”ПРОБЛЕМИ ПРЕРАСЛИ У КРИМИНАЛ”
Отети шуме из руку тајкуна
Дрвопрерађивачи са сјевера Црне Горе договорили да формирају делегацију и траже хитан састанак с премијером Здравком Кривокапићем
Дрвопрерађивачи са сјевера пријете и устанком (илустрација), Фото: Схуттерстоцк
Туфик Софтић
Дрвопрерађивачи са сјевера Црне Горе поручили су да се хитно мора зауставити даља незаконита експлоатација државних шума од, како кажу, привилегованих концесионара, односно тајкуна.
Они су се састали недавно у Плаву и договорили да формирају делегацију чији ће представници затражити хитан састанак с премијером Здравком Кривокапићем и његовим сарадницима ради дефинисања даљих корака по питању газдовања државним шумама.
Колико штете трпе дрвопрерађивачи, грађани, локалне самоуправе и држава од газдовања које се још није промијенило, неки од њих су ставили и на папир.
Плављанин Един Шаркиновић каже да држава и локалне заједнице губе огромне приходе због тога што се не врши финална обрада дрвета.
Према његовим ријечима, концесионари добијају дрвну масу по цијени, брат брату, седамнаест еура за кубик.
”Тако, рецимо, било који од њих, који се могу на прсте једне руке пребројати, неку за њих смијешну количину од 5.000 кубика добије за 85.000 еура, а ПДВ на ту суму износи 17.500 еура. Ако би ту количину сировине изрезали, осушили и углачили на стандардну дебљину, добили би вриједност од 1.550.000 еура, а ПДВ би био 325.000 еура”, каже Шаркиновић.
Он додаје да би неке сложеније обраде, попут израде врата, доносиле троструко веће износе.
”Овај примјер довољно говори колико се губи што нема финалне обраде и што се шума извози у обловом стању”, објашњава Шаркиновић.
Да овакав начин газдовања шумама у најмању руку није поштен и не доноси никакву додатну вриједност Црној Гори, саопштио је и премијер Кривокапић.
Он је најавио “сузбијање многих проблема који су прерасли чак и у организовани криминал”.
”То се односи на највеће богатство сјевера, а то су шуме. Јер такав однос према шумама нигдје није видљив и тако изражен као на сјеверу, и дошло је вријеме да се стане на пут свима онима који бјесомучно користе шуме, уништавају путеве, а не дају никакве додатне вриједности Црној Гори”, изјавио је предсједник Владе приликом посјете Беранама.
Он је додао да сваки посао који се ради мора да има видљиву додатну вриједност.
Изјава премијера Кривокапића је и охрабрила дрвопрерађиваче да се окупе у Плаву и сагласе да се само слогом и заједничким дјеловањем свих дрвопрерађивача и невладиних организација које се баве заштитом природних и других вриједности може зауставити даља похара и уништавање државних шума.
”О томе говори и чињеница да су овај скуп подржале 62 невладине организације из читаве Црне Горе. Дошли смо до закључка да се коначно мора стати на крај незаконитим радњама. Зато смо и донијели одлуку да се формира радно тијело које би сачињавали представници из свих општина гдје се врши сјеча шуме. Задатак тог тијела биће да се у разговору с премијером Кривокапићем и његовим сарадницима изнађе најбољи модел за будуће дјеловање по питању управљања државним шумама. Ту се прије свега морају заштитити интереси локалног становништва и дати шанса дрвопрерађивачима да, бавећи се финалном прерадом дрвета, лако долазе до сировине, што до сада није био случај”, каже дрвопрерађивач из Плава Еско Барјактаровић.
С тог скупа поручено је да се више не смије дозволити да концесионари са стране раубују државне шуме, а да притом локално становништво не може да обезбиједи ни огријевно дрво.
”Већ 15 година нико од нас у Плаву није добио могућност да привири у државне шуме. Тако су дрвопрерађивачи остали без сировине, док је локално становништво приморано да дрва за огријев набавља у другим градовима. Уз то наша пилана, која је упошљавала 500 радника, затворена је и претворена у гомилу старог гвожђа. Све је то урађено да би привилеговани концесионари по утврђеном концепту сјекли шуму и немилице се богатили. Дошло је вријеме да кажемо стоп таквим радњама”, поручили су дрвопрерађивачи са сјевера.
Рашид Марковић из невладине организације “Пријатељи Плава”, поручује да је народ приморан да се диже на устанак ако се не заустави уништавање шума.
”Ми просто осјећамо да садашња власт у Црној Гори наставља оно што је радила претходна. Ово је континуирана спрега власти и криминалних група. Тако да све ово представља иницијалну капислу за народни устанак. Ми морамо да устанемо и да прекинемо ову смијурију. Овдје су упрегнуте институције против народа. Тражимо да се прекине фаворизација привилегованих концесионара” – каже Марковић.
Да је ситуација стигла до тачке врења, истиче и Плављанин Неџад Цецуњанин.
”Тај концесиноар на подручју Плава већ двије деценије пркоси и бахати се, а чак и сада поручује да му нико не може ништа. Ајде да видимо може ли или не може”, каже Цецуњанин.
На неопростиве пропусте по питању експлоатације државним шумама указују и дрвопрерађивачи Авдија Калач из Рожаја и Бранко Карадзић са Жабљака, као и Манојло Чантрић и Мирослав Чукић из Берана, истичући да у садашњој ситуацији сви губе осим тајкуна.
”Ми ову причу причамо и понављамо као папагаји петнаест година и ништа се није промијенило, осим тактика како да се тајкуни све више богате. Они кубик чамовине добијају по 15 еура, а ми смо принуђени да га купујемо по 100 еура”, каже Чукић.
Он је предсједник Удружења дрвопрерађивача из Берана и од раније је познат као човјек без длаке на језику.
”То раде они који су овдје дошли с два коња, двије такозване зелене кобиле, а данас имају виле и градове. Послије свега коначно морамо схватити да је ово и наша држава и да и ми треба да живимо, а њихово богатство треба да се преиспита гдје се све прелило, како и на који начин. Тиме треба СДТ да се бави”, каже Чукић.
Много је жестоких ријечи изговорено на рачун пет тајкуна и њихових привезака који шумама на сјеверу, захваљујући уговорима које су склопили за вријеме бивше власти, још увијек бахато газдују.
Препознао је то и премијер, само што није објаснио шта се чека, односно зашто се ти уговори не раскидају и зашто се поријекло имовине тих добро познатих тајкуна не преиспита.
Док се евентуално чека закон о поријеклу имовине, шуме нестају као пред најездом скакаваца. А нестрпљење локалног становништва на сјеверу расте.
Vijesti