Народу који је изгубио трећину становништва бацајући се безрезервно у ватру и глобални удес да би сачувао своју слободу, независност и националну част.
Народу који је, при томе, ослобађао своје комшије да би му они ово касније узели само за увреду и за гријех. Народу чије је мученичко, где цвета бели крин, прегнуће преокренуло судбину ХХ вијека да би, измаком тог истог вијека, доживио на својој кожи бешчашће некадашњих савезникa.
Народу који, као мало који, поносно може да каже да никад није био на погрешној страни и да му је образ остао чист иако су га годинама, удружено, клеветали и проказивали. Народу кога, упркос свему, нису успјели да сломе, који данас не мора да измишља властиту прошлост, који чврсто стоји на својим темељима, народу који је побиједио у Великом рату, народу који ће их преживјети и надживјети — нашем, српском, народу, гдје год се налазио — честитамо његов дан.
И макар оловне кише опет парале небо, бајонети, мразеви, шпањолке, опет носили младост, макар и моћније офанзиве устале против нас, не смијемо, имамо скоро милион и три стотине хиљада разлога за то, не смијемо никад, заиста никад, да заборавимо ко смо. То нам је легат, завјештање, и аманет. Срећан Дан побједе!