Фото: Глас јавности/Илустрација
Покрет QАнон, настао је из тврдње да елите, као што су Хилари Клинтон и Џорџ Сорош, управљају светом, злостављају децу и узимају им крв – а томе се јуначки супротставља Доналд Трамп и европски савезници.
Присталице теорије завере QАнон учествовале су и на последњим протестима против короне у Лондону, а иначе преплављују улице током демонстрација против „центара моћи“.
Око хиљаду људи окупило се протекле суботе на Трафалгар скверу, протестујући против владиних мера за сузбијање коронавируса. Између осталог скандирали су „изаберите страну“ и носили плакате са паролама „Слобода, а не страх“ и „Стоп трговини децом“.
Последњи слоган је јасна индиција за QАнон. Јер, према тврдњама покрета који је настао на интернету, међународна педофилска елита отима и злоставља децу како би из њихове крви добила лек за подмлађивање. Ова елита, којој наводно припадају Хилари Клинтон и Џорџ Сорош, покушава да завлада светом.
Према овом миту, тајна влада, која се још назива „дубоком државом“ (Дееп Стате), иза кулиса води политику САД, али и целог света. На другој страни, на страни добра, налази се амерички председник Доналд Трамп који је повео битку против ових мистериозних светских владара.
Наводни тајни агент Q
У октобру 2017. један анонимни корисник је под псеудонимом Q ову теорију завере објавио на форуму 4цхан. Врло брзо је постала вирална. Током прошле предизборне кампање у САД објављена је прича како се у једној пицерији у Вашинготну баве дечјом порнографијом у шта је умешана и Хилари Клинтон.
За ову тврдњу без иједне чињенице је чак и британски певач Роби Вилијамс изјавио да звучи веродостојно.
Q је у то време тврдио да ради као обавештајац и да има сазнања да ће Клинтон ускоро бити ухапшена. То се додуше није догодило, али су његови постови бивали све омиљенији. И проширили су се на друштвеним мрежама, Фејсбуку, Твитеру, Телеграму, Инстаграму и Јутјубу. Толико о централним тврдњама приче о QАнону, која се међутим стално врти и преклапа с другим, често антисемитским теоријама завере.
Јакоб Гул са лондонског Института за стратешки дијалог (ИСД) објашњава: „QАнон је као тофу онлајн покрета. Може да има различите укусе у зависности од тога шта му додате“.
Раме уз раме с „Грађанима Рајха“ и езотерицима
Последњи пример за то је спајање QАнона са покретом који верује да су мере против короне претеране и да је вирус измишљотина како би се вакцинама манипулисало становништвом. То је било јасно видљиво у различитим земљама где су током протеста поред противника вакцинације, езотерика и десничара биле и присталице QАнона.
Пандемија и пратећа криза су, према новој студији ИСД, биле снажан ветар у леђа QАнона. Од марта до јуна ове године је на Твитеру, Фејсбуку и Инстаграму било више QАнонових објава него у било којем периоду од настанка ове теорије 2017. године.
При том овај покрет игра све важнију улогу и у другим земљама осим земље порекла САД.
– Чак иако се још увек највећи број садржаја дели у САД, покрет добија све већу међународну димензију. Велика Британија је недавно била друга по реду у којој се након САД деле QАнонови садржаји и употребљавају хаштагови. Потом следе Канада, Аустралија а на петом месту је Немачка – што је знаковито – каже научник који се бави истраживањем екстремизма.
– Јер, QАнон је веома фокусиран на Америку, а при том је све махом на енглеском језику. Постоје спекулације да је, у поређењу с другим земљама ван енглеског говорног подручја, ова мрежа јако раширена у Немачкој због тога што постоји веома добро изграђена сцена теоретичара завере и покрета попут ‘Грађана Рајха’ на које се QАнон могао надовезати – каже Гул.
„Грађани Рајха“ су у немачки десничари који не признају Савезну Републику Немачку и често одбијају да поштују законе.
На протестима се истичу заставама Рајха које у Немачкој нису забрањене, за разлику од нацистичких обележја.
Борис Џонсон савезни „спасиоца света“
QАнонове приче се усредсређују на оно што је локално релевантно. То функционише као „нека врста мета-теорија завере“, која у себе интегрише друге, каже Гул. То би могли у Немачкој да буду „Грађани Рајха“ или у Британији заговарачи Брегзита.
Пароле са великим Q су се виделе и на протестима за излазак Уједињеног Краљевства из Европске уније, а неки од поклоника овог мита у Борису Џонсону виде савезника наводног спасиоца света – Доналда Трампа.
У колумни у магазину Шпигел стручњак за интернет Саша Лобо пише да је најважнији састојак за успех покрета то што су објаве мистериозног Q увек недоречене, а пратиоци се позивају да „сами истраже“. Онда они спајају слагалицу и уклапају све могуће теорије у једну велику.
Лобо пише о „синдрому Икее“, као што се људи осећају вреднијим кад сами склопе намештај из шведске робне куће, тако се и заговорници теорија завере осећају боље када тобоже сами дођу на идеју уместо да им се сервира на тацни.
Опасна идеја
Колико год сумануто звучи прича, QАнон је много више од безопасног интернет-феномена. Осим што се присталице овог покрета виђају на протестима против короне или за Брегзит, покрет је већ стигао у аналогни живот и на друге начине. Након што су његове присталице у САД планирале и извршиле нападе, ФБИ је QАнон 2019. прогласио потенцијално терористички опасним покретом.
У Немачкој је масовни убица из Ханауу, пре него што је извршио напад, објавио манифест са расиситичким и завереничким погледом на свет. Он се додуше није позвао на QАнон, али је писао о глобалној тајној служби која контролише свет. Потом је овај 42-годишњак у два наргила бара у Ханауу код Франкфурта убио девет особа, а потом своју мајку и себе.
Нису само опасност насиље и радикализација. Експерт Гул указује на то да ће се на предстојећим америчким изборима у новембру неколико присталица QАнона из редова Републиканаца или независних кандидата трчи трку за Конгрес.
– Могуће је да ће људи, који верују да тајна елита злостављача деце жели да свргне председника Трампа, буду изабрани и тако остваре утицај на законодавство – каже Гул.
Фејсбук и Твитер су овог лета блокирали хиљаде налога присталица покрета. Прошле недеље је у Немачкој повереник савезне Владе Феликс Клајн захтевао да мреже за пренос порука ограниче пренос QАнонових садржаја.
Јакоб Гул сматра да су ове мере исправне, али указује на основни проблем алгоритама у друштвеним мрежама, који су повољни за контроверзне садржаје. Важно је, сматра Гул, да се „ојача медијска писменост за друштвене мреже и лажне информације“.
(Глас јавности/Б92)