Тужилачки савјет је дужан да одлуку од одбијању захтјева Катнића у писаној форми достави Управном суду, који ће тек након што се то тужилачко тијело изјасни о цјелокупној тужби, имати правни основ да узму у рад тужбу смијењеног ГСТ-а, коју је доставио 25. фебруара
Дан након што је Тужилачки савјет одбио захтјев донедавног главног специјалног тужиоца Миливоја Катнића да обуставе примјену одлуке о престанку функције, бивши ГСТ се новим захтјевом обратио Управном суду тражећи од њих привремену мјеру – одлагање извршења, пишу Вијести.
Катнић је прошлог петка захтјевом тражио од Управног суда да вијеће по хитном поступку донесе одлуку и обустави примјену одлуке Тужилачког савјета од 17. фебруара, јер због тога, како је навео, “трпи ненадокнадиву штету”.
”Поднио сам захтјев Управном суду, а пошто је ријеч о радним односима то би требало да се одлучује по хитном поступку, а хоће ли они или неће, то не знам. Они ни судијама Врховног суда од маја нијесу одлучивали по сличним захтјевима и шта има ту да се каже. Нисам добио одлуку Тужилачког савјета, којом су одбили мој захтјев за обуставу, већ сам то сазнао из медија. Ако ето, буде грешка у одлуци ТС-а, да наплатим новац, јер угледни правници ево кажу да се за новац све може купити”, рекао је “Вијестима” Катнић, алудирајући на образложење члана ТС-а Филипа Јововића, који је на сједници прошлог четвртка у подужем излагању рекао да “све и уколико би Управни суд утврдио да је одлука ТС-а незаконита, опет то не значи да Катнић не би могао да оствари други вид накнаде штете – исплату новчане надокнаде”.
Тужилачки савјет је 10. марта већином гласова одбио захтјев Катнића да обуставе примјену одлуке, којом му је констатован прекид мандата јер је испунио услове за старосну пензију, а у образложењу Јововић је навео да сматра да би ненадокнадива односно непоправљива штета за Катнића постојала “тек у случају да није могуће остварити ниједан од видова накнаде штете”.
”Прва посљедица накнаде штете је успостављање стања прије доношења штетне одлуке, док закон предвиђа да ако то није могуће, онда се одређује новчана накнада. С обзиром на то да је Законом о државном тужилаштву одлука ТС-а коначна, дакле, ово рјешење је извршно. У том смислу, ова одлука не би могла да буде одложена из разлога јер је већ извршна, а уколико би ТС донио одлуку, односно, исказао намјеру да то учини, то не би могао да учини без доношења нове одлуке којом би се опет разматрала иста правна ствар. Није испуњен ни елементарни услов, јер не постоји непоправљива штета, јер у правном смислу та непоправљива штета, она се узима као појам накнаде штете”, појаснио је тада Јововић.
Против става већине у Тужилачком савјету биле су једино представнице тужилачке организације у том тијелу Ђурђина Ивановић и Сања Јовићевић, које су гласале и против одлуке да се Катнићу прекине мандат, тврдећи да ТС није учинио низ процесних и законских корака прије доношења одлуке, већ да су само уважили обавјештење Фонда ПИО “дајући себи више права, него им је то законом дозвољено”…
Тужилачки савјет је дужан да одлуку од одбијању захтјева Катнића у писаној форми достави Управном суду, који ће тек након што се то тужилачко тијело изјасни о цјелокупној тужби, имати правни основ да узму у рад тужбу смијењеног ГСТ-а, коју је доставио 25. фебруара.
Бивши ГСТ се због омашке у реду правних корака, јер се прво захтјевом обратио Управном суду, па тек онда Тужилачком савјету, осујетио могућност да о његовом захтјеву за обуставу одлуке ТС-а, прво одлучује вијеће Управног суда.
Одобрили му једногодишњу накнаду
Тужилачки савјет је на електронској сједници одобрио исплату једногодишње накнаде након прекида функције дугогодишњем шефу Специјалног државног тужилаштва Миливоју Катнићу, који се тим захтјевом обратио том тијелу.
Исплата једногодишње накнаде Катнићу је одобрена на основу члана 36 Закона о зарадама запослених у јавном сектору, на основу којег јавни функционери, годину након истека мандата, имају право на накнаду у висини зараде.
Према подацима из имовинског картона, Катнићева просјечна нето зарада у посљедњим мјесецима мандата била је 2.558 еура.
Ово право, које функционери остварују на лични захтјев у року од мјесец од престанка функције, траје до заснивања новог односа, именовања на другу функцију или одласка у пензију, а прекид исплате могу тражити и сами.
Уколико бившем функционеру по истеку прве године фали још година до пензије, то право им се може продужити за тај период…