Управа за инспекцијске посове и Агенција за заштиту животне средине не одговарају на питања ПЦНЕН-а
Испирање малтера, који се користи за изградњу тунела “Клисура”, а налази се на дијелу регионалног пута у изградњи Лубнице – Језерине, изазива екоцид у водотоку Јеловачке ријеке – Бистрице.
Дио ријеке је, усљед испуштања отпадних вода у њен водоток, потпуно замућен. Вода је сиве боје. Околиш “обогаћују” разбацани остаци бетона, пијеска и шута.
Милутин Мићовић, представник Спортско – риболовног друштва ‘Лим Беране’, које газдује водама на територији општине Беране, је још у јесен прошле године примијетио да је вода која иде према хидроцентралама у мјесту Јеловица ненормалне боје. Нјега је, у то вријеме, контактирало и више мјештана са Јеловачког катуна који су примијетили промјене у боји воде.
Мићовић је тада обавијестио и инспектора за воде Управе за инспекцијске послове Црне Горе Драгана Шекуларца о радовима које спроводи сарајевска фирма “ДОО Еуро-асфалт”, Шекуларац је изашао на лице мјеста, а потом поднио пријаву Основном државном тужилаштву (ОДТ) у Беранама. Међутим, та пријава је одбачена, јер није садржала и мишљење Центра за екотоксиколошка питања (ЦЕТИ).
У марту 2020. Године, Мићовић је примијетио да је вода плаво-сиве боје. Пратио је траг узводно у потрази за узроком. Код тунела који се пробија на путу Беране-Колашин видио је да се испод налази сепарација-бетоњерка, а испод ње испуст цементних вода које иду директно у канал који се улива у ријеку Бистрицу. Тада је поново обавијестио Комуналну полицију и водопривредног инспектора, након чега су позвали ЦЕТИ како би извршили узорковање воде.
Налази из ЦЕТИ-ја су показали да отпадне воде које се испуштају из копа тунела не одговарају квалитету отпадних вода које су прописане Правилником
ЦЕТИ је узорке узео са пет локација. Са три локације – директно из потока који се улива у Бистрицу, док су друга узорка из чисте воде – један изнад улива сепаратних вода, а други из једног потока који се улива у тај сепаратни канал. У налазу ЦЕТИ-ја констатовано је да отпадне воде које се испуштају из копа тунела, као и отпадне воде из бетоњерке која се налази у непосредној близини таложника, по свим параметрима не одговарају квалитету отпадних вода које су прописане Правилником о квалитету отпадних вода које се испуштају у привредни реципијент.
Налаз ЦЕТИ-ја је предат Министарству пољопривреде и руралног развоја које газдује овим водама.
Истраживање ПМФ-а утврдило да у распону од три километра од уливања потока из тунела нема рибе у Бистрици
Стручњаци са Природно-математичког факултета Црне Горе су истражили стање рибље фауне и фауне бентоса у горњем дијелу тока ријеке Бистрице. (Бентос је еколошка група организама која све своје животне активности остварује на дну водених екосистема. Они чине животне заједнице рјечног, језерског или морског дна, јер су везани за подлогу или се крећу по дну.)
Из тог истраживања произилази да је ријека Бистрица у свом горњем дијелу тока “под негативним утицајем потока који се слива из тунела у изградњи и околног сливног подручја”. Истраживањем је још утврђено да нема фауне рибе у распону од три километра од уливања потока из тунела.
Милутин Мићовић је, након што је прикупио доказе, поднио кривичну пријаву Основном државном тужилаштву у Беранама. Та пријава је одбачена прије десетак дана. “Речено нам је да није дошло до већег загађења”, каже Мићовић.
Милутин Мићовић упозорава да је налаз вјештака битно утицао да пријава ОДТ-у буде одбачена
Према налазу и мишљењу вјештака Бошка Перовића, дошло је до акцидентне ситуације и евидентно је да таложник (предвиђен за третман отпадних вода са платоа бетоњерке) у који су се усмјеравале отпадне воде из тунела у изградњи, није био пројектован, нити је могао да пружи адекватан третман за отпадне воде, 15 до 20 литара по минуту, тако да мјере заштите нису биле адекватне.
“Као посљедица испуштања отпадних вода долази до повећаног садржаја мутноће, суспендованих материја, нитрита, ортофосфата и оксидабилности, на мјестима испуста у предметни водоток, и низ брдо, што узрокује смањење количине кисеоника у води. С обзиром да је ријеч о потоку, риба која обитава у њему, у случају појаве загађења наведеног типа, мигрира у онај дио водотока у који владају оптимални услови за живот и размножавање, а за шта је потребна одређена количина кисеоника”, наводи се у налазу вјештака Перовића.
Мићовић каже да је тај налаз битно утицао да пријава буде одбачена.
“Ми сумњамо у тај налаз, јер у ријеци, иначе богатој пастрмком, сада дуж три километра нема ниједне рибе. Немогуће је да она није угинула и да се помјерила узводно и низводно на толико дугачком току”, каже Мићовић.
У октобру ове године, комунални инспектор општине Беране Небојша Ракочевић је донио рјешење којим забрањује ДОО ‘Еуро-асфалт’ одлагање ископаног материјала из тунела “Клисура” на приватним катастарским парцелама, као и осталим парцелама које припадају КО Беране. Истим рјешењем, Ракочевић је наложио да се тај ископани материјал одлаже на локацији која је утврђена Елаборатом процјене утицаја на животну средину за Општину Беране.
За опоравак ријеке би, према ријечима Мићовића, било потребно најмање десетак година.
ПЦНЕН је послао питања Управи за инспекцијске посове и Агенцији за заштиту животне средине у вези овог еколошког проблема, но одговоре нисмо добили.
Вук Вујисић
Андреа Јелић