Градња колектора започела је 2006. године, када је у те сврхе одобрен кредит од око 16 милиона, и трајала је десет година. С каматама износ је порастао на око 22 милиона које Општина треба да плаћа до краја 2026. године
Постројење за пречишћавање отпадних вода, које је напокон пуштено у погон 2016. године, ни до данас не ради у пуном капацитету. Тзв. колектор, који је за последњих више од петнаест година највреднија инвестиција у никшићкој општини, готово свакодневно показује проблеме у раду. Отпадне воде и даље се у највећем дијелу изливају у градске ријеке које су, истакао је за „Дан“ директор Еколошког покрета „Озон“ Александар Перовић, изложене великом оптерећењу што се одражава и на све повезане еко-системе, јавно здравље и укупан квалитет животне средине у Никшићу.
– Оно што је, према нашем мишљењу, највећи проблем тренутно, јесте нефункционисање градског постројења за пречишћавање отпадних вода на начин да би се дали конкретни помаци и то је нешто чиме би требало да се позабаве и тужилачки органи, будући да се ради о инвестицији која је грађане задужила на дуг период, а ми основано сумњамо и на коруптивно криминалну повезаност институција система и загађивача. Управо зато неопходно је да се промијени пракса и да се грађани упознају са свим информацијама које се тичу квалитета вода и рада надлежних институција у тој области – сматра Перовић.
У никшићке ријеке изливају се велике количине непречишћених отпадих вода из домаћинстава, индустријских објеката, фарми.Не постоји ни катастар загађивача ријеке Зете
Александар Перовић каже да је посебно поразна чињеница што не постоји катастар загађивања слива Зете на територији Никшића, а ни озбиљан план за унапређење постојећег стања које оцјењује катастрофалним.
– Воде Горње Зете потребно је ставити под одговарајући вид заштите и управо смо због тога покренули грађанску инивијативу „За зелену Зету“, уз подршку међународних организација WWF и TNC, коју је досад потписало више од хиљаду Никшићана. Кроз „Зелени план за наш град“ трудимо се да проблематика загађења ријека буде препозната и преко новог стратешког плана Општине, јер без институционалне препознатљовости овог огромног проблема, тешко да можемо стратешки радити на унапређењу стања и створити амбијент када ћемо сви водити много више бриге о ријекама и уопште о животној средини – истакао је Перовић.
Подсјећамо, бивша локална власт у Никшћу на челу са Демократском партијом социјалиста, градњу градског колектора започела је 2006. године када им је у те сврхе одобрен кредит од око 16 милиона. С каматама износ је порастао на око 22 милиона еура које Општина треба да плаћа закључно са 2026. годином. Колектор је у рад пуштен 2016. године, али недовршен, па ни данас нема складиште за муљ, које се нема гдје ни одлагати, проблем је са базеном, као и генератором који не ради, а неопходна је и градња алтернативног пута до постројења пошто постојећи при већем водостају ријека Зета преплави. Постројење је дозволу за рад од ресорног министарства добило крајем 2018. године и данас користи свега 30 одсто капацитета. Градском „Водоводу“ колектор је званично предат у надлежност почетком 2020. године, а садашњи вршилац дужности, директор тог предузећа Жељко Цицмил, за РТВ Никшић казао је да ће проблеме, с обзиром на финансијску ситуацију, покушати да рјешавају парцијално.