Влада је јуче одлучила да раскине три уговора о изградњи малих хидроелектрана – Црња, Љубаштица и Црни поток у Барама Краљским. Из Министарства капиталних инвестиција кажу да још не знају колико ће коштати раскид уговора, али у случају да се суд изјасни у корист концесионара, износи могу бити вишемилионски.
Мјештани Бара Краљских и еколошки активисти, међутим, не очекују да ће било каква одштета морати да се исплати концесионару, јер је, како тврде, концесионар учинио кривично дјело кад је, умјесто једног водотока из уговора, обухватио још два.
Владимир Нововић један је од мјештана Бара Краљских који се годину и по борио за ријеке, потоке и питку воду у том крају, каже да нијесу дозвољавали концесионару да воду премјести у цијеви. Успјели су у томе, али поручују да се њихова борба овђе не завршава.
„За нас није завршен посао док год не видимо да су цијеви уклоњене са лица мјеста, да је водоток враћен у првобитно стање и док не видимо да је документ о раскиду заведен у архиви државе“, каже Нововић.
Мјештани тврде и да је концесионар учинио кривично дјело, тиме што је концесија дата на један водоток, а у елаборату су се појавила још два која њему не припадају.
„Концесиони акт је потписан на један водоток – водоток Црња. Концесионар је свјесно или несвјесно направио то да се издају дозволе на овај или онај начин за друга два водотока која њему не припадају. Поднијели смо кривичну пријаву основном тужилаштву у Колашину и он извиђа 16 мјесеци да ли се један водоток улива у другу, да ли праве трећу ријеку, то је апсурд“, објашњава Нововић.
Питали смо Министарство капиталних инвестиција колико државу може да кошта раскид Уговора о концесијама?
„Не можемо знати колико ће да нас кошта раскид уговора о концесијама за ове три мини-хидроелектране, све док се не заврше судски спорови које, ако покрену концесионари, али ће, у случају да се суд изјасни у корист концесионара, то бити вишемилионски износи“, наводи се у саопштењу МКИ.
Еколошки активиста Александар Драгићевић, међутим, тврди другачије.
„За ова конкретно два концесиона уговора за сада све говори да не постоји начин да се може нека одштета тражити или платити. У случјау Краљских Бара гради се на ријеци која не постоји нигђе у планској документацији. До сад све изграђене хидрцентрале имају погубан утицај на живи свијет, ви стављате километре рјечног тока у цијев, то порозно дно не храни извор, имамо ситуацију да су бројни извори пресушили, суши се шума“, каже Драгићевић.
Подсјетимо, до сад је државу због раскида уговора тужило шест концесионара за 60 милиона еура, а од капацитета државе зависи како ће се процеси завршити.