Пише: Марија Шћекић Живојиновић

Једна од најбрже растућих индустрија у свету, која према неким проценама вреди више од 120 милијарди долара, је едукациона индустрија, односно конкретно online и offline едукација ван школских установа у Кини. Такође, према проценама, највећи део студената у приватним образовним установама су деца узраста 6-18 година. Ове кинеске установе запошљавају предаваче из целог света, укључујући и предаваче са Балкана. 

Балкански предавачи су се сналазили како би испунили строге критеријуме и добили посао. Ти критеријуми, осим познавања енглеског и познавања рада на рачунару, могу укључивати:

– диплому,

– TEFL и TESOL сертификате (од минимум 120 сати),

– познавање TPR (Total physical response),   

– процесор ком је benchmark score минимум 3000,

– интернет чија је upload брзина довољно висока,  

– квалитетне слушалице са микрофоном,

– квалитетну камеру,

– реквизите за рад,

– приватан и тих простор за рад, често декорисан на специфичан начин, по инструкцијама компанија,

– резервни интернет (у случају нестанка интернета),

– агрегат за струју (у случају нестанка струје), 

– екстерну батерију за лаптоп (у случају нестанка струје), …

ДВОСТРУКА РЕДУКЦИЈА

Годинама, на друштвеним мрежама најчешће су могла да се нађу питања везана за куповину адекватне опреме за рад, куповину реквизита, TPR, кинеску културу, итд. Све се променило 24. јула 2021. године када је кинеско Министарство просвете објавило нове регулативе и смернице које се тичу политике образовног система: http://www.gov.cn/zhengce/2021-07/24/content_5627132.htm

Ово су неке од најважнијих ставки из документа:

– Званични циљ: усредсредити се на здрав морални и емоционални развој деце и младих, заштитити право ученика на одмор, побољшати квалитет школског образовања и наставе у целини, активно одговорити на друштвене бриге и очекивања, смањити терет родитељима, и осигурати несметано и уредно спровођење „двоструке редукције“.

– Смањење обима домаћих задатака, и укидање домаћих задатака деци која похађају први и други разред. За децу до 6 година, укидају се приватни часови. Такође, трајање приватних часова не сме бити дуже од 30 минута, и сви приватни часови морају да се заврше до 21ч.

– Неће бити приватних часова током дана предвиђених за одмор: викенда, распуста, празника и фестивала. 

– Локалне самоуправе престају да одобравају оснивање нових институција за (приватно) подучавање, а постојеће институције ће морати да се региструју као непрофитне организације. Истим организацијама се забрањује да се рекламирају било где.

– Строго је забрањено запошљавање страног особља које живи ван граница Кине!

– За пилот програм одабрано је 9 градова (Пекинг, Шангај, Шенјанг, Гуанџоу, Ченгду, Џенгџоу, Џангџи, Веихаи и Нантунг), а најмање једна префектура и град биће изабрани за пилот програме у другим провинцијама. 

– Кинеско Одељење за информисање надзираће онлајн и офлајн (приватне) часове.

– Све провинције требало би да обезбеде посебне телефонске линије како би се грађанима обезбедили канали за надзор и извештавање: https://c.m.163.com/news/a/GHPSS03A051496VC.html?spss=keywordindex

Кинески Министар просвете је у једном интервјуу изјавио да су ове године спроведена теренска испитивања која су обухватила 18.600 установа за обуку, 680.000 ученика и 740.000 родитеља у 100 округа у 10 провинција. Резултати су показали да ученици имају превише часова и премало слободног времена, да родитељи троше превише новца на курсеве, да постоје проблеми око рефундирања часова, итд. Са изменама које су најављене, очекује се да ће се у року од годину дана смањити оптерећење ученика прекомерним домаћим задацима и приватним часовима, као и да ће се смањити финансијски терет родитељима. Такође, Министар просвете је изјавио и да ће се у року од три године различита оптерећења значајно смањити, а квалитет образовања побољшати. Даље у интервјуу, кинески Министар просвете је објаснио да су утврђена многобројна отворена кршења закона и прописа – од лажног оглашавања до инцидената попут проглашавања банкрота, где би породице остале без новца који су уложиле у часове своје деце. Још један од разлога због ког су испитивања покренута био је и тај што се велика количина капитала улила у едукациону индустрију, док су маркетиншке стратегије биле превише агресивне. Такође, многобројне установе за учење енглеског језика користиле су стране наставне програме, који нису одобрени од стране кинеског министарства. Уместо фокусирања на плаћање приватних часова, фокус ће бити на изградњи рекреационих центара за децу. 

Многе компаније и организације су се убрзо огласиле на својим Weibo профилима, уз поруку да ће подржати нове регулативе. 

Такође, провинције су почеле да објављују тумачења регулатива. Нпр. Одсек за образовање Џеђанг (Zhejiang) провинције је почетком августа објавио следеће: http://jyt.zj.gov.cn/art/2021/8/5/art_1532971_58917852.html

НЕПОСРЕДНЕ ПОСЛЕДИЦЕ

Од 24. ог јула бројне установе које пружају офлајн или онлајн часове енглеског су се затвориле или објавиле да ће обуставити часове у наредних пар месеци. Неке од тих компанија су послале имејлове својим предавачима, појашњавајући ситуацију, док неке бирају да држе своје предаваче у незнању и за њих се можда могу прочитати вести на WeChat (Weixin) или на Weibo платформама.

