ОДУЗИМАЊЕ И ОПОРЕЗИВАЊЕ НЕЗАКОНИТО СТЕЧЕНЕ ИМОВИНЕ

Пише: Милан Гајовић, дипломирани правник са адвокатским испитом и дипломирани економиста, из Подгорице

Нема и не може бити праведног богатства.(Антон Павлович Чехов, руски писац)

Постоји  много начина да се човјек обогати, али су већином нечасни.(Френсис Бејкон, енглески филозоф и државник)

Адам Смит, шкотски економиста и родоначелник либералне политичке економије, у свом дјелу „Богатство народа“, написао је да је интерес власника (чак и законито стеченог – појашњење М.Г.) капитала супротан интересима друштва.

„Захваљујући“ Милу Ђукановићу, „првој фамилији“ и са њима повезаним особама, Црна Гора је последњих тридесетак година заробљена држава и велика праоница: мозгова, прошлости и новца.

Резолуцијом Савјета безбједности УН 757, од 30.маја 1992.године, уведене су драконске неправедне санкције Савезној Републици Југославији, а тиме и Црној Гори. Како је држава морала да функционише, а грађани да преживљавају, то  су се велики износи готовинског државног новца нашли у рукама особа блиских Ђукановићевој власти, који су знатан дио тог новца задржали и депоновали на своје приватне банкарске рачуне у иностранству. Дијелом тог новца куповани су бирачи, привредни субјекти, земљиште и станови, прије свега, у Црној Гори и Србији. Црном Гором и регионом почео је  да циркулише и  огроман „прљави“  готовински  новац, најприје од шверца нафте и нафтиних деривата,а затим од шверца дувана преко Јадранског мора и шверца наркотика.

Тај новац је, техникама прања,  несметано пласиран, прикриван и интегрисан у црногорски банкарски систем, те преношен на банкарске рачуне у „пореске рајеве“ широм планете. Како су јављали медији и упућени стручњаци,  криминално стечена  неопрана  готовина , преко   параван фирми , могла се   депоновати  у банку, и уз тзв. виртуелни кеш колатерал,  те могао добити готовински кредит без обавезе његовог враћања! Тиме је новац био опран и њим (виртуелним кредитом)  су се  куповали привредни субјекти, некретнине, луксузни аутомобили,  градили  стамбени комплекси…Биће неопходно и веома интересантно испитати  вишегодишње пословање „Прве банке“ , бивше „Хипо Алпе Адриа банке“ и других црногорских банака  и њихове скокове ликвидности изазване наглим и, у кратком року, великим  приливима готовинског новца.

Неведено објашњава и зашто се  Мило Ђукановић острашћено залагао за проглашење независности Црне Горе. Једноставно, да би се прање криминално стеченог новца у Црној Гори могло одвијати неометано, без контроле савезних јавнофинансијских и  монетарних власти. Јер, онај моћник који  има  приватне  пословне и инвестиционе банке, те приватизоване: јавне развојне фондове,  централну банку (чија је функција и контрола финансијског односно банкарског система), правосуђе и полицију,  може  несметано илегалне токове новца претварати у легалне.

Родоначелник породице Ротшилд, Мајер Амшел Ротшилд је говорио: „Дозволите ми да контролишем токове новца у једној држави и неће ме бити брига ко је на власти“. А Милтон Фридман, амерички економиста и нобеловац, сматрао је, да је новац сувише озбиљна ствар да би се препустио функционерима централне банке (а  поготову ако су они у служби приватизоване власти – појашњење  М.Г.).

Особе блиске Ђукановићевом режиму имале су привилегован  положај и у процесу ваучерске пљачкашке приватизације. Ваучере су могли, на основу незаконито прибављених инсајдерских информација и повезаних лица, замјењивати за акције привредних субјеката са највећим бонитетом и тако, готово бесплатно,  незаконито стећи значајан дио друштвеног богатства.

Како се, претходно објашњеним методама,  огромна имовинска корист, у највећем броју случајева, стицала вршењем кривичних дјела, Специјално државно тужилаштво је и било је дужно да покреће и до пресуђења процесуира  бројне  поступке одузимања имовинске користи, у складу са чланом 113 (Услови и начин одузимања имовинске користи) и чланом 268 Кривичног законика (КЗ) (Прање новца). У члану 113 КЗ-а, прописано је, не само одузимање имовинске користи стечене кривичним дјелом, него (ставом 2) и  „оне имовинске користи за коју  постоји основана сумња да је стечена криминалном дјелатношћу…“ (проширено одузимање).

За незаконито стечену имовину,за коју нема доказа да је прибављена кривичним дјелом, неопходно је специјалним  законом  (у складу са чланом 142  став 3 Устава – Пореска обавеза: „Порези и друге дажбине могу се прописати само законом“) нормирати посебно опорезивање по увећаној стопи. У Србији је та стопа 75 одсто пореске основице, као разлике између стечене имовине и пријављених пореских прихода у трогодишњем периоду.

Тим законом неопходно је предвидјети и ретроактивно важење норме о почетку његове  примјене, у складу са чланом 147 став 2 Устава Црне Горе („Забрана повратног дејства“ – „Изузетно, поједине одредбе закона, ако то захтијева јавни интерес (који је овдје кристално јасан – М.Г.) утврђен у поступку доношења закона, могу имати повратно дјество“).  Сматрам да би почетак примјене овог lex specialis-a, требало да буде 30.мај 1992.године, односно датум када су уведене санкције СРЈ.

Терет доказивања да је имовина стечена законито мора да буде на пореском обвезнику. Такође, законом је неопходно утврдити и минималну вриједност имовине која се посебно опорезује, узимајући у обзир прије свега просјечан животни стандард (БДП по глави становника, просјечну и највећу  плату, просјечну и највећу  пензију и друге, претежно  социјалне показатеље).

Није довољно само  донијети Закон. Треба обезбиједити и његову ефикасну примјену, преко посебне организационе јединице Пореске управе, са високо стручним и материјално обезбијеђеним  људима, како би били непоткупљиви.

Милан Гајовић, дипломирани правник са адвокатским испитом и дипломирани економиста, из Подгорице

Подгорица,15.април 2021.године   

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest