Пише: Марија Вешовић
Након скоро 120 година од смрти Краља Милана, у Србију стижу писма из 1897.године Краља Милана свом сину Краљу Александру и то на 27 страница. Вест која је изузетно битна како за историјску слику Србије, тако и за објашњења историје из неког другог угла, која ће свакако уследити након ове вести.
Наиме, увек је било да историју пишу победници, а знамо сви да је Краљ Александар и Династија Обреновић доживела крах, можда ће се појавити неке нове чињенице из ових 27 страна. Писма у којима Краљ Милан директно критикује своју бившу супругу Краљицу Наталију, али ништа мање и Николу Пашића, и чак предвиђа пропаст Србије уколико се не поступи по његовим саветима. Можда ћемо слушати о некој новој историји или макар добити нека нова објашњења. Време ће показати када се буду писма детаљно анализирала.
Виктор Лазић, председник Удружења Адлигат, који је дошао у посед писама и проф.др Сузану Рајић са катедре за српску историју Универзитета у Београду су гостујући у Јутарњем програму ТВ Прве причали о значају ових писама.
Писма су писана на изузетном француском језику и имају монограм краљевске породице, а почињу: „У строгом поверењу, само за тебе“. Писма се састоје из савета као краљ краљу, али у неким деловима се осећа и топлина између оца и сина. Чак се у писмима појављују и пар реченица на српском језику. Почетак је веома службен, очигледна је и сврха писама која је била да саветује свог сина како да води државну политику. Значај ових писама је веома велики за државу Србију, како је истакла проф Рајић, али све зависи од односа према прошлости. Истиче, да је велика новост да се појавила нова лична преписка која је по садржини веома битна и која до сада није била позната, тематика је веома битна. Династија Обреновић, како је истакла, као историјски губитник није могла да појашњава неке историјске процесе који су за Србију били битни, али из ових писама се могу сазнати неки нове чињенице. Веома је битна реченица у писму која каже да „Краљ Александар мора да пије воду са два извора“, односно да не треба да затвара врата ниједној светској сили, односно да Србија не сме да се јасно опредељује ка једној великој сили. Ова писма су и доказ да је политички Краљ Александар слушао свог оца. Као један од најзначајнијих савета из ових писама је начин на који треба да набави оружје. У то време је Србија веома тешко набављала оружје јер није имала готов новац, а Русија је тада онемогућавала да се на Париским берзама узме кредит, тако да је Краљ Милан саветовао свог сина да напусти тај пут и да се преоријентише на другу страну што је и остварио сам Краљ Милана након повратка у Србију као бивши краљ, а постаје командант активне војске односно први генерал у служби свога сина. Тада су се насупрот припремама на Конференцијама у Хагу о разоружавању, све веће силе ипак наоружавале и то је била најава и припрема за 20.век који је био пун великих ратних сукоба, Србија није смела да дочека неспремно те догађаје, а у време писања ових писама Србија је стајала толико лоше са наоружањем чак и за мирнодопске услове,а не за опасност која се спремала у целом свету. Зато је Краљ Милан предвиђао скору пропаст Србије уколико га Краљ Александар не послуша. Краљ Милан је био у Бечу на извору информације које Краљ Александар није знао у Србији и зато су ова писма важна јер ће донети неку нову светлост на догађаје из тог времена.
Из писама се јасно види да Краљ Милан ниједног тренутка није слутио крај своје династије, јер у то време је његов син имао само 21 годину, међутим неколико година након тога дешава се мајски преврат.
Веома брзо ћемо сазнати шта се још крије на овим страницама, и колико ће то променити странице историје. Свакако ово је велико откриће и велико национално богатство.