Рођен сам 1980. у вријеме свеприсутног атеизма. Од најранијег дјетињства памтим фарбана јаја на Ускрс, посне приганице и коштање на Бадње вече, породично окупљање на ђедовој слави Ђурђевдан, крштен сам као дијете…
Када се бирао патријарх није ми падало на памет да „навијам“ за овог, или оног владику. Тако је и данас када треба да се бира митрополит црногорско-приморски. Има довољно позваних и достојних да о томе одлуче. Да вечерас ситуација ниje овако мучна своје небитно мишљење трајно бих задржао за себе:
Владика Јоаникије је достојан не само патријарховог егзарха – митрополита црногорско-приморског, већ и трона патријарха српског.
Ипак, не могу да не изразим одвратност према вечерашњем изненадном одласку непозваног премијера Здравка Кривокапића у Београд, срачунатог да срамном злоупотребом цркве поврати свој готово срозани политички аутиритет и анулирани реjтинг:
– Ко је Здравка Кривокапића вечерас у Бегорад? Колико ја имам информације НИКО!!!
– Ко је Здравко Кривокапић да врши директан политички притисак на Свети архиерејски сабор СПЦ?
– Ко је Здравку Кривокапићу дао право да тумачи вољу вјерног народа?
– Одакле Здравку Кривокапићу право да мафији и дукљанском неонацистичком злу да читавих 5 мјесеци маневарског простора за саботажу Темељног уговора? Влада на чијем је челу зависи од Божене Јелушић, Суаде Зороњић, лабилног Марка Милачића који прије 5 година на антиНАТО митингу није желио да стане поред блаженопочившег митрополита Амфилохијa…
– Што се Здравко Кривокапић није сјетио митрополита Амфилохија прије него је написао и послао ону срамну честитку Аљбину Куртију?
Вечерашњи упад непозваног Здравка Кривокапића на Свети архијерејски сабор СПЦ остаће вјероватно упамћен као најсрамнији покушај злоупотребе цркве у дневнополитичке сврхе не само у историји Црне Горе, већ и шире.
Извор: Фејсбук