна последица погрешних политичких одлука Кривокапића, Бечића и Абазовића и брзоплетог и непромишљеног потписивања политичког Споразума одмах након избора. Тим споразумом, који је договаран иза леђа лидера ДФ-а , са владарима из сјенке, власницима концерна Вијести и појединцима из Цркве, постављени су темељи политике Владе.
Познавајући актере ове погодбе, њихове позиве, интересе и болесне циљеве да владају Црном Гором без избора и супротно вољи бирача, одмах сам препознао стратешке правце те политике.
Како задржати идеологију И систем контроле државе које је до перфекције развио Ђукановић, с једне стране, и како преузети кључне полуге тог режима под своју контролу.
Први предуслов за реализацију својих циљева, био је елиминиција ДФ-а из Владе јер су било свјесни да на нас немају никакав утицај и да це ДФ спровести демонтажу болесниг комунистчко-мафијашког система Ђукановица и спровести радикалне реформе и омогућити неопходни системски дисконтинуитет са тоталитаризмом.
Уз обилату помоћ дјелова Цркве, знајући да је ДФ спреман на сваку жртву, само да се смијени ДПС, власници Вијести и са њима блиски појединци из Цркве, су успјели да формирају Владу без ДФ.
То је била историјска грешка, јер се кренуло у немогућу мисију- да Ђукановићев систем само мало демонтирате уз помоц Ђукановића, његових људи, закона и институција које сам контролише.
Прихватањем Споразума којег су писали владари из сјенке , Кривокапић је прихватио да Влада има исту идеологију као Ђукановиц и ДПС.
А та идеологија је у свом бићу била антисрпска, антицрногорска, антиправославна, антидржавна. То је била идеологија глобалне дубоке државе . Сороша, Ротшилда, Рокфелера и других глобалних владара из сјенке.
Формирана је Влада од неискусних политичких аматера , натуршчика, који требају да одиграју улоге које су им написали власници Вијести и тајкуни друге фамилије. Премијер и министри натуршчици не познају систем. Не знају како држава функционише.
Остављају Ђукановићу све полуге система којег је он креирао и које успјешно користи за дискредитацију нове власти.
Кривокапић је прихватањем Споразума прихватио Ђукановића за свог Предсједника , а политику ДПС као политику Владе.
Највећи Србофоби контролишу Владу коју су гласали Срби
Кривокапић је тако довео Владу у немогућ положај. За његову Владу су гласали доминантно Црногорски Срби и традиционални Црногорци који нијесу антисрпски расположени, а Владу му формирају власници Вијести , највеци србофоби, противници православља и традиционалне Црне Горе.
Највећи губитници су свакако појединци из Цркве који су ушли у овај бизарни савез са представницима глобалне дубоке државе , сорошоидима из друге фамилије. И ако су непосредно учествовали у избору Премијера, министра урбанизма, науке, културе, спорта, здравља, појединци из Цркве су препустили 80% реалне власти сорошоидима из Вијести. Сектор безбједности и одбране и капиталне инвестиције. Ако још томе додамо да министри економије и финансије су чисти питомци пропале неолиберлане економије, добијамо јасну поруку.
Појединци из Цркве су елиминисали ДФ једину аутентичну политичку групацију која баштини вриједности традиционалне Црне Горе, а посебно лојалност према јединој православној цркви у Црној Гори – СПЦ, а онда су их њихови нови “савезници”, доказани србофоби из Вијести , народски речено превеслали и преузели комплетну контролу над Владом.
Полако , али сигурно ова Влада , и ако у њој има доста Срба, постаје влада сорошоида, дубоке државе и самим тим и антисрпска и антицрногорска.
То се најбоље огледа у сектору безбједности. Јавна је тајна да су адвоката Вукшића за носиоца листе опозиције у Котору предлозила два веома политички експонирана свештена лица. Један са приморја, други са Цетиња. Кривокапић је под утицајем тог свештеника са Цетиња и њему блиског тајкуна, предложио Вукшића за шефа АНБ и озбиљно наљутио власнике Вијести који су већ имали кандидата за то мјесто.
