НЕ МОЖЕ СЕ ВЕРА ОГАДИТИ

Пише: Марија Вешовић

Не може се вера огадити, не може се престати веровати због наслова у новинама. Са вером се рађаш, са вером умиреш. Неко или верује или не верује, али када загусти сви, или наглас или у себи, кажемо „Боже помози“, и гле он помогне, увек помогне. Када год му се обратимо искрено, јер је већи од свих нас.

У сваком жито има кукоља, хоћемо ли пребрајати кукољ? Мислим да не би ишло у прилог никоме. Веру не чине одређени људи, вера је свуда око нас. У сваком новом дану који сване, у сваком јутро које дочекамо. Вера није материјална и  не може се материјализовати, па самим тим не може се ни мање веровати зато што је неко рекао или урадио нешто лоше. Као што председник не чини једну државу, већ онај сав народ који је у срцу осећа, тако и веру морамо осећати.

Изношењем прљавог веша баве се кукавице, а да ли виде свој? Да ли стварно мисле да на тај начин могу смањити и умањити Бога? Бог је у нама, он нас покреће, он нам опрашта. Опростиће и њима, али не умеју да се покају. Постоје ствари о којима се једноставно не погађамо, са којима не лицитирамо, које не нестају, јер ако нестану нестајемо и ми.

Имате потпуну слободу да кажете: – Бога нема; али тиме нећете укинути његово постојање. Можете рећи: – Бога има; – тиме нећете рећи ништа велико, само ћете себе учинити разумним. Несумњиво је да између Бога и човека постоји веза. Признавање те везе назива се ВЕРА.

Ако ту везу не признајете, онда сте неверник, или атеиста, како неки воле себе називати. Али на вашу срећу, тиме нећете укинути везу која постоји између Бога и вас, јер је та веза нераскидива. Али најважније, та вам веза оставља могућност за ваш спас, ако се покајете и поверујете.

Вера је потреба душе, срце је тражи. Иако интелекту не баш сасвим јасна, наше је унутрашње биће тражи и са њом се осећамо спокојније. Тако да не можете насловима овог или оног садржаја да нам је умањите, нико не може.

Како се у нама образују порок и врлински живот, и да нам је, према слободној вољи, дата власт и над једним и над другим, клонићемо се ђаволског лика и одбацићемо то мрско оличење, прихватајући образ Божији. Постанимо чисти срцем да бисмо били блажени чим се у нама чистим животом покаже образ Божији, у Христу Исусу, Богу нашем. Њему нека је сила и слава у векове векова. Амин.“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Pin It on Pinterest