У једној од својих претходних објава, НВО МЗКС је упозоравала јавност на могућу опасност, која се назирала иза поступака припадника цетињске полиције и њихових надређених, опасност од одступништва једног дијела црногорске полиције, који је своју лојалност предао, не ономе коме је требало — грађанима Црне Горе и правилима правног поретка по којима смо се ми сви, као носиоци суверенитета, сагласили управљати — већ шачици екстремиста који су себи дали за право да, мимо Устава и свих закона ове земље, намећу правила остатку Црне Горе.
Нажалост, данашње вијести показују да се у својој процјени нисмо преварили. Разни портали преносе, за сада још незваничне, информације да велики дио сектора безбједности бира радије, не да извршава законе ове земље, већ да се покорава свом бившем директору и садашњем политичком активисти, особи која јавно напомиње да је „света дужност” сваког припадника полиције да не поступи по наређењима, супротно Уставу и законима Црне Горе, евидентно сугеришући да су једини закон и једини Устав — он и партија у чијој служби је ангажован.
Ми желимо да вјерујемо да он то није. Нити да су његови истомишљеници. Законе у Црној Гори успоставили су њени грађани у тренутку када су, након вјекова самосуда, прихватили да правду више не узимају у своје руке већ да је предају судовима, наравно, под претпоставком да ће институције бити чувари њиховог достојанства таман онолико колико би они сами били да га носе у својим рукама. Од те претпоставке полазимо и ми, вјерујући у темељне вриједности савремене западне цивилизације, и снагу институција, носећих стубова сваког зрелог и модерног друштва. Вјерујући да нисмо „раја” коју су полицајци покорили и да ово није (или да више није) полицијска држава. Органи реда имају право и обавезу да снакционишу свакога ко се о законе огријеши, ко гази грађанска права и нарушава поредак, јер ако они то не буду радили онда држава и уставни поредак више не постоје, нити би они више били органи реда већ нереда, а заједница, препуштена сама себи, би заличила на дистопијска друштва у којима је свако остављен самоме себи, да правду носи у својим рукама и њима штити властито достојанство.
Наравно, читав случај са могућим одметништвом у полицији пред један историјски важан и свечарски тренутак, са припадницима Војске Црне Горе који се (без да су за то од било кога добили мандат) јављају да траже забрану вјерских дешавања, са неколицином екстремиста који данима уназад (пјесмама, банерима на улазу у градове, објавама на друштвеним мрежама и порталима) демонстрирају забрињавајуће нарастање флагрантног говора мржње ксенофобије и шовинизма, све ово може значити слабост, крхкост и јаловост Власти, неспремне и немоћне да покаже снагу онда кад треба да заштити друштво од негативних појава које контаминирају читаву заједницу и угрожавају њену безбједност. У крајњем, ово значи и да, уколико дође до нежељених активности којих се пристојни грађани Црне Горе прибојавају, једнаку одговорност ће сносити неспремна Власт колико и виновнци.
Зато још једном апелујемо на надлежне институције да чувају безбједност грађана, јавни ред и мир, и да не дозволе малом броју хулигана да понижавају Црну Гору.