Проф. др Марко Кнежевић
Нова открића
Захваљујући бројним спелеолошким објектима и високим планинама, у атару села Велика постоје Богом дани услови за развој спелеолошког и планинарског туризма. Највеће могућности за спелеолошки туризам пружа пећина на планини Планиници. Ова планина се помиње у Дечанској хрисовуљи као планина Драгојло. Пећина је недовољно истражена и није у потпуности откривена. До недавно била је потпуно непозната. За њу су знали само оближњи мјештани Велике. У ратовима је коришћена као склониште. Посјетиоци нијесу знали или се нијесу смјели спустити у дубље дјелове пећине гдје има воде за пиће, па је боравак био временски ограничен.
Ја сам у периоду 1977-1986. године са по два пратиоца три пута oбилазио пећину и о њој написао научни рад под насловом „Пећина код села Велике“, објављен у часопису Географска истраживања у Приштини. Нијесам користио никакву спелеолошку опрему, иако пећина представља тајни лавиринт у који се може залутати а уз то је тешко проходна. Убрзо је пећина привукла пажњу познатог спелеолога Јована Петровића. Његова екипа опремљена спелеолошком опремом, обишла је пећину у августу 1985. године. Након првих истраживања, Петровић је са једним коаутором објавио научни рад о пећини и понудио пројекат спелеолошких истраживања у околини Плава, Пројектом је обухваћена и ова пећина, али до реализације пројекта није дошло због недостатка финансијских средстава.
О пећини се појавило више назива: Безимена (мој назив), Чакорска, Тојина, Величка, Планиничка. Пећина има два отвора, оба на надморској висини од 1780 м, те спада међу највисочије пећине у Црној Гори и Европи. Према најновијим истраживањима, укупна дужина рекогносцираних канала пећине износи 560 м. Пећина располаже бројним украсима, дворанама украшеним сталагмитима, сталактитима, драперијама, пећинским стубовима и другим облицима насталим кристализацијом бигра. У највећој – завршној дворани главног канала, димензија 25×20 m, постоји један узани отвор кроз који се осјећа струјање ваздуха. што упућује на претпоставку да се пећина даље наставља.
Посебан украс представљају свјетлуцави кристали на поду једне дворане, као да су ту просути бисери. Неке дворане уљепшава корални накит, док је Кристална дворана испуњена разноврсним калцитним фигурама највише у облику драперија. У дворанама има басена и када са кристално бистром водом. Постоје различите и необичне скулптуре: окамењени водопади, један кип мајке са дјецом, пећински стубови.. Нажалост, пећински украс је већ изложен девастацији од стране несавјесних посјетилаца, па је пећину потребно хитно заштитити и сачувати.
У организацији Клуба Велика, основаног са циљем да помаже развој свог завичаја, у Велици је недавно у. августу боравила међународна спелеолошко-планинарска експедиција ради истраживања потенцијала пећинског и планинског туризма на величким планинама. У тим истраживањима учествовали су спелеолози из клубова: Лиона из Француске, Академског спелеолошко-алпинистичког клуба из Београда и Спелеолошког клуба из Никшића.
. Истраживања нијесу завршена, јер су спелеолози наишли на сужен отвор у завршној дворани који је спречавао даљи продор у непознате дјелове пећине, па су обећали да поново дођу и наставе истраживања.
Наставком истраживања спелеолози су проширили тај узани отвор и открили бочни канал у дужини од око 100 метара, али су наишли на обурване стјеновите блокове и ново сифонско сужење које екипа није успјела довољно да прошири, па је даље истраживање пећине обустављено. Да заиста постоје тајанствени дјелови пећине, види се по томе што је фотоапаратом провученим иза сужења, снимљена велика дворана украшена калцитним драперијама, сталагмитима и сталактитима. Ова истраживања потврдила су досадашње резултате да је ово врелска пећина, настала хемијским дејством подземног водотока на кречњак, а као колектор тих вода служи пространа кречњачка маса Ваганице, Лумере и Планинице, са дебљином кречњака од око 200 м. Наставак истраживања ове пећине од посебног је значаја са гледишта њене будуће туристичке валоризације. Ако се открију нови дјелови пећине са раскошним накитом и тиме употпуне досадашњи резултати истраживања, онда ће пећина представљати значајан потенцијал за развој пећинског туризма, На стручњацима је да утврде да ли би се исплатила улагања на њеном туристичком уређењу, што подразумијева изградњу приступног пута, електрификацију и илуминацију пећине, изградња стаза и мостова кроз пећину и др.
Камп истраживача пећине код Школе, Остале слике: Кристалне драперије у дворанама и слика 4 Сталактити и сталагмити у једној дворани