Montenegro Airlines у стечају тужио је пред Управним судом Министарство економског развоја због одлуке да поништи рјешење којим им је претходно обновио важење жига/лога на десет година, пише Побједа.
Министарство, на чијем је челу Јаков Милатовић, обновило је 9. августа МА у стечају важење жига, да би 6. октобра поништило то рјешење, јер је накнадно установљено да је захтјев предат након истека рока. Тиме је МА у стечају онемогућен да користи свој лого.
Тужбом, коју су 2. новембра поднијели адвокати Михаило Бојовић и Филип Ј. Јововић, стечајна управа МА тражи од Управног суда да поништи рјешење Министарства од 6. октобра јер је нејасно и непотпуно и не омогућава вршење контроле законитости оспорене одлуке.
“Тужени указује да је, поступајући по службеној дужности, увидом у списе предмета утврдио да је жиг важио до 20. маја 2020. године, а да је захтјев за обнову поднијет 2. јуна 2021. Даље се указује да се у конкретном случају ради о несумњивој грешци, па је очигледно повријеђен материјални пропис, конкретно одреба члана 42, став два и три Закона о жигу. Остаје нејасно и неразумљиво како је и на основу чега тужени увидом у исте списе предмета, исту садржину захтјева, исте чињенице и доказе дошао до закључка да је првобитно повриједио Закон о жигу”, наводи се у тужби, у коју је Побједа имала увид.
Није повријеђен закон
Министарство се, како се указује, приликом доношење рјешења које је касније поништило позвало на одредбе Закона о жигу, правилно примијенивши тада ваљан материјални пропис. У другом рјешењу, Министарство указује да је „несумњивом грешком обрађивача предмета“ повријеђен закон јер захтјев за обнову жига није поднијет у року.
“Из разлога оспореног рјешења се не може закључити да је рјешење од 9. августа донесено усљед погрешне примјене закона, већ упућује на закључак да је Министарство погрешно утврдило чињенично стање, те да је на основу тако утврђеног чињеничног стања погрешно извело закључак да је тужилац у року предао захтјев. Хипотетички говорећи, чак и кад би се узело за неспорно да је тужилац прекорачио рок за обнову важења жига, рјешење од 9. августа би било незаконито, али не због тога што је пропис примијењен супротно одредбама наведеног закона, већ због тога што је тужени орган извео погрешан закључак на основу доказа које је приложио тужилац”, констатује се у тужби.
У овом случају, како се додаје, с обзиром да није повријеђен закон не може се ни примијенити члан 140, став два Закона о управном поступку (ЗУП), којим је предвиђено да се рјешење поништава ако је одлука повољна за странку донијета на основу неистинитих навода којима је службено лице доведено у заблуду.
“Примјена института поништаја незаконитог рјешења у смислу члана 140 став два ЗУП-а подразумијева постојање очигледне повреде закона која је несумњива и неспорна и на први поглед уочљива. Према томе, не може се говорити о очигледној повреди закона уколико обрађивач поредмета не зна да рачуна јер је он примијенио закон који регулише предметну материју, дакле није примијенио неки други пропис или одредбу која нема везе са конкретном ситуацијом”, истиче се у тужби.
Већ стечено право
Министарство је, наводи се у тужби, било дужно да у разлозима побијаног рјешења наведе да ли је уопште могуће да се оно поништити спрам природе управне ствари, као и посљедице које поништај производи у правном промету.
“У конкретном случају, а имајући у виду одредбе Закона о жигу, није било могуће поништити рјешење којим је обновљено важење жига јер се ради о обнови већ стеченог права, које је уписано у Регистар жигова и објављено у службеном гласилу интелектуалне својине. Управни поступак у погледу регистрације и обнове важења, који је окончан по основу правоснажног рјешења, не може бити предмет посебне ревизије у смислу примјене института из члана 140, став два ЗУП-а, већ се законитост тог рјешења једино може оспоравати пред судом”, закључује се у тужби.
Ретроактивност немогућа без одлуке суда
Адвокати стечајне управе МА у тужби наводе да рјешење Министарства економског развоја од 6. октобра не може произвести промјену у регистру жигова и службеном гласилу интелектуалне својине.
“Ово из разлога јер је рјешење које оно поништава већ уписано и објављено, па је ретроактивност која наступа као посљедица поништаја рјешења немогућа без ваљане судске одлуке”, појашњава се у тужби.
(Побједа)