ФУДБАЛСКА репрезентација Србије остварила је подвиг и обрадовала целу нацију: победила је у гостима Норвешку са 0:2 у последњем колу Б дивизије Лиге нација, тиме заузела прво место у групи и изборила пласман у елитну, „А“ дивизију. Али, остварила је притом и још две врло важне ствари.
„Орлови“ су овим исходом осигурали да жреб за квалификације за првенство Европе, 9. октобра у Немачкој, дочекају у другом шеширу, а тријумфом у Ослу Србија је осигурала (бар) учешће у баражу за пласман на ЕУРО 2024, без обзира на учинак у својој групи квалификација.
Али, можда и важније од тога био је утисак који су изабраници селектора Драгана Стојковића Пиксија оставили на овом важном гостовању, последњем такмичарском мечу за њих пред Светско првенство које у новембру почиње у Катару.А било је стварно „свега и свачега“ на лепези искушења, па Пиксијева екипа заслужује похвале и за то како је кроз њих пролазила и, наравно, за велики и веома битан тријумф.
Само у првих пола сата ривал је имао и врло рану шансу за гол (већ у 20. секунди, што је Вања Милинковић Савић савић маестралном одбраном спречио) и благу наклоност судије (Стојковић је беснео због недосуђених офанзивних прекршаја корпулентног Серлота), али је имао и конкретније акције, иако је Србија имала за нијансу већи посед лопте.Поред изузетне борбености оба тима, од које је све „прштало“ на терену, интересантно је било још нешто.Без, због жутих картона, суспендованог Сергеја Милинковића Савића, селектор „орлова“ је у стартну поставу уврстио младог Ивана Илића, који је у тандему са Сашом Лукићем учврстио дефанзивни бедем везног реда. То је олакшало посао одбрамбеном трију, али и за нијансу смањило офанзивне креације српске средине терена – логично, јер „СМС“-а и његове лукаве асистенције и није лако заменити.Ипак, управо су Илић, Лукић, али и играчи који су по нападачким својствима познатији, били најзаслужнији што Норвешка није успевала да прети често као што је желела, а да, истовремено, расте самопоуздање гостујуће екипе. Оно је „прешло праг“ када је сат откуцао 30 минута игре.Тада су „орлови“ раширили крила, пронашавши начине и за кратка додавања кроз средину, која им до тада нису пролазила, а пронашави и процепе у одбрани супарника.И, након што је голман Ниланд на чудесан начин зауставио ударац главом Влаховића у 32. минуту, десет минута касније није му било спаса када је „Душан силни“ следећи пут био у шанси.
Акцију је тада започео фантастични Павловић, који је бриљирао у одбрани како се само могло пожелети против екипе која има горостасног Серлога и једног од најбољих нападача на свету, Холанда. Он је уочио испред себе Тадића, капитен пронашао Костића проигравши га иза леђа десног бека Норвешке, а онда је уследио ниски центаршут на угао петерца, где је Душан Влаховић идеално реаговао и, кроз „шуму ногу“, послао лопту у мрежу.А иако су се понадали Норвежани да ће новим „почетним таласом“ стићи до изједначења у другом полувремену, и тај налет су издржали „орлови“. Потом су, уз нове бравуре и Живковића и Костића по крилима (а и у одбрани), и свих дефанзиваца, али и борбеног Митровића који се често враћао да помогне везном реду, дошли до нове предности.Играо се 52. минут када су се наши репрезентативци најпре кратко бунили због недосуђеног прекршаја над Александром Митровићем, а одмах затим повели: Душан Влаховић се вратио у дефанзиву да „чува леђа“ Живковићу, што је донело и промену поседа лопте. Она је потом стигла до Тадића, а овај упослио младог Ивана Илића који је до овог меча само 52 минута играо за сениорску репрезентацију Србије.
Од тог часа, Норвешка је спустила гард и кренула на све или ништа, а сачекала их је Србија каква у фудбалу Србија и треба да буде: смирена, сталожена, прорачуната и спремна.
Није се срљало, али се није ни дало на себе. Није се јурцало по трећи гол, али се није ни много чекало ако би се уочио нови процеп у одбрани ривала. Налета на мрежу коју је сигурно чувао Вања Милинковић Савић је било, но трио Вељковић – Стефан Митровић – Павловић је уз несебичну помоћ свих саиграча (па и „ВМС“-а који је у 91. минуту изврсно зауставио шут Холанда) сачувао шта је требало да се сачува. На крају, или је можда – на новом почетку, Србија је славила у Ослу. На Европском првенству нисмо били више од две деценије, али повратак у европску фудбалу елиту је остварен: „орлови“ су ушли у А дивизију Лиге нација, у којој ће и следеће године играти само 12 најбољих на „старом континенту“. А како су српски фудбалери играли у целом овом такмичењу, а нарочито како су зрело деловали у Ослу, сваки другачији исход би био незаслужен