Одломак из тек објављене књиге „Морачки јасновидац
Ја могу да кажем ријеч јаку и оштру, али не грубу и ону која понижава лично достојанство било којег човјека и за било које његово дјело. И за ту ријеч одлучујем се тешка срца. Али, моја одговорност према мом Богу и према мојој Цркви и према сваком живом бићу несагледива је, и велика је колико и моја истинска љубав према Богу и човјеку и Цркви.
И кад видим и осјећам и када, што је најгоре, очевидно знам да се догађа нешто мимо Божије воље, мимо људског достојанства и мимо свега онога што човјека чини човјеком, ја морам да упозорим.
Како? Е понекад и тако, па се и мени то тако свиђа. И када би поједини хтјели да ме критикују, грде, а и не ради им се то директно, у брк, онда ме онако, ко да неће, упитају: што ти нијеси као патријарх Павле? Е па, ја бих хтио да будем, али један је патријарх Павле. И једна је она његова велика и дивна истина:
„Ријечи да нам буду благе, а аргументи да нам буду јаки“.
Е па ја бих радо да будем то, али треба имати у виду да је патријарх Павле Славонац, а ја Црногорац из Мораче, потомак војвода и кнежева…Е па знадите, излети ми понекад понека прејака ријеч за коју се послије….
Убија ме сопствена прејака ријеч, понекад. А има и она кинеска, добра: „Ријеч, док је не изговорим дотле сам је њен господар“. Тако и са мном бива. И жао ми је што тако бива. Али…Шта да кажем? Човјек сам, овдје сам, овог духа сам, овдашњег, како да кажемо, па понекад…Повриједи ме неправда, безакоње, неморал, стихија, хаос који се изазива у човјеку и око њега. Повриједи ме када видим колико мржње и страха пројектују у људском бићу и свему у друштву. Повриједи ме лаж и обмана и превара и лупештина и крађа, крађа не само материјална, него и човјекова достојанства и поноса. Убија ме убијање човјека у човјеку.
Одломак из тек објављене књиге „Морачки јасновидац. Разговори угодни са блаженопочившим митрополитом Амфилохијем (Радовићем)”, Перица Ђаковић, Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, 2022.