Компанија ”OMP Engeneering” покренула је према информацијама “Вијести” поступак принудне наплате 350.000 евра од “Плантажа” на основу уговора о поравнању којег су закључили са бившом управом у априлу прошле године због пропалог спорног посла фабрике брикета.
Тадашња управа “Плантажа” је потписала поравнање иако су током судског спора вјештаци и свједоци били на страни те компаније, односно да она није крива за пропаст овог посла. Такође, тадашња управа, није ни ангажовала адвокате који би им дали мишљење о том поравнању.
Власници ”OMP Engeneering” су Олег Обрадовић и Миодраг Ивановић, који су осумњичени у афери “Телеком”. Сувласник фирме у периоду уговарања посла био је и бивши министар и сада посланик ДПС-а Предраг Бошковић. Њихов адвокат у судском поступку био је Никола Мартиновић, а адвокатица “Плантажа” Ана Ђукановић. Обоје су имали пословне интересе у афери “Телеком”, али против њих није покренута оптужница.
Према уговору о поравнању, који је постао извршна исправа, ”OMP Engeneering” је имао право да принудно наплати овај износ у случају да га “Плантаже” не плате до 1. октобра 2020. године. Други дио поравнања је да “Плантаже” на ову фирму пренесу плаца од 37 хиљада квадрата у Складишно-пословној зони у Доњим Кокотима процијењен на 1.048.474 евра. “Плантаже” су овај плац требало да пренесу на бивше партнере до 31. августа прошле године. Бивша управа није испунила ниједан од ових захтјева, али тада ”OMP Engeneering” није покретао поступак.
Нова управа компаније прегледала је сва документа у вези са овим спором, како би се заштитила од могућих негативних посљедица због сумњи да је спорни уговор о поравнању закључен на штету “Плантажа”, те да је компанији нанијета вишемилионска штета. На основу извјештаја, према информацијама “Вијести”, могао би бити покренут кривични поступак. Иако су од октобра прошле године Обрадовић и Ивановић могли покренути принудну наплату, то је урађено тек сада.
Прича о фабрици брикета почиње 17. новембра 2009. године када су “Плантаже”, на чијем је ћелу тада била Верица Мараш, расписале јавни позив за избор инвеститора ради уласка у заједничку инвестицију којом би се ријешио проблем отпадних сировина. Компанија ”OMP Engeneering”, која је основана три дана касније, 20. новембра, доставила је понуду 12. јануара 2010. године.
Уговором о оснивању фабрике за производњу брикета “Плант-ОМП” закључен је 20. септембра 2010. године, а обје стране су имале по 50 одсто удјела. Фабрику су свечано у јулу 2011. године пресијецањем врпце пустили у рад директорица Мараш и тадашњи градоначелник Миомир Мугоша, међутим она није наставила производњу.
”OMP Engeneering” је 27. новембра 2014. године покренуо судски поступак против “Плантажа” због наводног неизвршења обавеза да обезбиједи сировину за рад фабрике брикета, тражећи као накнаду штете шест милиона, односно два милиона на име улагања и четири милиона за изгубљену добит. “Плантаже” су након тога уложиле контра тужбу тражећи да се њима надоканди штета, чији би се износ прецизирао током поступка, а према налазима судских вјештака.
Током судског поступка вјештак пољопривредне струке Раде Мијовић је у свом налазу утврдио да “Плантаже” за производњу брикета располажу сировином од 11.292,880 килограма, односно да је сировине било више него довољно, као и да су “Плантаже” претрпјеле штету у износу од 753.271 евра усљед сушења чокота винове лозе.
Вјештак машинске струке Горан Дедић је у свом налазу утврдио да фабрика не може да производи брикете јер постоји проблем са млином за грубо ситњење орезине, те недостају машине за технолошке операције на предметној линији.
Према позиву за избор инвеститора и уговору, обавеза “Плантажа” је била да обезбиједе сировину, док је инвеститор морао да обезбиједи квалитетну технологију.
Свједок Мато Зубац, као независни стручнак за ову технологију, на суђењу је казао да је евидентан проблем у технологији, и да линија која је тако постављена не може да фунционише и производи брикете. Да сировина није била проблем већ технологија, потврђивало је и то што је “Плант ОМП” продавао сировину другој фирми “Брикет” ДОО.
Из налаза вјештака финансијске струке Драгана Павићевића произилази да је укупно улагање Плантажа у заједничку фирму износило – 1.467.029,02 евра, док је укупно улагање ”OMP Engeneering” 1.278,674,47 евра.
Током трајања суђења нико од вјештака није стао на страну ”OMP Engeneering”-а што је био сигнал да ће изгубити судски спор. Међутим, у новембру 2019. године упућују “Плантажама” предлог за закључење вансудског поравнања. Одбор директора “Плантажа”, на челу са Веселином Вукотићем, задужује Комисију именовану од Извршне директорице да сачини извјештај о предлогу за поравнање.
Неколико чланова Одбора директора тражило је да се прибави правно мишљење адвокатске канцеларије која је заступала компанију или неке независне адвокатске канцеларије, али то није урађено иако је то морао бити основни корак прије доношења одлуке о закључењу поравнања, јер је парница пред судом била у току.
Одбор директора је у марту 2020. године наложио закључење поравнања тако да бившим партнерима предају плац од 37 хиљада квадрата и износ од 350 хиљада евра, а да они на “Плантаже” пренесу свој удио у фабрици чија је једина имовина хангар на Ћемовском пољу. Уговор о поравнању закључен је пред нотаром 23. априла 2020. године.
Да је спор настављен и да је пресуда била по налазима судских вјештака, ”OMP Engeneering” је “Плантажама” требало да уплати за накнаду штете 1.467.029 евра и за изгубљену добит 1.682.395 евра.
Дакле умјесто да “Плантаже” добију нешто преко три милиона евра, бивша управа прихвата да “обештети” Обрадовића и Ивановића са скоро милион и по евра кроз плац и новац без икакве доказане кривице за њену одговорност за нефункционисање заједничке фирме.
Поравнање је закључено без консултација са адвокатима и без тражења информације о стању у предмету иако је парница у току. Правно мишљење о потреби закључења поравнања је дао тадашњи директор Сектора за правне и опште послове Мирослав Вуковић, иако комисија није имала ниједан осврт или анализу било којег доказа проведеног током поступка. Тако да није јасно на основу чега су утврдили да је вансудско поравнање перфектан правни посао за “Плантаже”, као и због чега су се одлучили за вансудско а не судско поравнање.