Ученици ЈУ Средње медицинске школе „Др Бранко Зоговић“ из Берана пласирали су се својим радом о пчелама и њиховом значају у биодиверзитету на међународном такмичењу „Young reporters for the enviroment 2002“.
Током маја мјесеца ће девет радова међу којима и рад ученика поменуте школе, бити послат на оцјењивање у Копенхаген, а резултати ће бити објављени почетком јула.
Рад је изабран на основу препорука међународне координације Младих екорепортера, пласмана, тематике којом се баве, испуњености критеријума и годишта аутора, а НВО „ЕКОМ“ као национални оператер програма је одредила девет радова за наведени међународни конкурс.
Њихов рад преносимо интегрално:
Краљице биодиверзитета – наша сигурност за здравље
Оне нам помажу да се засладимо, излијечимо или да уживамо у њиховом лету. Међутим, утицајем климатских промјена, загађивањем и небригом људи, пчела је на свијету све мање.
Мале жуте „зујалице“ су једне од најпаметнијих животиња, у кошници поштују законе, а знање преносе на сљедеће генерације, објашњава професорица биологије из беранске Гимназије „Панто Малишић“ Светлана Радевић.
“Пчеле се не рађају научене, већ као младе уче од старијих како да праве мед. Живе у колонијама, сложено организованим друштвеним заједницама које чине: матица, радилице и трутови”, каже она.
Опрашивање је од виталног значаја за живот на планети, а алармантно је да у бројним регионима услуге опрашивања показују опадајуц́и тренд. За то је, како указују докази, кривац повећана употреба пестицида.
Пад ц́е вјероватно утицати на производњу и трошкове усева богатих витаминима попут воћа и поврћа, што ће довести до све више неуравнотежене исхране и здравствених проблема, као што су неухрањеност и незаразне болести.
Садашње стопе изумирања пчела су 100 до 1.000 пута вец́е од уобичајених због утицаја људи. Инсекти ће вјероватно чинити највећи дио будућег губитка биодиверзитета, са 40 процената посебно пчела и лептира који су суочени са изумирањем.
Климатске промјене такође имају негативан утицај у великој мјери. Више температуре, суше, поплаве и промјене времена цвјетања ометају опрашивање.
Пчелара мало, знања о пчелама још мање
Пчелара у Беранама нема довољно, оцијенили су наши саговорници, јер се ниједан не може похвалити са великим бројем кошница, а и због глобалних проблема пчела је све мање.
“Да би неко могао иоле да се бави пчеларством, мора да има најмање 100 кошница”, каже предсједник пчеларског друштва “Уљаник” из Берана Велизар Цимбаљевић.
“Раније су опстајале неколико година, производиле вишак меда за цијелу зиму. Сада је немогуће да оду на приморје, презиме и сљедеће јесени да и даље живе. Нема вишка меда, а и због загађености атмосфере”, објаснио је Цимбаљевић.
Утопљавање и спремање за зиму, село Југовине- Беране, Емир Идризовић
Да је за бављење тим послом потребно знање, сматра пчелар Здравко Радуновић, један од оснивача пчеларског друштва “Рој” из Берана и додаје да је познавање тематике обавезно, а да се пракса стиче временом.
“Мишљења сам да би се требало у средњим школама једном до два пута недељно одржавати часови за ширење знања о темама као што су пчеларство и друге пољопривредне дјелатности, како би људи били упознати са проблемима”, казао је Радуновић.
За рад са пчелама је потребна љубав, сматра игуман Јосиф који се такође бави пчеларством.
“Оне не подносе нервозу и буку на кошницама, ударање, парфеме, зној, мирисе – она тражи чистоћу и мир. Када радиш са љубављу она је мирна, а ако дођеш са нервозом, осјети па те убоде”, каже он.
Глобално загријавање највећи непријатељ пчела
Глобално загријавање, временски услови, али и сам човјек утичу да пчеле умиру, сагласни су пчелари.
“Сматрам да су људи криви за неопстанак пчела на планети, разни отрови и прскања и мањак чувања пчела доводи до њиховог страдања”, сматра игуман Јосиф.
Временски услови код нас су често непогодни и представљају проблем, каже Радуновић.
“Дешава нам се често да кад пчела треба да излази на пашу, вријеме је кишовито, вјетрови велики и одмах сасушују нектар”, објашњава он и додаје да су велики проблем и инсектициди и пестициди.
Кошнице обасјане сунцем у марту, брдо Радуновића, Будимља- Беране, Бењамин Махмутовић
“Комшија који има воће ме је више пута замолио да затворим пчеле јер прскају воће, а пчела се у мају не смије затварати, максимално на 2-3 сата. Зато су људи данас свјеснији и прскају воће око 18-19 часова да би се спријечио превелики губитак пчела”, прича нам пчелар.
Више приче него помоћи
Пчелари тврде да помоћ коју добијају од Општине није довољна, те да се “више прича него што се улаже”.
“Узмимо само буџет у задњих 10 година у Црној Гори па ћемо виђети колико се улаже новца у пчеларство, а колико у остале гране пољопривреде. Мора се улагати више, али не толико више у односу на пчеларство”, сматра Цимбаљевић.
Из Општине Беране су нам казали да је локалним Агробуџетом за прошлу годину за развој пчеларства издвојено 10.000 еура.
„Укупно је конкурисало 122 пчелара са 4.871 пчелињим друштвом“, саопштили су из Општине.
“Општина повремено излази у сусрет, не у некој огромној мјери. Крајем године добијамо субвенције у износу од два еура по кошници. Буџет би могао и требало да се повећа. С друге стране, уз Министарство пољопривреде у сарадњи са Кућом Меда из Даниловграда прошле године смо могли да узмемо 50 одсто субвенције на одређене артикле. Министарство то одлично ради, иако увијек може боље”, каже Радуновић.
Из Министарства пољопривреде су нам казали да су свјесни значаја пчела и развоја одрживог пчеларства и да посвећено унапређују тај сектор у сарадњи са пчеларима и Савезом пчеларских организација те да спроводе бројне едукативне активности као што су предавања и студијска путовања како би пчелари имали могућност да се едукују и унаприједе технологију пчеларења.
„Креирали смо посебну мјеру за младе пчеларе почетнике који су незапослени и створили смо могућност да добију пет оформљених пчелињих друштава како би могли да крену да се баве овом дјелатношћу. Подршка Министарства је до 50 одсто. Прошле године Агробуџетом је подршка за Програм Унапређивање пчеларства износила 205.000 еура. Ове године опредијељено је 235.000 еура“, казали су нам из те институције.
Свјесни значаја, али ипак не желе тиме да се баве
Колико су у средњој медицинској школи “Др Бранко Зоговић” информисани о важности пчела сазнали смо анкетирањем 151 ученика и 27 професора. Већина је сагласна да су пчеле важне за биодиверзитет, а да би требало подићи свијест о њиховом значају кроз интерактивне радионице и практични рад са пчеларима. Забрињавајуће је да је 106 ученика и 15 професора испољило незаинтересованост за бављење пчеларством у будућности, а и да већина њих мисли да је свака пчела у стању да произведе мед.
Анкета спроведена у школи
Као изводљиво и конструктивно рјешење, сматрамо да већој заинтересованости код ученика о овом проблему можемо да допринесемо кроз едукативне радионице и наставу, практичним примјерима и радом на терену са пчеларима.