Према процјени, нова цијена бензина БМБ 98 износиће од сјутра 1,58 еура, супера БМБ 95 биће 1,54 еура, а еуродизела 1,43 еура. ОПЕЦ најавио повећање производње тек у априлу када би могло доћи до пада цијена нафте
Цијене горива на бензинским пумпама у Црној Гори од сјутра би требало да буду веће за по око четири цента, показују прелиминарни подаци кретања цијена нафтних деривата на међународним берзама и курса долара и еура, у односу на прије 14 дама када су цијене посљедњи пут усклађиване.
Тиме ће цијене горива у Црној Гори бити на највишем историјском нивоу. Према овој процјени, нова цијена бензина БМБ 98 износиће од сјутра 1,58 еура, супера БМБ 95 биће 1,54 еура, а еуродизела 1,43 еура. Лож уље такође би могло поскупити за четири цента, на 1,41 еуро.
До сада највеће цијене горива у Црној Гори биле су 2012. када су двије врсте бензина коштале 1,54 и 1,50, а дизела 1,38 еура. Држава је посљедњи пут повећала дажбине на гориво 2017. године и то акцизе за по девет центи по литру.
Прије 14 дана све цијена горива повећане су за по пет центи. Министарство капиталних инвестиција данас ће званично утврдити нове цијене према Уредби о максималним цијенама.
За годину раст од 35 одсто
Цијена барела сирове нафте сада на међународном тржишту је на највишем нивоу од октобра 2014. године и износи око 94 долара, док је прије годину била 63 долара, што је раст за око 48 одсто. Прије годину цијена еуродизела у Црној Гори била је 1,06 еура, а бензина 1,22 и 1,19 еура, односно за годину су повећани за око 35 одсто.
Разлози за скоро константан раст цијена горива већ годину су економски опоравак привреде и потрошње, а недовољни раст производње. Аналитичари за раст цијена нафте у посљедње вријеме окривљују и нарушавање односа између Европе и САД са Русијом, која је значајан произвођач нафте, и звецкање оружја око Украјине.
ОПЕЦ би тек у априлу повећао производњу
Удружење земаља највећих произвођача нафте (ОПЕЦ+) је своју нову одлуку о повећању квота производње одложила за 2. март, а односиће се на могуће повећање знатније производње у априлу. То значи да би овако високе цијене нафте на међународном тржишту могле трајати још мјесец и по, уколико би та одлука била позитивна.
Међутим, недавно Ројтерсово истраживање показује да се чланице ОПЕЦ-а не придржавају одлука о повећању производње које су важиле за јануар и фебруар. Смањење производње забиљежено је код 13 од 23 чланице. До значајног смањења производње дошло је у Ираку и Либији због терористичких напада, а у Венецуели усљед технолошких проблема.
”За март је обећано повећање производње од 400.000 барела нафте дневно, али подаци и даље показују да већина чланица неће успјети осигурати свој удио чак ни у овом скромном прирасту. Недостатак инвестиција или немири милиције узимају данак на извознике из Нигерије и Либију, стављајући све већи притисак на преостале резерве блискоисточних земаља. Недостаци групе помогли су да се цијене сирове нафте подигну на седмогодишњи максимум изнад 90 долара по барелу, јер залихе не иду у корак са снажним растом потрошње горива након пандемије. Тај скуп подстиче вал инфлације који фрустрира централне банке и наноси кризу животних трошкова милионима – што је посебна опасност за предсједника Джоа Бајдена уочи овогодишњих избора на средини мандата”, наводи Ројтерс.
САД тражи већу производњу
Земље великих потрошача нафтних деривата попут Сједињених Америчких Држава, Индије и Јапана, покушавају да направе притисак на земље произвођаче да повећају квоте.
”Како расту сумње да ли ће се очекивано повећање глобалних залиха заиста догодити у овом кварталу, гомилају се прогнозе за повратак на цијене од 100 долара по барелу или више. Такав раст би могао изазвати довољан притисак савезника Саудијске Арабије у Вашингтону за промјену става”, наводи Ројтерс.
