Помоћник директора Управе полиције за борбу против организованог криминала и корупције Зоран Лазовић упутио је писмо министру унутрашњих послова Сергеју Секуловићу, у коме се између осталог наводи да је Лазовића шефица кабинета Секуловића обавијестила да ће министар у једном медијском гостовању затражити његову оставку.
Писмо Зорана Лазовића преносимо у цјелости:
Јуче сам имао прилику да у мојој канцеларији примим, на њен захтјев, шефицу кабинета министра унутрашњих послова Сергеја Секуловића.
Тражила је пријем по налогу свог шефа. Актуелни министар очигледно нема храбрости, достојанства или манира да са високим службеницима полиције разговара директно и отворено у свом кабинету, да им нешто као старјешина нареди како и доликује, већ налоге и намјере својих ментора саопштава преко жене-посредника.
Очигледно неспреман да као човјек погледа у очи саговорника, саопшти што има и чује одговор.
Очекивао сам да поруке министра буду похвале и признање за до сада најбоље резултате сектора којим руководим.
Мјерљиви резултати, међународна признања и остварена сарадња са европским службама безбједности, бјелодано показују да је сектор којим руководим постигао највеће успјехе и ниво који је далеко већи од свих домета које је господин Секуловић постигао и као човјек и као професионалац.
У зрелом животном добу министар се нема чиме похвалити. Осим ћутњом и послушношћу, ако су то особине за хвалу.
Изгледа да је управо та карактеристика министра – недостатак резултата када је човјек у доби када је човјек у зениту породичног и професионалног стварања, био и разлогг за наименовање на функцију.
За садашњу министарску позицију очигледно нису били важни професионални резултати и лични кредибилитет већ њихов недостатак, као најбоље средство за осигурање беспоговорне послушности наименованог министра његовим менторима из сјенке.
У разговору који је услиједио, сазнао сам да ме министар информише о свом сљедећем наступу у подобном медију и намјери да у емисији затражи моју оставку.
Који је разлог да ме овај министар обавјештава о садржају свог медијског наступа није ми познато. Знам да ме ниједан од 12 министара који су се промијенили за вријеме моје службе никад нијесу обавјештавали о својим медијским наступима, јер то ни на који начин није спадало у домен мог рада и интересовања.
Овај 13. министар не брине о безбједности грађана, већ о спровођењу реваншизма који му планирају и налажу клеромедијски послодавци.
Изгледа да је успјех СБПОКК које водим у борби против организованог криминала разлог за тражење моје оставке, јер министар није саопштио било какав разлог за свој наум, а и ниеј могао, јер тог разлога нема.
Како умјесто похвале за рад и резултате, министар тражи моју оставку, поставља се логично питање – коме одговара опструкција у раду успјешног полицијског сектора – СБПОКК, које има најбоље резултате у борби против најтежих облика криминала?
Одговор је једноставан, само онима против којих смо се борили и које смо хапсили. Онима које смо спријечили, да убијају по нашим градовима и онима којима смо прекинули ланце прања новца и трговину наркотицима.
Како је могуће да се интереси министра полиције поклапају са интересима организованих криминалних група, питање је на које ово друштво и медији морају имати и тражити одговор. Надам се да ће и институције наше државе покушати да нађу одговор на ово питање.
Министар оваквим активностима преузима директну одговорност за охрабривање организованих криминалних група које дјелују у Црној Гори.
Због очигледног политички мотивисаног притиска којиам сам и ја и СБПОКК изложени, информисаћемо Савјет за грађанску контролу рада полиције, Омбудсмана, Европску комисију и наше међународне партнере.
У беспоштедној борби против организованог криминала нису ме спријечиле опасности које носи таква служба, па сасвим сигурно неће ни медијски наступи министра наименованог да буде послушник.
На крају, уз оваквог министра најбоље пристоји стих наших предака: “тешко мјесту ђе куђеља џефердару суди, ђе су боље жене него људи”.
Извор: ЦдМ