Окончан извиђај за Абу Даби, СДТ на потезу

ЗЛОУПОТРЕБА СЛУЖБЕНОГ ПОЛОЖАЈА И НЕНАМЈЕНСКО ТРОШЕЊЕ НОВЦА?
Окончан извиђај за Абу Даби, СДТ на потезу
Извор „Вијести” наводи да је вјештак у мишљењу утврдио постојање кривичног дјела у финансијској шеми пројекта. Логичан слијед, према овом извору, био би да СДТ саслуша особе за које постоји основ сумње да су злоупотријебиле службени положај, као и оне који су ненамјенски трошили новац…

Специјални државни тужилац Миливоје Катнић, Фото: Саво Прелевић

Специјално државно тужилаштво окончало је извиђај у предмету о незаконитим радњама приликом расподјеле и трошења 23 милиона долара кредита, које је прије пет година Министарство пољопривреде и руралног развоја добило из Абу Даби фонда, како би се подстакао развој пољопривреде на сјеверу државе.

„Вијести” сазнају да је окончано вјештачење и предмет је са мишљењем враћен СДТ-у, које већ неколико година води извиђај у овом случају, због сумњи да је неко злоупотријебио службени положај или несавјесно радио у служби током трошења новца из Уједињених Арапских Емирата.

Извор „Вијести” из истраге наводи да је вјештак у мишљењу утврдио постојање кривичног дјела у финансијској шеми пројекта. Логичан слијед, према овом извору, био би да СДТ саслуша особе за које постоји основ сумње да су злоупотријебиле службени положај, као и оне који су ненамјенски трошили новац…

Извиђај СДТ-а покренут је у априлу 2019. године када су службеници Специјалног полицијског тима узели сву документацију око тог посла из Министарства пољопривреде и руралног развоја.

За тужиоце и службенике СПО кључни задатак био је да дођу до доказа како је Министарство пољопривреде и руралног развоја расподијелило 23 милиона долара, које је преко кредитних аранжмана за развој у АДМАС пројекту добило девет фирми у Црној Гори.

Сумња се да су неке од њих, супротно уговору, новац из више него повољних кредита, за које је гарантовала држава, искористиле за неке друге намјене, а не за подстицај пољопривреде и сточарства на деценијама запостављаном сјеверу. СДТ-у су списе интерне истраге доставили и из Инвестиционо-развојног фонда, који је 2017. године преузео од Министарства пољопривреде руковођење АДМАС пројектом.

„Специјалном државном тужилаштву доставили смо сву докуметацију у вези Абу Даби фонда, као и документацију везану за намјенску употребу средстава. С обзиром на то да је документација у поступку анализе од стране Специјалног државног тужилаштва, које спроводи радње из своје надлежности, нијесмо у прилици да дамо тражене информације из разлога што би давање могло довести до ометања истраге”, одговорили су пред нову годину „Вијестима” у ИРФ-у.

ПЕТАР ИВАНОВИЋ ПОЧЕО ПРОЈЕКАТ
Пројекат од 50 милиона долара почео је у јуну 2015. године, у вријеме када је министар пољопривреде био Петар Ивановић, сада савјетник за економска питања предсједника Црне Горе Мила Ђукановића и посланик ДПС-а у новом скупштинском сазиву. Са Арапима су посао тада закључили Ивановић и директор ИРФ-а Зоран Вукчевић.

У прве двије године Министарство пољопривреде је било задужено за реализацију пројекта, а потом и расподјелу прве транше кредитне линије црногорским фирмама.

За истражитеље је било веома занимљиво да прикупе податке о томе због чега је Министарство пољопривреде у пројекту АДМАС директно примало новац из Абу Даби фонда, а затим и зашто су сами преко рачуна у Првој банци одобравали кредите фирмама и на тај начин се бавили банкарском дјелатношћу.

У том дијелу постоје елементи за отварање кривичног поступка због злоупотребе службеног положаја, јер према Закону о Централној банци кредитним пословима могу се бавити само банке и друге кредитне институције.

