Часопис за локалну самоуправу и његовање баштине Црне Горе
34.БРОЈ
Нови број часописа за локалну самоуправу и његовање баштине „Комун@ одштампан је и већ се налази на продајним мјестима широм Црне Горе. И овога пута Комун@ доноси велики број интересантних текстова са цијелог подручја Црне Горе међу којима је текст Радоице Лубурића посвећен новонасталој ситуацији под насловом “У животу –живот је најважнији! са слоганом #Остани дома, чиме се Комун@ прикључила програму Министарства културе под називом
„Живимо културу-остани дома“, показујући на тај начин друштвену одговорност и у тренутним околностима.
Иначе,овај број Комуне започиње уводником, др Едина Јашаровића декана Факултета за драмске умјетности Универзитета Црне Горе под насловом “ Чија је наша баштина” који истиче да Црна Гора, иако је дозволила у посљедњих тридесет година извјесну хиперпродукцију сакралних и религијских објеката да је као друштво и као заједница ипак успјела да сачува мир као својеврсно и највредније насљеђе неких будућих генерација ”…
У тексту о Ровачкој републици као помену и опомени под насловом “Отпор на крвавом олтару “Славенко Јовановић, наглашава да је “Ровачка република “ крупни историјски догађај савремене историје Црне Горе.
У сталним Комуниним рубрикама “Есеј” и “Из наше дипломатије” Рамиз Хаџибеговић пише о Химни гдје напомиње да “Човјек који не поштује химну своје државе не поштује ни самог себе, а Дејан Вуковић истиче да Петар И Петровић Његош мисионарски, неуморно мири завађена црногорска братства, кроти њихов виолентан дух,мукотрпно тријеби крвну освету…
Ненад Стевовић пише о знаменитом Мађару Јожефу Бајзи, академику, универзитетском професору и библиографу и једном од искрених пријатеља Црне Горе, а Жељко Рутовић о црногорској ношњи који у тексту под насловом “Дух, тијело и одијело” наглашава да “Независно од социјалног статуса,иметка, материјалног положаја, Црногорац је увијек бринуо како ће се појавити “међу свијет”.
Дражен Драшковић у тексту са насловом” Вељко и Мајо “пише о томе како је доктор Максим Поповић, давне 1971. ињекцијом у срце спасио живот Вељку Влаховићу, а др Чедомир Богићевић у слову о академику Сретену Перовићу каже да је “његова величина у суждржаности, а љепота у једноставности “.
У најновијем броју Комуне и неколико истинитих и вриједних прича међу којима је она о сатанским злочинима Попа Маце у Пљевљима 1944.г. из пера доајена црногорског журнализма и публицисте Буда Симоновића под насловом “Крволок са ореолом свеца”, затим двије приче из Берана. Прва Мендухе Мурић о доброчинству Фаика Хадровића који је ризиковао свој живот не стријељајући непознатог младића, и друга Адема Ада Софтића о поштењу и часном поступку стоматолога Миливоја Масловарића .Ту је и веома занимљива прича Жељка Миловића о Милени Делибашић, љепотици из Спужа која је далеке 1907г.,представљала Црну Гору у Лондону на изложби балканских држава по жељи књаза Николе.
Још један доајен црногорског новинарства Душан Душко Јолић пише за Комуну и то о високом димњаку пљеваљске термолектране који одговара висини солитера од 83 спрата у тексту под насловом “Ватростални кројачи панорама “ а Миро Марушић о идеји да се организује фестивал добротске чипке у Котору.
У овом броју Комуне и прича Магдалене Радуновић о Манстирским комплексима Скадарског језера са насловом “Камена гнијезда мештара и штампара”,затим прича Стојана Стаменића о Динаму- првом оркестру поп музике у поратном Титограду, потом прича Расима Ћелахметовића о чувеном текстописцу Руждији Крупа из Пљеваља, аутору великог броја текстова пјесама међу којима су “Мостови на Морачи”, “Сви Пљеваљски тамбураши”…Ту је и подсјећање Миње Бојанића на 55 година успјешног бављења пјевањем изворних пјесама Бранке Шћепановић-Диве црногорске етно музике и приче о пола вијека постојања Унирекса и школском љетопису “Свитања”.
У новој Комуни и прича чувеног црногорског шаховског велемајстора Божидара Боње Ивановића о ненадмашном свјетском шахисти и трагичару Роберту Бобију Фишеру за кога је наш велемајстор затражио постхумну рехабилитацију од америчког предсједника Доналда Трампа, као и текст Драгана Бобија Перовића о Мирсади Ганић,некадашњој џудискињи и чланици сјајне генерације рукометашица Будућности под насловом “Трофејна на два фронта”
Ту су и текст Ријалде Рамусовић са промоција најновијег Комуниног издавачког подухвата књиге”Не дају ми очи да шутим “ одржаних у Сарајеву, Горажду и Подгорици и приказ те књиге аутора Шемсудина Гегића који је написао др Драшко Дошљак
И овај, број Комуне потписују директор мр Амер Рамусовић, главни уредник Миња Бојанић и графички уредник Воислав Булатовић, а читаоци га могу пронаћи на свим киосцима штампе и осталим продајним мјестима широм Црне Горе.