Можемо ли да издржимо

МОЖЕМО ЛИ ДА ИЗДРЖИМО?

Пише: Катарина Вукићевић дипл.психолог

Према подацима из завода за запошљавање  у Црној Гори је од 14. марта  до 01.априла 2020. године посао је изгубило преко 100 људи. Колико је то породица остало без хљеба?

Не стављајмо мету на приватнике. Већина њих се бори да задржи своје запослене. Сада када је све стало стали су и приходи. Треба пронаћи начин исплатити запослене, одржати систем функционалним, задовољити норме и критеријуме који се траже од њих.

Мања предузећа, мали привредници страхују од губитка посла, клијената, запослених, настанка већих финансијских проблема, те задуживања..  Затворени аеродроми, прекинут (отежан) је саобраћај између општина, возови, аутобуси остали су на својим станицама.. тако да је превоз робе за мале привреднике до клијената сада готово немогућ. Неопходна социјална дистанца, те правила и ограничења кретања тешку ситуацију за привреднике отежавају још више.  Наравно, све ово је неопходно како би се спријечило даље ширење пандемије, али како све ово утиче на привреду и економију сваког појединца, а онда и на цјелокупну економију Црне Горе?

Први корак је начињен. Свако ко може радиће од куће! Дати су бројни савјети како да се организује рад од куће, како да се заштитимо, преуредимо свој простор, промијенимо своје навике и многи други… Али, шта је са појединцима који због описа посла не могу да раде од куће? Шта је са запосленима на робним пијацама који уложили сву уштеђевину у робу, шта се са обућарима, фризерима, козметичарима, мањим и већим угоститељским објектима, ауто-школама…?

Очекује се помоћ од државе. Но, да ли је то трајно рјешење и колико ће то да оптерети сам буџет? Новац од Европске Уније  неће “капати“ вјечно.

Тешко је. Сваки приватник тражи начине и бори се да не “потоне“.

Али како је запосленима?

Послодавац може да смањи радно вријеме за 50%, радници тиме примају одмах мању зараду.  У приватном сектору није ријетка ситуација да се због смањеног обима посла радници проглашавају технолошким вишковима и бивају отпуштени.

Није риједак случај да запосленима касни плата по неколико дана. Уплашени су. Несигурни. Страхују од губитка посла…

Запамтите, запослени нијесу слијепи, нијесу безобзирни, они виде са чиме се њихови послодавци суочавају. Али запослени код куће имају породицу о којој се требају бринути, породицу коју треба прехранити, рачуне које треба платити, дугове које треба вратити..

Корона нам је постала приоритет. Али нијесу нестали ни дијабетес, нити кардиоваскуларна обољења, нити респираторна, реуматоидна.. није нестао канцер, није нестала сида, није нестало ниједно обољење са којим су се људи суочавали прије Короне. Они се са тиме боре и данас. Зато они страхују. Јер ако остану без посла остају и без љекова!

Зато, признајемо свака страна је угрожена, и запослени и послодавци, мањи приватници.. Измјене мјера, закона, предлога су свакодневне. Тражи се најбољи начин да се из ситуације која је задесила цијели свијет изађе са што мање посљедица. Колико ће на крају све бити ефикасно и какве ће трагове на економију сваког појединца и  сваке државе остаје нам да видимо..

Оно што запослени морају знати – јесу њихова права.

Радник/ца за вијеме трајања примјене мјера против COVID-19 има право:

1. На плату и плаћене порезе и доприносе
2. На плаћен прековремени рад
3. На неумањени доходак због рада од куће
4. На плаћени годишњи одмор, породиљско одсуство и боловање
5. На заштиту на раду (маска, рукавице, средства за дезинфекцију, заштитна одијела које треба обезбиједити послодавац).

Уколико нијесу испоштована њихова права, запослени се може обратити инспекцији рада (+38220673124), синдикату медија (+38220878021), унији слободних синдиката Црне Горе (+38220232315) затим, удружењу младих са хендикепом (+38267801761)