”Ако цијене наставе са својим наглим растом, видимо пут ка Саудијској Арабији која ће поново преузети улогу регулатора и повећати производњу. Наравно, питање је да ли би то захтијевало позив Бијеле куће”, рекла је Хелима Крофт, главни стратег за робе у РБЦ Цапитал Маркетсу.
Према Блоомберговом истраживању, 13 земаља ОПЕЦ-а повећало је производњу за само 50.000 барела дневно у јануару, али су благи добици у групи били избрисани падом од 140.000 барела дневно у Либији. Сјеверноафричка држава била је погођена блокадом својих западних поља од локалне милиција, што је присилило да затвори њен највећи резервоар, Шарара.
Чак и Русија, која је кроз петогодишњу историју ОПЕЦ+ често преферирала брже повећање производње, сада је ограничава. Према прелиминарним подацима јединице, како наводи Ројтерс, произвођачи су у јануару испумпали 46,53 милиона тона сирове нафте и кондензата. Што је око 10,05 милиона барела дневно, или 50.000 испод мјесечне квоте.
У скупштинској процедури три предлога која би могла смањити цијене
У Црној Гори не постоји законски основ да Влада ограничи или замрзне цијене горива, као што су то недавно урадиле Хрватска и Србије. Једини начин за ниже цијене горива је да Скупштина измијени закон о акцизама и смањи ове дажбине које износе 55 и 44 цента по литру или да усвоји закон којим би овластила Владу да замрзне или привремено смањи износе дажбина.
У скупштинској процедури сада се налазе три предлога. Један посланичког клуба СДП-а којим се снижава износ акциза, други Владе којим тражи сагласност Скупштине да може привремено смањити цијена и трећи Уније слободних синдиката који предвиђа да се износ акциза смањи за 30 одсто док траје нестабилност цијена нафте на међународном тржишту. С обзиром да акциза улази у основицу за обрачун ПДВ-а, предлог УСС-а би значио смањење цијена за 16 до 20 центи по литру.
Посланици крајем децембра нису гласали за могућност да Влада ограничи раст цијена горива. Тај предлог био је дио измјена Закона о акцизама које су предвиђале ванредни раст акциза на цигарете, алкохол и газиране сокове, увођење акциза на слаткише и пластику за једнократну употребу. Образложење оних који су били против је да би повећање акциза изазвало раст цијена ових производа, док је ставка о ограничавању раста цијена горива била тада ван њихове пажње.
Од дажбина на гориво држава добија 200 милиона, може ли се одрећи дијела?
Од раста цијена горива због дешавања на међународним берзама, држава сада нема значајан приход, јер добије више само за износ ПДВ-а на већу увозну цијену.
У односу на цијене од прије године, држава сада по овом основу добија четири до пет центи више него тада, али истовремено Влада за своја возила државних служби има већи трошак због раста цијена. Тако да је укупан однос неутралан.
Државни буџет само од акциза на гориво годишње приходује око 160 до 170 милиона еура, а од ПДВ-а на гориво још око 35 до 40 милиона.
Тако да ове двије дажбине на гориво износе око 200 милиона годишње или нешто преко 10 одсто укупних прихода државне касе.
Свако значајније смање ових намета угрозило би функционисање државних прихода, нарочито када су већ укинути доприноси за здравствено осигурање и драстично смањен порез на зараде. Такође посланици крајем прошле године нису усвојили предлог о ванредном расту акциза на цигарете, алкохол и газиране сокове, увођење акциза на слаткише и пластику за једнократну употребу, што је у значајном обиму требало да замијени смањење дажбина на зараде.
Због проблема са примјеном закона или кашњењем у изради, ове године није могуће очекивати ни повећање прихода од пореза на подизање готовине, опорезивања непријављених прихода и имовине, већег раста прихода од игара на срећу и маркирања горива.
Све у свему новом министру финансија биће потребан чаробни штапић за пуњење државне касе.
Vijesti