Америчка академије филмске уметности и науке није уврстила наш филм у трку за 93. награду по реду, у категорији за најбољи филм ван енглеског говорног подручја.
Међу 15 кандидата је зато филм Босне и Херцеговине „Кво вадис, Аида?“, који ће се за награду са страног говорног подручја борити са остварењима Чилеа, Данске, Чешке, Француске, Гватемале, Хонгконга, Ирана, Обале Слоноваче, Мексика, Норвешке, Румуније, Русије, Тајвана и Туниса.
Подсетимо, филм редитеља Предрага Гаге Антонијевића „Дара из Јасеновца“ о страдању Срба у злогласном усташком логору изазвао је последњих дана многе реакције.
Спутњик
To je i očekivano. Oskar je srpdačina, a mnogi pravi i dobri glumci nijesu dobili tu nagradu, ali jesu zato klovnovi. Bata Stojković, Pepi Laković, Dragan Nikolić, Slavko Štimac, Slobodan Aligrudić, Mira Banjac, Milena Dravić i ostali mogu su da im drže predavanja o glumi. Trebali smo da odmah poslije 1945. godine pišemo, pričamo i snimamo o zverstvima ustaša ( od kojih je većina srpskog porijekla, muslimani i katolici) nad srpskim narodom, a ne poslije ovoliko godina. Trebalo je snimiti i film o Zidanom Mostu i zločinu srbijansko-ličko-crnogorskih partizana komunista, uz pomoć Engleza, a ne ,,njegovati“ bratsvo i jedinstvo. U Srebrenici ne samo da nije bilo genocida ( teška riječ), nego ni nekog zločina, sem likvidacije onih koji su prije toga klali i ubijali srpsku nejač. Zato je sad priča o šiptarima i muslimanima iz Srebrenice ispred naših – svjetske sile tamo dolaze, prave robove od njih, uzimaju im sve što valja, a kad im sve to dosadi ostaviće ih na cjedilu. Hitno treba izglasati pravi zakon o nacionalnim manjinama i držati ih pod velikom kontrolom.