И ту је утицају појединаца из Цркве био крај.
И ако је предложен од стране свештених лица као човјек близак Цркви, Србин и проруски орјентисан, власници Вијести су активним свакодневним ангажманом успјели да и Вукшића ставе под контролу. Лако су уочили да Вукшић који је на велику политичку сцену дошао из анонимности, има изражену потребу за публицитетом и јавношћу. Дан за даном, Вукшић постаје медијска звијезда таблоида Вијести и упада у мрежу њихових утицаја.
Повлачи брзоплете и веома опасне потезе и поциње елиминацију руководећих кадрова из АНБ , на чија мјеста поставље људе са крајње проблематичним везама са ДПС и наркоклановима. Значи, циљ Вукшићевих кадровских смјена није реформа службе и чишћење од људи који су злоупотријебили службу у интересу ДПС или који су били логистика криминалним клановима у шверцу цигарета и дроге, већ постављање људи лојалних власницима Вијести.
Према неким сазнањима Вукшић је за шефа аналитике поставио рођаку Мишка Перовића, једног од власника Вијести, а за руководиоца службе у једном поморском граду, оперативца АНБ којег контраобавјештајна служба третира као контакт једног криминалног клана.
Наравно, да је уништавање документације о незаконитим активностима АНБ важна ствар за реформе службе. Али ствари се не могу завршити на начелницима АНБ. Одговорност морају да сносе и сви бивши дитектори АНБ- Душко Марковић, Боро Вучинић, Владан Јоковић, Дејан Перуничић , али и Мило и Ацо Ђукановић који су давали налоге за незаконито прислушкивање. Ако се Вукшићева акција заврши само на начелницима који су извршавали наређења директора, а они браће Ђукановић, јасно је да је мотив само постављање људи блиских власницима Вијести, а не стварне реформе службе.
Вукшић је кренуо од тањег краја, не због интереса државе и реформи, вец због интереса оних који га контролишу, а то су сорошоиди Вијести.
Најважнија “документа” која су нестала за вријеме резима Ђукановића су народне и државне ПАРЕ.
Па би шеф АНБ манекен Вукшић могао да нам каже ко је украо та документа, ко их је однио ван земље и гдје се чувају. Јер, ако би вратили у земљу та “ДОКУМЕНТА” то би било веома корисно за народ и државу.
А АНБ то зна. Гдје су паре грађана и државе Црне Горе?
Довољно је да питају професора Душка Кнежевића , ђе Мило и Ацо држе опљачкане милијарде. Он све зна!!
Наравно, да је за хаос у сектору безбједности најодговорнији премијер Кривокапић који је допустио институционални , идеолошки и политички вакуум, што је веома опасно по стабилност земље. Не могу паралелно постојати два у свему различита система. Нема кохабитације демократије и диктатуре. То је историјски потврђена лекција. Јаке дикатуре демонтирају јаки реформисти. Ту нема милости и оклијевања. Иначе ће диктатура побједити и поново успоставити контролу.
Влада Кривокапића није усвојила буџет, није усвојила Програм рада за 2021., није иновирала Националне стратегије одбране и безбједности.
То је створило опасни вакуум, јер АНБ за свој рад мора да добије стратешке правце и да иновира своје дјеловање. Према старој стратегији националне безбједности, српске партије, покрети, културне и националне институције су третирање као безбједносне пријетње. Посебно СПЦ, која је у стратешким документима имплицитно оптуживана за великосрпски национализам и угрожавање суверености државе. Да не говорим о Русији која је и по налогу НАТО била означена као непријатељска држава и према којој су вођене интензивне обавјештајне активности од стране АНБ и партнерских служби из НАТО.