Ево једног од корисника WeChat-а који допуњава и ажурира листу компанија које су нудиле онлајн часове енглеског језика, а које су се огласиле поводом ситуације:

https://mp.weixin.qq.com/s/EGnYLqko8n0V8Oa0HkSbEQ

Напомена: Ово је само један од многобројних линкова који се могу пронаћи. 

Један део компанија, попут VIPKid и Qkid, регистрован је као ИТ компаније, што се може проверити на Tianyancha 天眼查. У почетку се веровало да би овакве компаније могле избећи судбину осталих, али су горе-поменуте компаније већ објавиле вест да ће обуставити (или су већ обуставили) пријем нових (малолетних) ученика, што значи да их нове регулативе нису заобишле. Немогућност додавања нових ученика значи да ће једном када постојећи ученици заврше курсеве, које су унапред платили, бити крај овом виду предавања. С друге стране, с обзиром на то да се VIPKid бави и развојом вештачке интелигенције (AI), могуће је да ће као компанија опстати управо уз помоћ вештачке интелигенције, али то је од малог значаја предавачима који ће ускоро остати без посла. Иначе, управо против VIPKid је подигнута тужба у новембру 2020. јер су, без знања и пристанка својих предавача, искористили десетине милиона сати снимака часова како би развили AI. Више информација се могу наћи на: https://muciri.law/2020/12/vipkid/

Можда је AI будућност едукационе индустрије у Кини?

Кинеска власт се није зауставила на спровођењу контроле само над кинеским компанијама. Неке апликације за учење страних језика, попут Duolingo, Beelinguapp и Memrise, повучене су из Android App продавнице у Кини. Коментари на друштвеним мрежама поводом оваквих одлука су бројни, и постоје и претпоставке да кинеска власт жели да умањи утицај странаца на едукациони систем и на кинеску децу.

ДЕЖА ВИ – ДА ЛИ ЋЕ СЕ ПОНОВИТИ СИТУАЦИЈА СА YEKO?

Многе компаније су се већ нашле у проблему, и како би умањили трошкове отпустили су део кинеског особља, и слично. Шта ће се десити ако не буду имали довољно новца да рефундирају родитеље и да исплате плате својим предавачима? 

Средином августа прошле године, компанија Yeko је свој проблем “решила” проглашењем банкрота, променом имена, и блокирањем балканских предавача. Великом броју људи часови које су одржали нису исплаћени, и они нису имали начина да се жале.

Поставља се питање – да ли ће се исти сценарио поновити и сада? И ако се понови, шта би предавачи-фриленсери могли да ураде поводом тога, и зашто је одговор на ово питање “Ништа”? Да ли ће предавачи моћи да потраже заштиту од државе ако компанија за коју раде Yek-не, и опет – зашто је одговор на ово питање “Не”?

СРБИЈА: ПОРЕЗИ

У Србији се положај онлајн предавача додатно компликује. Наиме, у току године било је гласина да ће пореска решења почети да стижу у септембру. Такође, Радна група за припрему новог закона који би важио од јануара 2022. још увек није позвала удружења која се баве питањем фриленсера да учествују у њеном раду. 

Порези ће убрзо представљати један од проблема, док ће други бити немогућност проналаска нових послова предавачима који ће убрзо остати без, можда и јединог, извора примања. Уколико предавачи буду желели да наставе да предају ван Кине, мораће да се такмиче са многобројним колегама из држава попут САД, Британије и Канаде који су, такође, изгубили посао или ће га изгубити убрзо. (Питање је, да ли ће компаније којима је седиште ван Кине хтети да запосле Балканце или изворне говорнике енглеског језика?) Могућ је и пад цене часова, услед повећане конкуренције на тржишту.

Подсећамо да је Центар за истраживање јавних политика почетком јуна објавио резултате истраћивања које су спровели о томе колико фриленсера има у Србији. Према њиховим проценама, у Србији има око 74.000 фриленсера. 

Према резултатима анкете коју је Удружење радника на интернету спровело, око 36,5% фриленсера се баве подучавањем. Непознато је колики проценат међу њима предаје у кинеским компанијама, али ако претпоставимо да су бројке до којих су дошли Центар за истраживање јавних политика и Удружење радника на интернету барем приближно тачне, онда, грубо речено, у најгорем случају око 25.000 фриленсера може остати без посла захваљујући најновијим кинеским регулативама. (Ово су само претпоставке и нагађања, засноване на резултатима анкета и сл.)

Напомена: Удружење фриленсера и предузетника Србије и Интернет радници Србије су, такође, објавили анкете, које се могу наћи на:
– UFPS anketa
– IRS anketa

Ова удружења на свој начин тренутно покушавају да скрену пажњу на импакт који ће нове кинеске регулативе имати на фриленсере из Србије и целокупну заједницу. Поставља се питање, да ли ће српски фриленсери моћи да се носе са свим што следи?