Национална Комисија за обнову манастира Хиландара на сједници која је данас одржана на Светој Гори усвојила је извештај за 2021. и донијела план активности за обнову преосталих 20 одсто светиње страдале у пожару, а који ће бити реализован у наредне двије године.
Сједници су присуствовали стручни чланови Комисије на челу са министром без портфеља и замјеником предсједника Комисије Ненадом Поповићем као и монаштво Хиландара предвођено игуманом манастира архимандритом Методијем.
Поповић је након сједнице, за коју је рекао да је прва након усвајања историјског Закона о заштити и обнови Хиландара, рекао да су чланови Комисије задовољни оним што је урађено и да се све ради у складу са грчким заводом за споменике, пренио је Танјуг.
Изјавио је да су сва средства за завршетак обнове обезбијеђена и да је држава Србија захваљујући новом Закону издвојила 360 милиона динара до 2023. када се очекује завршетак радова.
„Хиландар представља осам вјекова наше историје и традиције и он је наша најстарија институција. Новим законом смо обезбиједили дугорочно финансирање Хиландара. Пандемија вируса корона и даље представља велики проблем. На Светој гори има манастира под карантином, а дешава се да радници не могу да дођу јер су заражени вирусом корона. Али они којима је то омогућено раде са великим ентузијазмом“, рекао је он .
Како је истакао, најважније је да је донијета историјска одлука о дугорочној обнови и заштити манастира.
„Први пут ће се радити реконструкција ризнице и јужног дела светиње, а биће изграђен и потпуно нови депо у коме ће се чувати покретно благо манастира. Радиће се и на реконструкцији главног саборног храма Ваведења пресвете Богородице, који није обновљен од времена краља Милутина“, истакао је Поповић.Он је подсетио да је председник Србије Александар Вучић за Божић донео одлука да комисија може да приступи и овим радовима и напоменуо да је обнова храма огроман подухват, а да Србија на тај начин показује да жели да заштити своју историју и културуОстало је још да се обнови још 20 одсто манастира. Мора се обновити Игуменарија и Дохија, а све мора бити урађено по највишим безбедносним, али и културно историјским стандардима. Све се ради врло темељно, закључе министар.Игуман манастира, архимандрит Методије, задовољан је током радова, и каже да је братство Хиландара радосно због новоусвојеног Закона.
„Задовољни смо и много нам значи што располажемо тим средствима. До сада нису увек долазила на време али сада, захваљујући новом Закону, она су нам доступна по потреби. Са њима можемо завршити обнову изгорелог дела манастира и то ће нам бити од велике помоћи“, рекао је он.
„Морали смо да се прилагодимо новим потребама, били смо захтевни што се тиче квалитета и задовољни смо како радови напредују“, каже игуман Методије.Он скреће пажњу и на то да све што се обнови мора да, што је више могуће, подсећа на стање пре пожара, јер, како каже, многи поклоници који дођу често су збуњени и не знају шта је уништено у пожару, а шта је обновљено, што је, како каже, најбољи доказ да смо успели у намери да обновимо ХиландарПожар је, додаје, одложио многе планове које су имали када је реч о реконструкцији манастира али сада је поново дошло време да се о томе размишља.
„Саборни храм као средиште живота сваког манастира, па тако и Хиландара, има посебну важност за нас. Ту је и ризница која чува оно што је највредније, не само за српски народ, православни хришћански свет већ и за целу васељену“, каже игуман Методије
Радови на обнови манастира почели су после пожара 2004. у којем је изгорело више од пола комплекса и без прекида су трајали до 2020, када су због епидемије ковида заустављени на два месеца.