У прве двије године, док је послом руководило Министарство пољопривреде, исплаћено је 11,5 милиона за кредите и то фирмама, које су имале сумњиве залоге како би дошли до новца од пројекта, па постоје индиције да ће овим послом директно бити оштећена држава која је дала гаранције.

Постоје индиције да су и службеници у Министарству пољопривреде починили елементе кривичног дјела – несавјестан рад у служби.

Тачно двије године касније – 22. јуна 2017. године АДМАС пројекат је модификован тако што се одустало од тога да се новац дијели само за велике пројекте, а преостала сума је пренесена на Инвестиционо-развојни фонд

„МИЛКРАФТ”, „ВЕКТРА ЈАКИЋ”, „ГРАДИНА”…
Да се нешто, у најмању руку, сумњиво крије иза посла око милионског кредита понајбоље се види у начину реализације пројекта фирме „Милкрафт” у бјелопољском Павином Пољу, чији је власник почасни конзул Црне Горе у Панами Драган Бурић.

Фирма „Милкрафт” у аранжману са Министарством пољопривреде склопила је уговор према којем су добили три милиона еура кредита по повољним условима, а план им је био да изграде савремену мљекару у срцу Вранешке долине, гдје је план био да запосле 150 радника из тог краја.

Огромна мљекара, за коју су рекли да ће бити најсавременија на Балкану, дијелом је изграђена, али никада није заживјела како је то наведено у грандиозном пословном плану.

„Увјерен сам да ће ово бити један од пројеката који ће промијенити начин, метод, а усуђујем се рећи, и технологију рада у области пољопривреде у сјеверном дијелу Црне Горе”, рекао је министар Ивановић, приликом обиласка мљекара у љето 2015. године.

СДТ је, како сазнају „Вијести”, у финансијској шеми утврдило да је ненамјенски трошен новац, који је требало да буде уложен у мљекару.

Четири године касније чини се да је било јасно да је дошло до краха инвестиције – за вријеме премијерског сата посланик СДП-а Рашко Коњевић објелоданио је да му је Влада одговорила да су у љето 2019. дали сагласност на текст Споразума о вансудском поравнању и начину измиривања обавеза по основу раскинутог кредита додијељеног компанији „Милкрафт Лецхе”.

СДТ је провјеравало и други кредитни аранжман од три милиона долара додијељен „Вектри Јакић” Драгана Брковића.

Огромну финансијско-кредитну ињекцију та фирма је добила док је била у озбиљним финансијским проблемима и док се налазила на листи највећих пореских дужника.

„Вектра Јакић”, према подацима из документације, требало је да новац од искористи за градњу фабрике брикета, али постоје сумње да је та инвестиција и прије добијања кредита била значајно завршена другим новцем, те да су арапски долари искоришћени у неке друге намјене. Проблематичан је и залог те фирме, јер је у тренутку добијања кредита „Вектра Јакић” била у стечају кроз репрограм.

Још један сумњив кредит склопљен је и са фримом „Агро Царине” и то од 2,5 милиона еура, којим је требало да буде покренута фарма у планинском селу Пишће у Пиви. Фарма није покренута, а фирма је у међувремену угашена. Власник фирме је Владимир Поповић, син Чеда Поповића, власника фирме „Царине”, на коју је пренијет новац од овог кредита. Постоје сумње да је новац од кредита коришћен за друге намјене, а гашењем „Агро Царина” прекршен је уговор.

Под истрагом се нашао и кредит од три милиона долара одобрен фирми „ИМ Градина” из Рожаја власника Джемала Шкријеља. Кредит је требало да буде искоришћен за проширење капацитета месопрераде, али вјерује се да то није урађено. Милионске кредите у АДМАС пројекту добили су и месна индустрија „Горановић”, „Еко пер”, мљекара „Ника”, ХН „Дурмитор Жабљак”, „Месопромет Франца”…