Цијена електричне енергије знатно нижа од ЕУ просјека, али најскупља од земаља Западног Балкана
Вриједност продате електричне енергије купцима прикљученим на дистрибутивни систем прошле године износила је 214,74 милиона еура, што је за 16,63 милиона или 8,39 одсто више у односу на 2020. годину, показује извјештај о стању енергетског сектора Црне Горе, који је урадила Регулаторна агенција за енергетику и регулисане комуналне дјелатност (РЕГАГЕН) и доставила Скупштини на усвајање.
Продата електрична енергија прошле године је била уједно и највећа у историји показују упоредни подаци из извјештаја, јер је за два милиона надмашена вриједност из 2019. године.
Цијена електричне енергије за домаћинства са двотарифним бројилима у Црној Гори износила је 9,74 еуроценти по киловатсату, укључујући све таксе и ПДВ, што је на нивоу из 2020. године. Просјечна цијена електричне енергије у земљама Европске уније била је 23,69 еуроценти по киловатсату. Ниже цијене електричне енергије од Црне Горе имала је свака држава Западног Балкана, а у Европи још Грузија, Молдавија и Турска.
Међутим, када се узму у обзир разлике у стандарду, односно паритет куповне моћи, цијене струје у Црној Гори су скупље и у односу на Исланд, Холандију, Финску, Норвешку итд., али су ипак и тада ниже од европског просјека.
Током 2021. године цијене електричне енергије достигле су рекордно високе нивое, па су оне у Шведској нпр. порасле и за 50 одсто, да би након почетка рата у Украјини достигле у већини европских земаља рекордан ниво.
Уз раст продаје електричне енергије, порасла је и потрошња, али и у нешто нижем проценту, или за 5,79 одсто више у односу на 2020. годину, што се може приписати опоравку економске активности усљед слабљења утицаја пандемије.
Како се у извјештају наводи, захваљујући повољним хидролошким приликама и новим производним објектима у 2021. години остварена је производња електричне енергије од 3.655,66 ГWх, што је за 13,35 одсто више у односу на 2020. и 8,06 одсто у односу на 2019. годину, односно производња прошле године је била највећа у историји.
У структури производње термоелектрана (ТЕ) Пљевља учествовала је са 36,45 одсто, док осталу производњу чине обновљиви извори енергије. Хидроелектрана (ХЕ) Перућица учествовала је са 27 одсто у укупној производњи, ХЕ Пива 22,94 одсто, вјетроелектране Крново и Можура са 8,77 одсто, а мале ХЕ са 4,71 одсто. Соларне електране имале су минималан утицај на укупну производњу.
Прекиди у напајању већи, али губици мањи
Према подацима достављеним од стране Црногорског електропреносног система (ЦГЕС) у 2021. години је евидентирано укупно 217 прекида у преносном систему, од чега 165 непланираних (виша сила), док су 52 прекида била планирана.
Електрична енергија која није испоручена купцима усљед прекида у напајању у преносном систему повећана је чак 4,9 пута у односу на 2020. годину, а просјечно трајање прекида износило је готово 19 сати. Из ЦГЕС то правдају повећаним обимом извођења радова у постројењима преносног система.
Укупни губици у преносном систему износили су 1,79 одсто у односу на енергију која је ушла у преносни систем, што је на нивоу европског просјека, док су губици у дистрибутивном систему 12,39 одсто и имају тенденцију пада у односу на ранији период. Тако су 2007. године губици били 22,76 одсто.
”Смањење укупних губитака првенствено се може приписати реализацији пројекта уградње нових бројила с даљинским очитавањем. Приликом имплементације наведеног пројекта вршена је и реконструкција мреже, што је за посљедицу имало и смањење техничких губитака”, пише у извјештају.
Природни гас остао у плановима
Црна Гора и даље нема приступ изворима природног гаса, ни инфраструктуру која би подржала његово коришћење.
План изградње Јонско-јадранског гасовода тече споро, а идејни пројекат гасовода на територији Албаније и Црне Горе завршен је у новембру 2021. године.
Природни гас би се користио као супституција за употребу електричне енергије и угља.
”Природни гас се сматра еколошки најприхватљивијим горивом јер у поређењу с осталим фосилним горивима има најмањи коефицијент емисије угљен-диоксида по јединици ослобођене енергије. Као такав, у односу на остала фосилна горива, мање загађује околину и лако се користи, те због тога све више добија на важности како се залихе постојећих фосилних енергената смањују”, наводи се у извјештају.
Када је у питању производња угљоводоника у подморју Црна Гора је до сада закључила два уговора. Уговором с италијанско-руским конзорцијумом Ени-Новатек предвиђена су два периода истраживања. Избушена бушотина прошле године дала је негативне резултате, а концесионар је дужан да избуши још једну бушотину чија је планирана дубина 1.045 метара, а Ени-Новатек ће морати да положи банкарску гаранцију вриједности 12 милиона еура.
Држава је други уговор о концесији за произодњу угљоводоника закључила у марту 2017. године с компанијом Енергеан за два блока (26 и 30).
Према том уговору компанија има обавезу да склопи уговор с другом партнерском компанијом како би ушла у други период истраживања нафте у црногорском подморју што није урадила у предвиђеним роковима, па јој је Влада дозволила продужење за проналазак партнера до 15. јула ове године. Међутим, грчка компанија Влади ни у додатном року није доставила име партнера, што јој је била законска обавеза, али због тога извршна власт, како је “Вијестима” раније саопштено из Министарства капиталних инвестиција, неће раскидати уговор.
Енергеан је испунила све обавезе које се односе на први период истраживања. И. И.
Југопетрол доминира међу нафтним компанијама
На тржишту нафтних деривата Црне Горе, на крају 2021. године пословало је 65 предузећа, а укупни складишни капацитети износили су 96.546 кубних метара, од чега Југопетролу припада 79.669 кубна метра.
На крају прошле године трговина на мало нафтним дериватима обављана је у 121 објекту у Црној Гори, од чега је 115 бензинских станица и шест јахтинг сервиса.
Највише објеката има Југопетрол – 50, од чега три јахтинг сервиса, 15 пумпи има Петрол ЦГ, ИНА има 12, Лукоил 10,…
Транспорт нафтних деривата прошле године су обављале 32 компаније, а ту такође Југопетрол има највише возила за транспортовање.
Извор: Вијести