Пише: Марија Вешовић
Док са разних тераса престижних хотела широм Црне Горе, из дебеле ‘ладовине уз чашицу ексклузивних пића стижу налози да се блате чланови опозиционих партија, гладан народ више не реагује.
То ко је кога где и када нека нам буде сва мука, а није. Они плове милионским јахтама по нашем мору и раде то исто, али на нивоу вероватно па онда није битно. Елита је вазда одвајала.
Фабрике давно отишле у заборав, радничка класа не постоји, средњег сталежа нема. Имамо 10% богатих и 90% гладних. Е па ове гладне баш и не занима у којој кафани одседа опозиција и чиме се забавља. Више их занима како хлеба да купе. Копати по приватним животима људи је пре свега некултурно, али нека буде оправдано тиме да се дављеник за сламку хвата. Мада оправдања нема.
Ко је отерао младост из Црне Горе?
Ко је довео људе до просјачког штапа?
Ко је хапсио свештенике?
Ко је одвојио породице?
Ко је посвађао браћу, кумове пријатеље?
На та питања грађани знају одговоре, а оним другим бави се жута штампа, а самим тим нису ни битна.
Кажу: за европски живот сваког грађанина, јер заслужују. Тачно, али ево нас живимо афричким животом. Још мало па као грађани Конга биће пошаљи поруку за један оброк.
Надам се да смо свесни тога да није Европа у овом правцу у којем ми деценијама идемо. Можда и не знамо у ком јесте, али ево да променимо овај па ћемо лако отворити мапу и наћи је.
Тако да када кренемо да бирамо, препорука ја да идемо празног стомака, па када закрче црева можда се сетимо због кога смо гладни. Једино тако нам неће задрхтати рука.