Кривокапић је прихватањем политичког Споразума, прихватио и стратешка документа из сектора одбране и безбједности, према којима су српство, СПЦ, Срби, Србија и Русија безбједносне пријетње и легитимне мете дјеловања црногорских обавјештајних служби.
То је и потпуно прихватљиво сорошоидима из друге фамилије који сада, са 5,5% подршке бирача владају земљом.
Реформе у држави почињу политичким консензусом о карактеру, интезитету и моделу реформи и транзиције.
Након тога се прави најшири друштвени споразум и тражи што шира подршка јавности за радикалне реформе, које ће бити болне и задирати у успостављене системе моћи и интересе моћника, који то неће мирно посматрати.
Онда се прави свеобухватни програм реформи са прецизним акционим планом и за Владу и за Парламент који морају дјеловати синхронизовано како би се смањио простор за роварење снага старог система које морају бити поражене до ногу и елиминисане као пријетња новим вриједностима друштва за које се боримо- црногорско-српско помирење, договор са свим народима по принципу сва права свима, слобода, демократија, поштовање људских права, владавина права, једнакост и равноправност грађана, социјална правда, ефикасна тржишна привреда, нулта стопа толеранције за корупцију и организовани криминал.
Ја не сматрам да су Срби, Србија и СПЦ пријетње за националну безбједност Црне Горе. Да сам ја Премијер одмах би отпочео историјске разговоре са Србијом о савезништву и сарадњи и усвојио читав низ одлука и билатералних споразума којима би се дефинисала сарадња у заједничком интересу грађана и обје државе.
Наравно, Црна Гора као чланица НАТО-а има посебне обавезе у погледу рада служби безбједности, и односи Црне Горе и Србије морају уважавати те специфичности. Али, осим НАТО, постоји читав низ питања око којих безбједносне службе Црне Горе и Србије требају и морају да сарађују- организовани криминал, шверц цигарета, наркокланови, шверц оружја, прање новца, трговина људима, економска безбједност, здравствена безбједност, вјерски екстремизми и тероризам . У свијету безбједности нема пријатељских служби. Свака служба је пријетња другој служби. Постоје заједничке операције и заједнички интереси, који условљавају сарадњу. Али служба је служба и увијек се мора водити рачуна о интересима државе. У сваком случају, постизањем стратешких споразума о савезништву са Србијом који подразумјевају међусобно поштовање и неугрожавање суверености, уставног поретка и националних интереса обје државе, створиће се услови и за редефинисање националних стратегија одбране и безбједности и релаксирање црногорско-српских односа, као предуслов унутрашњој стабилности земље.
Истовремено бих покренуо унутрашњи дијалог о новом друштвеном споразуму који би ставио тачку на међуетничке подјеле и сукобе, и дефинисао стратешке темељне тачке односа у Црној Гори. Споразум би представљао модус вивенди свих грађана и свих народа у Црној Гори и успоставио заједничке вриједности на којима би почивала савремена Црна Гора и њена дугорочна стабилност и одрживост. Сва права свима. Држава Црна Гора је заједничка кућа свих њених градјана. Не смије бити грађана првог и другог реда, привилегованих и дискриминисаних. Правила која договоримо важиће за све. Ниједан грађанин, ниједан народ који поштује Устав и законе земље неће бити проглашаван за непријатеља због свог националног, вјерског, политичког или личног опредјељења и мишљења.
Све док се то не деси, разне интересне групе, тајкуни, наркокартели, партије , стране амбасаде ће мешетарити кадровским рјешењима у службама у циљу придобијања контроле над њима.
Демократска транзиција је сложен и ризичан процес и у њему нема мјеста аматерима, идеолошком лутању, неодлучности и страху. Слаба Влада без идеологије и одлучности и храбрости спроводи половичне мјере, идеолошки и политички крајње проблематичне, што омогућава консолидацију старог режима и успоравање и заустављање реформи и интезивирање тензија и нестабилности у земљи.