Моја сестра је увијек била више мајчино дијете него ја. Ја сам, некако, увијек хтјела свуда, да све видим и чујем. Није ми било тешко, причали су ми, да са годину – двије одем на село, без мајке. Тек увече бих, кроз сан, неколико пута мало заплакала тражећи мајку.
И од тад се ништа није промијенило. И дан данас, сад већ тобош велика дјевојка, кроз сан али и на јави, изговорим мајчино име, моје, како знам да је назовем: моје памук мајке.
Синоћ је Црна Гора ухапсила мајку. Синоћ је Црна Гора ухапсила саму себе. Синоћ је ријеч која је, можда, она прва која би, она која је родила спас, доживјела да буде срамно оклеветана – али понижавајући оне који је гоне.
И синоћ смо, као дјеца, чули шта значи кад те такава ријеч роди.
Ни метар, мајко!
Ни метар олошима, криминалцима, убицама, безбожницима, издајницима, ни метар не одступи.
Синоћ су нам „очеви нације“ показали како Оца и оца отимају Сину и сину. И синоћ смо схватили шта је Слобода, шта значе сви они осмјеси који су обишли свијет, она стиснута песница, ријеч која је доноси Добро, синоћ је отворен Сезам небеског царства:
Ни метар, мајко!
Ни метар, радости моја, ни метар патњо, ни метар сузо кроз сан ни метар крику на јави. Не дај се, слободо.
И на крају… Волим те, мајко!
Волим те, Црна Горо која вриштиш, коју кажњавају на правди Бога, на прави Добра. Волим те, јер нам је остало само да те волимо умно и безумно, с вјером, волимо те тако јер нам је до краја остало још једино да почнемо да те мрзимо.
Ни метар, мајко. Ни метар пред том мржњом и срамотом.
Вјерујем, када све ово прође, родиће се, рађа се, свануће и свиће. За све што раде из мржње, ни метар, јер, мајко, они знају шта раде.
Извор: Фејсбук