Према идеологији тих медија, како је истакао, један закон треба да важи за свештенике и вјернике, а други за све остале јавне службе.
Ректор Цетињске богословије о. Гојко Перовић изјавио је за агенцију Мина да су свештеници Митрополије црногорско-приморске, цијело вријеме епидемиолошке кризе, показали завидан ниво одговорности и сарадње са здравственим радницима.
„Одговорно тврдим да не постоји нека објективна здравствена опасност или неко стручно упозорење у том правцу, а да се Црква по том питању није понијела крајње савјесно“, нагласио је о. Гојко Перовић.
Према његовим ријечима, у прилог таквом ставу говоре чињенице.
„Отуда је хајка анти-новинара која се ових дана спроводи према Цркви и свештенству у Црној Гори удар на људско лице нашег друштва, како да будемо људи, и како да градимо и унапређујемо заједнички живот, ако свакодневно производимо толико лажи“, навео је он.
О. Гојко Перовић је упитао да ли постоји граница или мјера у новинарству која се не би смјела прелазити када је у питању прављење произвољних вијести или пласирање непровјерених информација.
„Да им не помињем имена, али то су медији, њих четири – пет, на којима сваког дана можете прочитати једне те исте вијести, истовјетне ”ауторске” текстове и идентичну неподношљивост према свима који не дијеле њихове ставове и њихову визију ”љубави” према држави, боље рећи, према државним привилегијама које уживају“, казао је Перовић.
Он је рекао да су ти медији дословно кластери ширења епидемије слијепе мржње према неистомишљеницима, и додао да је „страшно у њиховом друштву видјети и државну телевизију, чији рад финансирамо сви ми, грађани Црне Горе“.
Они, како је навео, продукују својеврсни медијски апартхејд који свештенике и вјернике издваја у посебну групу грађана нижег ранга.
„Јер, по њима, оне који иду у Цркву не треба бројати у Црногорце. За њих, такви не живе у Црној Гори, већ ”на Равној Гори”. Њима треба посебан љекарски надзор – јер они шире заразу, и не знају за хигијену“, казао је Перовић и нагласио да не види битну разлику у односу на расизам који се спроводио према црнцима у Јужној Африци или на југу Сједињених Америчких Држава до пред крај прошлога вијека.
Према идеологији тих медија, како је истакао, један закон треба да важи за свештенике и вјернике, а други за све остале јавне службе.
Из такве памети је, према ријечима Перовића, и изашао онакав Закон о слободи вјероисповјести, по коме је о црквеној имовини требало расправљати на један, а о имовини других физичких и правних лица на други начин.
„Зато је за њих, прије неки дан, сензационална вијест била дијагноза короне код неколицине свештеника, и гле чуда – доказ несавјесности Цркве по питању здравствене пажње“, казао је Перовић.
Он је подсјетио да је прошло више од пола године од кад се појавио вирус у Црној Гори до првог зараженог свештеног лица, и то све након бројних литија и других црквених окупљања широм земље.
„Оволико закашњели контакт вируса са црквеним скуповима не наводим као доказ да смо, као вјерујући људи, презаштићени од заразе, али то јесте доказ да нијесмо, ни почему, ни гори ни другачији, од других“, појаснио је Перовић.
У Цетињској богословији нема заражених ђака
Он је истакао да је сваки свештеник, сваки наставник или ученик богословије, код кога се појавила сумња у постојање симптома, моментално стављен у изолацију и под љекарски надзор. „Свештеници тим прије јер се ради о врсти јавне службе са изузетно фреквентним социјалним контактима“.
„Чак бих рекао, с обзиром на учесталост контаката са људима, да смо ми свештеници цијело вријеме епидемиолошке кризе показали завидан ниво одговорности и сарадње са здравственим радницима. Али закључак о томе нека доносе љекари, ја сам изрекао мој утисак“, казао је Перовић.
Он је рекао да у Цетињској богословији нема заражених ђака нити неког од помоћног радног особља, па се живот и рад школе одвија неометано.
Постоји, како је навео, сумња на пар наставника, али они су тренутно ван наставног процеса док се не утврди њихово стање.
„Цетињска богословија свакако представља школу затвореног типа. Ми у њој тренутно комбинујемо живу и он-лајн наставу. Контакт са околином је сведен на минимум, а ако буде било заражених у колективу – даљи рад ћемо свакако координисати са надлежним медицинским службама“, рекао је Перовић.
Он је сагласан са примједбом да дисциплина на окупљањима вјерника приликом вјерских обреда није увјек беспрекорна.
„Само то није посљедица организационог немара, колико чињенице да је Православна црква најмногољуднија институција у Црној Гори, а да су данашње духовне потребе људи испреплетане са стихијом страха и неизвјесности“, казао је Перовић.
У том смислу, како је навео, није увијек лако ставити у ред „и поређати у колоне оне који су жедни Бога Живога“.
„Па ипак пропусти су у убједљивој мањини у односу на мир и ред који током цијеле године влада у црногорским храмовима. Толике литије, толика народна сабрања у храмовима и црквеним портама, а извори епидемиолошке заразе су доминантно били на неким другим тачкама“, рекао је Перовић.
Дјеца у барском храму су требала носити маске, али сам догађај није споран
Он сматра да су дјеца у барском храму морала имати неку заштиту, како у погледу ношења маски, тако и у погледу међусобне дистанце.
„Говорим то из искуства како живе и раде полазници Цетињске богословије, било у учионици, било у унутрашњости цркве. Али – ту видим крај разлозима да се тај догађај критикује“, истакао је Перовић.
Он је упитао да ли су дјеца вршећи молитвени поклон нарушила јавни ред и мир или неки важећи позитивни пропис, да ли она могу доћи у храм са родитељима, а на позив наставника мимо времена наставе и да ли уопште дјеца која иду у школу смију и могу да буду на молитви уз, наравно, сагласност родитеља.
„Е то су питања на која свака цивилизована држава и заједница зна одговор, а он није одричан, како сматрају, вјерујем из незнања, наши савремени агитатори анти-црквености“, закључио је Перовић у изјави за агенцију Мина.