На данашњи дан 1914, године Аустроугарска је упутила ултиматум Србији да спроведе истрагу поводом атентата на престолонаследника Франца Фердинанда 28. јуна у Сарајеву, захтевајући да у истрази учествују и аустроугарски полицајци
На данашњи дан 1914, године Аустроугарска је упутила ултиматум Србији да спроведе истрагу поводом атентата на престолонаследника Франца Фердинанда 28. јуна у Сарајеву, захтевајући да у истрази учествују и аустроугарски полицајци.
Србија одбила захтев сматрајући да је то задирање у суверенитет државе. Аустроугарска 28. јула објавила рат Србији.
Подсјетимо, атентат је Бечу послужио као изговор за војну инвазију на Србију, чиме је изазван Први свјетски рат.
Принцип се пред полицијом и судом држао херојски и као малољетник осуђен је на 20 година тешке тамнице. Због нехуманих затворских услова, оболио је од туберкулозе, имао је само 40. килограма када се упокојио.
По првобитном плану атентата, извршилаца је било шест. Од тих шест четири није урадило ништа приликом првог проласка царске колоне приликом које је Недељко Чабриновић бомбом промашио аутомобил у коме се налазио Фердинанд, али је лакше ранио пуковника Ериха фон Мериција и грофа Боз-Валдека.
Приликом повратка колоне Гаврило Принцип је успјешно извршио атентат.На суђењу је установљено да атентатори нису имали намјеру да убију Софију Хотек. Оружје које је Принцип користио је био белгијски Fabrique Nationale M 1910 полуаутоматски пиштољ, калибра 7.65x17mm (.32 ACP) и наводно га је припадницима Младе Босне уручио сам Драгутин Димитријевић Апис.
У унутрашњости ћелије смјештене у тврђави Терезин, данас само у зид уграђени окови за које је Гаврило Принцип био свезан, свједоче о његовој мученичкој смрти. На зиду испред ћелије уграђена је скромна плоча са именом затвореника, главног актера сарајевског атентата, који је послужио владајућој монархији да ултиматумом Србији започне један од најкрвавијих ратова у свјетској историји.
Пјесник у затвору
Према причи, схвативши да нема изласка из затвора, урезао је своју политичку пјесму на лименој чинији.
Сарајево, 1914.
Тромо се време вуче
И ничег новог нема,
Данас све ко јуче
Сутра се исто спрема.
И место да смо у рату
Док бојне трубе јече,
Ево нас у казамату,
На нама ланци звече.
Сваки дан исти живот
Погажен, згњечен и стрт.
Ја нијесам идиот –
Па то је за мене смрт.
Ал’ право је рекао пре
Жерајић соко сиви:
„Ко хоће да живи нек мре,
Ко хоће да мре нек живи!“